ilustracija Foto: Srbijagas

To proizilazi iz Zaključka Vlade Srbije od 26. marta 2019. a koji je na upit dostavljen Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Dug „Srbijagasa“, preduzeća koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“, vidi se u Zaključku Vlade.

U tekstu Zaključka stoji da je Vlada odlučila da potraživanje prema „Srbijagasu“ u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) „konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u javno preduzeće ’Srbijagas’, odnosno da kao osnivač Republika Srbija za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća“.

Reč je praktično o „otpisivanju duga“ javnom preduzeću „Srbijagas“, objašnjava za RSE član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković, uz napomenu da u ekonomskom smislu to nije dodatni trošak za budžet, odnosno za građane Srbije.

„Taj novac je već potrošen. Država je već platila obaveze ’Srbijagasa’ u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug ’Srbijagasa’ prema državi, kao da će jednog dana ’Srbijagas’ tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da ’Srbijagas’ to nikada neće moći da plati“, kaže Vučković.

Iz Zaključka Vlade vidi se da je najveći deo duga „Srbijagasa“ prema državi nastao tako što je država bila garant za kredite „Srbijagasa“ kod komercijalnih banaka. Zbog toga što „Srbijagas“ nije izmirivao svoje obaveze, banke su aktivirale garancije, pa je država „uskočila“ i plaćala dugove

„Srbijagasa“. Samim tim, dug „Srbijagasa“ prema bankama postao je dug prema državi, koji „Srbijagas“ nikad nije izmirio.

Javno preduzeće „Srbijagas“ vlasnik je 49 odsto mešovitog rusko-srpskog preduzeća „Gastrans“ koje gradi novi gasovod, a kojim bi Srbija trebalo da se poveže na gasovod „Turski tok“. Većinski paket akcija u „Gastransu“ od 51 odsto drži ruska državna firma „Gazprom“.

Energetska zajednica, kao regulatorno telo Evropske unije, godinama unazad upozorava na monopolski položaj „Srbijagasa“ na tržištu gasa u Srbiji, čime je onemogućena konkurencija. Prema podacima iz poslednjeg dostupnog Godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije za 2017. godinu, javno preduzeće „Srbijagas“ upravlja sa 95% transportne gasovodne mreže u Srbiji.

Isto tako, ovo javno preduzeće godinama izbegava restrukturiranje u smislu razdvajanja delatnosti transporta i distribucije gasa, što je takođe jedna od stavki na kojima insistira Energetska zajednica, ali i jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Povezani tekstovi