Foto: Pixabay/jannonivergallOvoj grupi je pipradalo 18,2 odsto žena 2018. godine, u poređenju sa 12,5 odsto zaposlenih muškaraca. U 2014. godini 19,9 odsto žena i 13,2 odsto muškaraca bilo je sa niskim nadnicama.
Najveći udeo onih sa niskim nadnicama u Letoniji, a najmanji u Švedskoj
Udeo najniže plaćenih značajno se razlikovao među državama članicama EU 2018. godine, piše Eurostat. Njihov najveći udeo zabeležen je u Letoniji (23,5 odsto), a slede Litvanija(22,3 odsto), Estonija (22,0 odsto), Poljska (21,9 odsto) i Bugarska (21,4 odsto).
Suprotno tome, manje od 10 odsto zaposlenih sa niskim nadnicama bilo je u Švedskoj (3,6 odsto), Portugaliji (4,0 odsto), Finskoj (5,0 odsto), Italiji (8,5 odsto), Francuskoj (8,6 odsto) i Danskoj (8,7 odsto).
Što se tiče raspodele po starosnim grupama, radnici sa niskim prihodima činili su više od četvrtine (26,3 odsto) radnika mlađih od 30 godina. Udeo nisko plaćenih u starijim starosnim grupama bio je mnogo manji, sa 13,9 odsto u starosnoj grupi od 50 i više godina i 12,6 odsto u starosnoj grupi od 30 do 49 godina.
Što je niži nivo obrazovanja osobe, to je veća verovatnoća da će biti nisko plaćen. Više od četvrtine (27,1 odsto) zaposlenih u EU sa niskim nivoom obrazovanja bili su ljudi sa niskim platama.
Manje zaposlenih sa srednjim nivoom obrazovanja bilo je sa niskim nadnicama (18,0 odsto zaposlenih), dok su oni sa niskim nadnicama činili samo 4,6 odsto zaposlenih sa visokim nivoom obrazovanja.
Za zaposlene čiji je ugovor o radu bio ograničen, 28,1 odsto je bilo sa niskim primanjima, u poređenju sa 12,8 odsto onih sa ugovorom na neodređeno.
Najveći udeo radnika sa niskim prihodima su bili zaposleni u turističkom i prehrambenom sektoru
U 2018. godini udeo zaposlenih sa niskim nadnicama u EU bio je najveći (39,0 odsto) u turističkom i prehrambenom sektoru, nakon čega slede 33,3 odsto u admininstrativnim i uslužnim delatnostima u kojima ima dosta radnika sa ugovorima na određeno.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Ženama u Srbiji penzija niža za 22,8 odsto u odnosu na muškarce
Kako je nama dobro.
Neka je samo Hrvatsaka ,tako lose .
Lako je sa nama vladati .
Sa rekose nasi,jos malo pa prosecna plata 900 evrica .
Blago nama kada nemamo mozga.
Da li ste videli kako izgledaju tramvaji i putevi u Hrvatskoj?
A tek bolnice ?
molim list DANAS da istrazi mogucnost da poslodavci iz privatnog sektora madoknade stetu ili deo stete od drzave za sva tzv bolovanja koja su posledica obaveznog karantina kao i dijagnoze covid obzirom da je proglaseno vanredno stanje pandemije na svetskom nivou..
Naslov vam je neispravan i ako je to namerno, onda potpada pod propagandu: Nije „15% prima manje od proseka“ jer tih 15% prima „2/3 proseka ili još i manje“…