Vesićeva ideja o autobusima na gas dobra kao simbol, ali bez učinka

Umesto 100 dizelaša, kako je najavio, Beograd će kupiti 200 novih autobusa na prirodni gas, a naredne četiri godine svake godine kupovaće po 80 takvih vozila.

U narednih pet godina Beograd bi tim tempom trebalo da ima 520 autobusa na gas.

A za sedam, rekao je zamenik gradonačelnika, na ulicama neće biti autobusa koji nisu hibridni, elektro ili na prirodni gas.

Kada će Grad kupiti nove autobuse i koliko prva gradska mera u borbi za čistiji vazduh košta nismo ovih dana uspeli da saznamo u GSP Beograd, kao ni do koje faze je stiglo odustajanje od kupovine 100 autobusa na dizel.

Za stručnjake ovakva mera u borbi protiv zagađenja vazduha je samo prvi korak, ali svakako ne dovoljan da bi rešio problem koji imamo u prestonici.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Krsto Lipovac za naš list kaže da kupovina 200 autobusa na gas neće direktno uticati na smanjenje zagađenja.

„Saobraćaj u glavnom gradu u zagađenju vazduha učestvuje sa tek pet do šest odsto. Vozila gradskog prevoza ne učestvuju u tome sa više od jedan odsto, tako da ova mera ne može direktno da utiče na smanjenje zagađenja, tek jednim manjim delom. Dobro je, međutim, što se kreće u tom pravcu i ovakav potez bi mogao da pokaže strateški smer u kom treba da se ide“, ističe Lipovac.

Profesor socijalne i političke ekologije na Fakultetu političkih nauka Darko Nadić kaže da je to dobar potez, ako se dovede do kraja.

„Mali je korak, ali uz to moraju da se urade i neke druge stvari u saobraćaju kako bi se zagađenje smanjilo. Izgradnja metroa, na primer, na koji ljudi treba da se priviknu, on bi rasteretio saobraćaj u gradu i smanjio broj automobila na ulicama“, ističe Nadić.

Ekologija i problemi u vezi sa njom su, kako kaže, politički privatizovani što nije dobro da se radi sa nečim što je opšte dobro i što je pitanje nacionalnog interesa.

„Politizacija ekologije je otišla predaleko. Mislim da tu ima dosta mera koje bi mogle da se sprovodu i da država ne koristi potencijale svih mera onako kako bi mogla“, napominje Darko Nadić.

Na beogradskim ulicama je 720.000 registrovanih automobila i 3.600 vozila gradskog prevoza, a Beograd je, kako je Vesić rekao, predložio 43 konkretne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u vrednosti od 6,5 milijarde evra.

O drugim konkretnim merama zamenik gradonačelnika, međutim, nije govorio ovih dana.

Nešto ranije za ovu godinu kao meru zaštite vazduha javnosti je saopštio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan koji je najavio subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila, i to u visini PDV-a.

Ni jedan ni drugi, međutim, nisu izašli sa predlogom o tome kako rešiti problem individualnih ložišta, kojih je u prestonici 300.000 i koje su i Trivan i Vesić ocenili kao najveće zagađivače.

„Individualna ložišta jesu veliki problem i za to nema lakog rešenja, ali uvođenje gasifikacione mreže na periferiji bi bilo dobro uraditi i svakako je jeftinije od priključenja na toplovod“, kaže za Danas predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić.

U Vojvodini je, napominje on, dosta toga urađeno, u ostalim delovima nije.

„U mnogim zemljama gasifikacija je urađena preventivno i mi u Srbiji sa tim malo kasnimo. Mogućnosti da se to uradi ima i to bi trebalo uraditi, naročito na periferiji Beograda gde je i najveći procenat individualnih ložišta, odnosno privatnih kuća u kojima se loži ugalj, ali i mnoge druge stvari koje su još veći zagađivači. Potrošačima bi mogao da se da povoljan kredit, ali iza gasifikacije široke potrošnje zato treba da stane država“, kaže ističe Vuletić.

Potez sa kupovinom autobusa na gas u glavnom gradu je, kako kaže, dobar, ali nije dovoljan jer je to mali deo, a grad bi trebalo da radi na tome da svi autobusi u gradskom prevozu budu na gas jer to nije mnogo skuplje od autobusa na dizel koji je veliki zagađivač.