Vučić sebi za izbore poklonio 285 miliona evra "mita" penzionerima 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN TIMOTIĆ/DS

Šta li može biti razlog da 1. avgusta 2021. godine predsednik Srbije obećava jednokratnu pomoć penzionerima od 20.000 dinara u februaru ili martu 2022. godine?

Budžet za narednu godinu sastavlja se tek na jesen, a već sada predsednik raspoređuje skoro 300 miliona evra iz budžeta sledeće godine. Prema mišljenju ekonomista, odgovor je jednostavan i neekonomski – izbori.

Prema poslednjem statističkom izveštaju PIO fonda u maju 2021. godine isplaćeno je 1.673.558 penzija u prosečnom iznosu od 29.391 dinar. Inače, broj penzionera se konstantno smanjuje, jer je recimo na kraju 2019. godine bilo 1.708.293 penzionera, oko 35.000 više nego danas. Isplata po 20.000 dinara koštaće budžet 33,5 milijardi dinara ili oko 285 miliona evra

„Zbog dobrih rezultata, država će svim penzionerima moći da u februaru, najkasnije u martu 2022. godine, isplati po 20.000 dinara. Pre toga, penzije će biti po švajcarskoj formuli povećane preko pet odsto. U drugoj polovini godine ako pobedimo kovid videćemo da dodamo još novca penzionerima, jer želimo da im se odužimo za sav težak period kroz koji smo prolazili i što su razumeli državu“, rekao je Aleksandar Vučić gostujući na javnom servisu.

Za Danicu Popović, profesorku na Ekonomskom fakultetu, „čudno“ je kako je ministar finansija izjavio da ima novca u budžetu, a onda „predsednik pomeri isplatu baš za pred izbore. Pa ne zna ni da li će u februaru ili martu biti isplaćeno, jer još ne zna kada će biti raspisani izbori. Ako je prosečna penzija 30.000 dinara, a 70 odsto penzionera prima manje od toga, jasno je da ljudima tih 20.000 dinara znači i da će da glasaju zbog toga“, ocenjuje Popović dodajući da će se o tome šta će biti sa deficitom razmišljati za dve godine. Osim toga u medijima se non-stop podseća na isplate od 30 evra u septembru, pa još 20 u novembru, pa još 50 evra penzionerima, što je prema mišljenju profesorke Popović znak „da se zahuktava predizborna kampanja“.

„Sve mi to liči na onih Palminih 2.000 za gospođu. Spuštamo se na najniži nivo i ono što je bilo sramota sada se postavlja kao zvanična politika“, rezignirana je Popović.

Za one koji se pitaju odakle novac, juče je ministar finansija Siniša Mali ekspresno poslao saopštenje medijima u kome objašnjava da para ima.

„Pre svega bih građanima Srbije čestitao na ostvarenim rezultatima u prvih sedam meseci ove godine. Uprkos pandemiji virusa korona mi smo u junu i u julu ove godine imali neočekivani suficit u budžetu, od oko 60 milijardi dinara. U tom periodu, mi smo planirali minus od 198 milijardi, a na kraju sedmog meseca imamo minus od 38,5 milijardi dinara. Rezultat je bolji za oko 160 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra. Bolji su nam prihodi, bolja je naplata PDV-a, sve ide bolje nego što je planirano“, naveo je on dodajući da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast od 1,7 odsto, a u drugom kvartalu 13,4 procenta, što čini da je rast u prvoj polovini godine oko 7,5 odsto.

Vladimir Gligorov, saradnik na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, pretpostavlja da se očekuje da će se privreda oporaviti pa tako i javni prihodi.

„Tako da ima prostora za jednokratne isplate. Pored toga, deficit opšte države se pokriva zaduživanjem po još uvek relativno niskoj kamatnoj stopi tako da bi obaveze po kamatama trebalo da rastu sporije od javnih prihoda. Takođe, dok je kurs fiksiran, javni dug ne bi trebalo da raste brže od BDP. Konačno, sve su te povišice jednokratne, osim godišnjeg usklađivanja penzija tako da ne obavezuju budžet trajno. To je mera koja bi trebalo da utiče povoljno na popularnost vlade i predsednika države, pre svega, sa očekivanjem da će penzioneri i siromašniji glasati za njih. To je sve prilično očigledno“, zaključuje Gligorov.

On dodaje i da postoje dva rizika ovakvih ekonomskih odluka.

„Jedan jeste da dođe do rasta kamatnih stopa, što onda menja teret servisiranja duga na gore. Drugi jeste da dođe do korekcije kursa što bi značajno povećalo teret javnog duga koji je u stranom novcu ili je indeksiran za kurs. Ovi rizici nisu kratkoročni, pa je njihov politički značaj mali. Srednjoročno posmatrano, ti rizici rastu. Valja konačno zapaziti da je implicitno pomeren prihvatljivi nivo javnih dugova u odnosu na BDP sa 45 odsto na 60 odsto ili nešto iznad toga. Pošto je najavljeno da će se menjati fiskalna pravila, zajedno sa MMF-om, eventualna upozorenja Fiskalnog saveta da se ne pazi na rast javnog duga će biti lišena uticaja“, napominje Gligorov.

Miloš Grabundžija, predsednik Saveza sindikata penzionera Nezavisnost, kaže da podržava akciju, „ali prvo da se vrati dug penzionerima zbog smanjenja penzija, kao i zbog toga što im nije usklađivana penzija po zakonu“.

„Strah me da se za to ne zadužuju u inostranstvu, pa da onda unučad vraćaju. Lako je zadužiti se, ali treba onda vraćati. I to nije penzija, nego pomoć i ona ne treba svima. Šta će to onima koji primaju 100.000 dinara penzije. A nema sumnje da ovo ima veze sa izborima, jer zašto bi neko 1. avgusta najavljivao pomoć za sedam meseci“, zaključuje Grabundžija.

Ekonomista Petar Đukić, profesor na TMF, ocenjuje da „nije da nije bilo očekivano, ali ne u tom iznosu u situaciji kada smo prezaduženi“.

„Tih para nema, to je nepostojeći novac. I ovi što se hvale suficitom treba da znaju da to znači da je država uzela više od građana i privrede nego što je trebalo. Preneražen sam ovakvim vođenjem ekonomske politike, ali i razvojne politike koja bi trebalo da oblikuje ekonomiju u naredne tri, četiri godine. Povećava se potrošnja i to davanjem para i ljudima kojima nije potreban novac. Ta neselektivnost je jako loša. Ovo je potpuno antirazvojna politika i ekonomisti bi trebalo da podignu glas protiv toga. Ovo nema rezona osim izborno-političkog“, zaključuje Đukić

Zanimljivo je da je Vučić objašnjavajući kako je napravljen značajno manji deficit od planiranog (za 1,3 milijarde evra) u ovih sedam meseci, oko 500 miliona zahvaljujući većim prihodima, ali i zato što ministri nisu trošili novac po planu, od čega zavisi privredni rast. Ako se iz ušteda u javnim investicijama isplaćuje dodatak na penzije, onda zaista znači da se lična potrošnja diže na račun budućeg privrednog razvoja.

Usklađivanje penzija

Predsednik RS i ministar finansija su takođe najavili i povećanje penzija od januara sledeće godine u skladu sa švajcarskom formulom za 5,5 do šest odsto. Na početku ove godine povećane su penzije za 5,9 odsto. Švajcarska formula znači da se penzije usklađuju jednom godišnje i to 50 odsto s inflacijom i 50 odsto s rastom zarada.

Vladimir Gligorov ističe da je kod redovnog rasta penzija potrebno uzeti u obzir da će se nominalni BDP povećati za oko 10 odsto, a to bi verovatno trebalo da bude i stopa povećanja javnih prihoda.

„Tako da to ne bi trebalo da poveća udeo izdataka za penzije u ukupnim rashodima opšte države.“

Sa povećanjem od šest odsto, izdavanja iz budžeta za penzije bi se povećala za oko 8,5 milijardi dinara ili oko 70 miliona evra.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Vučić sebi za izbore poklonio 285 miliona evra „mita“ penzionerima”

  1. Kakve konstrukcije. Prvo, odakle zna da će to biti odlučujuće za one koji neće za njega da glasaju. Drugo, šta je tu loše? Šta god da uradi to je zbog glasova: vakcinacija, investicije… Zašto prethodna vlast nije koristila te „trikove“?

  2. O deficitu ce, kaze profesorka Popovic, vucic razmisljati za dve godine nakon izbora. I naravno, za taj deficit koji je nastao poklanjanjem para penzionerima pred izbore bice kriv zna se ko, Djilas. Interesantno bi bilo da izvrsite analizu koliko stvarno drzava duguje u evrima, a kurs ce pre ili kasnije poceti da skace a sa njim i dugovanje u evrima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.