Vlada Srbije je ipak krajem avgusta prihvatila zahtev Međunarodnog monetarnog fonda te će od 1. oktobra računi građana za električnu energiju biti uvećani za 3,8 odsto. Ili, „tek nešto više od jednog evra“, kako je objasnio ministar energetike.

Takođe, MMF i dalje insistira da do kraja godine iz EPS-a bude otpušteno 1.000 radnika za koje smatra da predstavljaju tehnološki višak. Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da je poskupljenje struje prihvatljivo, jer nije reč o velikom iznosu.

– Povećanje cene električne energije će biti korisno za EPS jer će na taj način steći dodatna sredstva potrebna za održavanje svojih proizvodnih postrojenja. Kada je pak reč o zahtevu MMF-a da se otpusti 1.000 zaposlenih, nisam siguran da je ta brojka optimalna odnosno da odgovara realnoj situaciji. Nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je MMF došao do cifre od 1.000 zaposlenih koji su višak. Očito je da ta institucija ima neke svoje kriterijume, ali to istovremeno ne mora da znači da su oni primenljivi na jednu elektroenergetsku kompaniju – kaže Vuletić.

Naš sagovornik dodaje da je 1.000 ljudi ogromna cifra te da bi je sa stručne strane trebalo preispitati.

– Tehnički gledano, situacija u manjim elektranama je takva da je njima za održavanje potrebna kompletna infrastruktura, odnosno veći broj zaposlenih. Dakle, kada je reč o manjim postrojenjima kojih u EPS-u ima dosta, tu definitivno ne možemo govoriti o bilo kakvim viškovima zaposlenih. Zbog toga bi u EPS-u trebalo da brane svako radno mesto koje je preduzeću potrebno i da argumentuju zašto cifra od 1.000 radnika koji su navodno višak nije prihvatljiva sa čisto stručne tačke gledišta – navodi Vuletić.

Dragoslav LJubičić, glavni poverenik Sindikata EPS-a „Nezavisnost“, kaže za Danas da cifra od 1.000 zaposlenih koji su višak u tom preduzeću nije prihvatljiva.

– Ta brojka koja se navodi je previsoka i netačna. Koliko je meni poznato, MMF ne insistira na konkretnoj cifri zaposlenih koji bi trebalo da napuste EPS do kraja godine, već samo traži smanjenje troškova preduzeća. Problem je u tome što aktuelno rukovodstvo EPS-a nije stručno da bi moglo da napravi plan ušteda niti odredi šta je to istinski tehnološki višak u preduzeću – navodi naš sagovornik.

On ističe da stimulacija odlaska zaposlenih u prevremenu penziju otpremninama nije adekvatan i dobar način za rešavanje viška zaposlenih.

– Otpremnine koje se nude nisu velike, ali će, na žalost, motivisati jedan broj zaposlenih koji su i te kako potrebni EPS-u da napuste firmu. Reč je o inženjerima, radnicima na održavanju sistema, ljudima iz proizvodnog sektora za čijim angažovanjem i dalje postoji potreba. Suština je u tome da viškova među zaposlenima u proizvodnji u EPS-u definitivno nema i odlazak iz preduzeća svakog od njih predstavlja gubitak i štetu. Da bi se utvrdili viškovi među zaposlenima u EPS-u, prvo treba uraditi stručnu i odgovornu sistematizaciju. Tek onda se mogu prepoznati delovi preduzeća u kojima postoje viškovi a njih može biti samo među zaposlenima u administraciji – kategoričan je LJubičić.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, Željko Veselinović, kaže za Danas da odluka Vlade Srbije da poveća cenu električne energije jasno pokazuje da ona bespogovorno izvršava naloge MMF-a i drugih inostranih finansijskih organizacija.

– Iako se premijer Aleksandar Vučić trudi da se predstavi kao neko ko samostalno donosi ekonomsko-političke odluke praksa ga, kao sada u slučaju cene struje, ipak demantuje. Vlada jednostavno pristaje na sve što međunarodne finansijske organizacije zatraže i slobodno se može reći da je Srbija u jednoj vrsti kolonijalnog položaja prema njima. Nije to slučaj samo sa Vučićevom Vladom, s obzirom da su i u prethodnim vladama sedeli ljudi koji su bili eksponenti interesa međunarodnih finansijskih organizacija. Ovih dana smo mogli čuti da je Svetska banka čak zauzela stav da je u Srbiji cena vode suviše niska. Zahtevi MMF-a da se poveća cena struje su usmereni ka tome da u trenutku kada EPS preuzme neka strana kompanija, cena bude takva da joj garantuje ostvarivanje profita. Zbog toga se i insistira na podeli EPS-a na više celina kako bi se to preduzeće privatizovalo po što nižoj ceni – smatra naš sagovornik.

On dodaje da viškova zaposlenih u EPS-u svakako ima ali da pažljivo treba sagledati ko zaista nije potreban pa bi trebalo da ode uz adekvatne otpremnine.

– Sasvim je sigurno da viškova nema ili da ih nema u velikom broju među radnicima u proizvodnji. Oni su potrebni da bi elektroenergetski sistem funkcionisao. Prekobrojne treba tražiti prvenstveno među onima koji su zaposleni po partijskoj liniji u proteklim decenijama i među brojnim menadžmentom a nikako među onima koji su zaduženi za održavanje sistema – zaključuje Veselinović.

Tajkuni i običan svet

– Opravdanja ministra energetike Aleksandra Antića da je poskupljenje struje manje nego što je tražio MMF i da nije veliko, su neprihvatljiva. Za tajkuna koji greje bazen u svojoj vili svakako da neće biti visoko s obzirom na njegove prihode, ali će se u velikoj meri odraziti na smanjenje kućnog budžeta ljudi koji su prinuđeni da se greju na struju čija cena, iako je najniža u okruženju, nije proporcionalna primanjima građana Srbije. Takođe, povećanje cene struje će 1. oktobra izazvati kao lančanu reakciju poskupljenje najvitalnijih životnih potrepština – kaže Željko Veselinović.