Samo 18 odsto nastavnika u Srbiji zadovoljno platom: Gde smo u odnosu na međunarodni prosek?

Teaching and Learning International Survey (TALIS) je međunarodno istraživanje o nastavi i učenju pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i bezbednost (OECD), koje nudi priliku nastavnicima i direktorima škola iz celoga sveta da podele iskustva i stavove o svom radu sa ciljem da se unapredi kvalitet učenja i poučavanja.

Istraživanja se sprovode u šestogodišnjim ciklusima, a naša zemlja je deo ove studije od 2013. U TALISU 2024 učestvovalo je više od 50 obrazovnih sistema.

Iako su rezultati objavljeni još u oktobru prošle godine, u Srbiji je tek nedavno izašao nacionalni izveštaj u izdanju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji realizuje ovu studiju.

Uzorak je činilo 199 osnovnih škola, a isto toliko direktora i 3.993 nastavnika su popunili anketu.

Analiza je pokazala da nastavnici koji su zadovoljni svojom platom imaju oko 41 odsto manje šanse da razmotre napuštanje profesije u narednih pet godina nego njihove nezadovoljne kolege, nakon što se uzmu u obzir karakteristike nastavnika i škole, kao i unutrašnja motivacija nastavnika i vrste ugovora.

Nastavnici u Srbiji mlađi od 30 godina, kao i manje iskusni nastavnici, zadovoljniji su platom od starijih i iskusnijih kolega.

„Iako plate nastavnika imaju tendenciju da se povećavaju sa dugogodišnjim iskustvom, nastavnici početnici imaju veću verovatnoću da budu zadovoljni svojim platama u 16 obrazovnih sistema.

Udeo nastavnika početnika koji su zadovoljni svojim platama je za više od 15 procentnih poena veći nego kod njihovih iskusnijih kolega u Italiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Portugaliji i Srbiji.

Nasuprot tome, postoji 13 obrazovnih sistema u kojima je veća verovatnoća da će iskusniji nastavnici biti zadovoljni svojim platama“, piše u izveštaju.

Prema mišljenju istraživača, ovi rezultati ukazuju na to da je plata samo jedan od mnogih faktora koji utiču na zadovoljstvo nastavnika svojim poslom i njihovim odlukama da li će da napuste ovu profesiju.

Unutrašnja motivacija, kao što je društvena korisnost i uživanje u nastavi i drugi uslovi zapošljavanja, poput materijalnih beneficija, napredovanja u karijeri i rasporeda rada, konzistentniji su načini da se predvidi namera u nastavku karijere, ističe se u analizi.

Prema rezultatima istraživanja, dva od tri nastavnika se „slažu“ ili se „u potpunosti slažu“ da su zadovoljni uslovima rada (osim platom), dok je u Srbiji ovim zadovoljno manje od polovine nastavnika (42 odsto).

Oni koji su zadovoljni uslovima rada imaju oko 45 odsto manje šanse da razmotre napuštanje profesije u narednih pet godina nego njihove nezadovoljne kolege, nakon što se uzmu u obzir karakteristike nastavnika i škole, kao i unutrašnja motivacija nastavnika i vrste ugovora.

U većini obrazovnih sistema, zadovoljstvo nastavnika uslovima rada (osim platom) ne varira u zavisnosti od trajanja ugovora. U Srbiji je drugačija situacija, pa su tako nastavnici sa ugovorima na određeno vreme više zadovoljni uslovima zapošljavanja od njihovih kolega koji su zaposleni na neodređeno vreme za 11,5 procentnih poena.

Status nastavničke profesije

Obrazovni sistemi koji postižu visoke rezultate često zapošljavaju nastavnike koji se osećaju cenjenim, a postoji pozitivna korelacija između društvenog prestiža profesije i uspeha učenika. Viši društveni status nastavničke profesije može pomoći u privlačenju boljih kandidata u ovu profesiju i zadržati iskusne nastavnike, koji služe kao ključni spoljni motivator.

U Srbiji, 16 odsto nastavnika se „slaže“ ili „u potpunosti slaže“ da nastavnička profesija ima visok društveni ugled, što je niže od OECD proseka od 22 odsto.

Oko 18,5 odsto naših nastavnika smatra da njihove stavove vrednuju kreatori obrazovnih politika. Percepcija nastavnika o uvažavanju kreatora obrazovnih politika može biti delimično povezana sa zadovoljstvom platom.

Slika u medijima

Medijsko izveštavanje igra ključnu ulogu u oblikovanju stavova javnosti prema nastavi i nastavnicima.

Pozitivni prikazi nastavnika mogu unaprediti društveni prestiž i autoritet ove profesije, dok negativna medijska pokrivenost može oslabiti njen ugled. Ovi dokazi se naslanjaju na donekle negativno predstavljanje nastavnika u medijima

Dok se više od osam od deset nastavnika „slaže“ ili „u potpunosti slaže“ da se nastavnici vrednuju u medijima u njihovoj zemlji/regionu u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Uzbekistanu i Vijetnamu, manje od jednog od deset nastavnika navodi isto u Francuskoj zajednici Belgije, Hrvatskoj, Francuskoj, Japanu i Poljskoj, a u Srbiji oko 14 odsto nastavnika.

Iz ugla društva

Stavovi nastavnika o društvenoj vrednosti njihove profesije često su usklađeni s njihovim percepcijama medijske zastupljenosti i poštovanja koje im ukazuju kreatori obrazovne politike.

Dok se više od osam od deset nastavnika „slaže“ ili se „u potpunosti slaže“ da su nastavnici vrednovani u društvu u Kazahstanu, Uzbekistanu i Vijetnamu, manje od jednog od deset nastavnika navodi to isto u Francuskoj zajednici Belgije, Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Portugaliji, Slovačkoj i Sloveniji. U Srbiji skoro 16 odsto nastavnika smatra da se nastavnička profesija vrednuje u društvu.

Privlačnost nastavničke profesije

Izbor nastave kao prvog izbora u karijeri može ukazivati na to koliko je ova profesija privlačna. Preko šest od deset nastavnika početnika u proseku, a u Srbiji preko sedam od deset nastavnika, (sa pet godina iskustva u nastavi ili manje) navodi da je nastava bila njihov prvi izbor u karijeri.

„Ispitivanje koliko nastavnici biraju ovu profesiju kao prvi izbor u karijeri, po starosnim grupama, može osvetliti promene u njenoj privlačnosti tokom vremena. U Estoniji, Letoniji i Litvaniji, udeo nastavnika starosti od 50 i više godina koji navode da je nastava bila njihov prvi izbor u karijeri je preko 20 odsto veći nego među nastavnicima mlađim od 30 godina. Ovi sistemi se suočavaju sa starenjem nastavničke populacije, visokim rizikom odiscrpljivanja među nastavnicima ispod 30 godina i smanjenjem privlačnosti ove profesije“, ističe se u analizi.

U Srbiji približno isti broj mlađih (75 odsto) i starijih nastavnika (79 odsto) navodi da je nastava bila njihov prvi izbor u karijeri, dok to navodi nešto više iskusnijih nastavnika u odnosu na one sa manje iskustva u nastavi (82 prema 72 odsto). Po ovom pitanju, razlika u korist nastavnica u Srbiji je devet procentnih poena u odnosu na nastavnike.

Dvoje od deset nastavnika mlađih od 30 godina nameravaju da napuste nastavu u narednih pet godina, a slično je i u Srbiji gde je taj procenat 24 odsto.
Nastavnici mlađi od 30 godina češće žele da napuste nastavu u narednih pet godina od svojih kolega između 30 i 49 godina.

Oko 15 odsto nastavnika između 30 i 49 godina u proseku, a 19 odsto u Srbiji namerava da napusti nastavu.

U mnogim oblastima, mlađi zaposleni (mlađi od 35 godina) češće traže drugi posao nego njihove starije kolege, vođeni faktorima kao što su promena društvenih normi, promena ciljeva u karijeri i nedostatak podrške.

Gde posle škole?

TALIS 2024 ispitivao je nastavnike koliko je verovatno da će napustiti nastavu u roku od pet godina zbog zapošljavanja izvan obrazovanja, radi nastavka školovanja , iz ličnih ili porodičnih razloga ili penzionisanja.

U proseku, nastavnici mlađi od 30 godina najčešće navode lične ili porodične razloge (46 odsto), posao izvan obrazovanja (46 procenata) i dalje obrazovanje (42 odsto).

U Srbiji nastavnici mlađi od 30 godina najčešće planiraju da napuste nastavu zbog posla izvan obrazovanja (55 odsto), nenastavnih pozicija u obrazovanju (34 odsto) i iz ličnih ili porodičnih razloga (32 procenta).

Za nastavnike starosti od 30 do 49 godina najčešći razlozi su lični ili porodični (44 odsto), posao izvan obrazovanja (39 odsto) i nenastavna pozicija u obrazovanju (36 odsto). U Srbiji su najčešći razlozi posao izvan obrazovanja (47 odsto), lični ili porodični razlozi (42 procenta) i prelazak na nenastavne pozicije u obrazovanju (35 odsto).

Namera nastavnika da napuste nastavu u narednih pet godina ne razlikuje se među polovima u većini obrazovnih sistema.

Međutim, u Srbiji postoje razlike: 20 odsto nastavnica, a 30 odsto nastavnika mlađih od 30 godina namerava da napusti nastavu. Kada su u pitanju nastavnici između 30 i 49 godina, broj nastavnica koje nameravaju da napuste nastavu ostaje isti – 20 procenata, ali broj nastavnika se duplo smanjuje – 15 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da 84 odsto nastavnika u Srbiji smatra da podučavanje odgovara njihovim sposobnostima i da vole da rade sa decom.

Preko tri od pet nastavnika (u Srbiji je to oko 75 odsto) navodi da su uticaj na sledeću generaciju i vredan doprinos društvu faktori od „velike važnosti“ za njih.

Udeo nastavnica koje navode društvenu korisnost kao veoma važan faktor za podučavanje ima tendenciju da bude veći u poređenju sa nastavnicima. U Srbiji ovo prijavljuje čak 78 odsto nastavnica, a 68 procenata nastavnika. Ipak, u Japanu i Šangaju (Kina), muški nastavnici češće misle da je uticaj na sledeću generaciju od velike važnosti.

Uživanje u nastavi

Skoro svi nastavnici u svim obrazovnim sistemima imaju ovaj entuzijazam, osećaju se srećno dok drže nastavu i vole predmet koji predaju.

Pored toga, 90 odsto nastavnika koji su popunili anketu se „slaže“ ili se „u potpunosti slaže“ sa izjavom da im zanimljivi izazovi nastave pružaju zadovoljstvo. U Srbiji čak 99,4 odsto nastavnika voli predmet koji predaje, a 96 procenata držo nastavu sa entuzijazmom i pri tome se oseća srećno, dok 91 odsto kaže da im zanimljivi izazovi nastave pružaju zadovoljstvo.

U poređenju sa svojim kolegama mlađim od 30 godina, nastavnici stari 50 i više godina, prema međunarodnom proseku, češće navode da im zanimljivi izazovi nastave pružaju zadovoljstvo.

Međutim, u Srbiji ne postoji razlika između mlađih i starijih nastavnika.

Rad na određeno

U proseku,četiri od pet nastavnika ima ugovor na neodređeno vreme, a u Srbiji 73 odsto.

Udeo nastavnika zaposlenih na ugovor na određeno vreme znatno je veći među nastavnicima mlađim od 30 godina) i nastavnicima početnicima (onima sa pet godina iskustva u nastavi ili manje) u poređenju sa kolegama starijim od 50 godina) i iskusnijim kolegama (onima sa više od deset godina iskustva u nastavi).

U Srbiji, razlika između mlađih i starijih nastavnika, kada je reč o ugovorima na određeno vreme, iznosi čak 81 procentni poen, odnosno 76 procentnih poena, kada je reč o iskustvu u nastavi.