Foto: N1

On je objasnio da to ne znači vraćanje na stari zakon, jer će se od 2019. umesto usklađivanja sa rastom inflacije i delom BDP-a i to dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, primanja određivati prema mogućnostima države. To je potvrdila i Vlada, u saopštenju u kojem navodi da će novim zakonom biti utvrđen pravni osnov kojim se „daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Srbije“. Ministar je pojasnio da će Vlada „pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i prema tome će se i penzije povećati“, a kada i koliko, određivaće država. On tvrdi i da bi povećanja tako mogla da budu veća od inflacije i da bi Vlada „na taj način poboljšala materijalni položaj najstarijih sugrađana“.

Ekonomisti ne dele entuzijazam ministra i ukazuju da bi to rešenje bilo suprotno Ustavu koji propisuje da se penzioni sistem uredi zakonom a ne da se reguliše bez ikakvih kriterijuma i zavisi od volje izvršne vlasti.

– Takva najava čini mi se nedozvoljenom i nezakonitom, jer je penzioni sistem regulisan ozbiljnim zakonom, koji dugo traje i po kojem su ljudi stekli penziona prava. Ne bi bilo primereno da to Vlada menja dekretom i nejasno je kako je shvatila da ima takva ovlašćenja. Jasno je da ako Skupština, u čiju samostalnost sumnjam, usvoji zakon koji to omogućava, on će imati legalnost, ali ne i legitimnost jer bi se njime izmenila prava stečena ranijim zakonima – kaže za Danas ekonomista LJubomir Madžar.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, nada se da taj predlog neće proći jer je to kršenje osnovnog koncepta osiguranja, gde postoje jasna prava onih koji uplaćuju da znaju kakva će im penzija biti.

– To bi takođe bio i novi način manipulacije izvršne vlasti, koja sada penzionerima kaže da im primanja zavise od toga koliko je priliv u budžet dobar ili loš i umesto da sama snosi odgovornost za to, prebacuje je na pleća najstarijih – kaže Kovačević za Danas.

On dodaje da se otvorio i novi problem zbog nelinearnog povećanja penzija, najavljenog od oktobarskog čeka, za koje kaže da takođe urušava penzioni sistem.

– Iako na prvi pogled deluje kao socijalna mera to što će više da porastu najniže penzije, to nije način da se rešavaju socijalni problemi, jer nisu svi koji primaju najniže iznose i ugroženi. Neki su namerno uplaćivali najnižu osnovicu, drugi imaju mali staž u zemlji i prema tome primaju i penziju, ali ostatak radnog veka proveli su inostranstvu i odatle im stiže znatno više. Svi će, bez obzira na ukupna primanja, dobiti povišicu od 13 odsto, dok će najveće penzije moći da se uvećaju samo za 0,5 odsto. To ide ka ujednačavanju primanja – objašnjava Kovačević i dodaje kako je to radikalno rušenje penzionog sistema, jer zašto bi iko uplaćivao više kada će mu se kasnije primanja izjednačiti sa onima koji su bili na minimalnoj osnovici.