Zašto bi Fijat otišao iz Srbije? 1

Proteklog vikenda tek je stigao prvi nagoveštaj da bi, verovatno danas, kada štrajk ulazi u treću sedmicu, mogli da počnu pregovori između kragujevačkih radnika i poslovodstva Fijata.

U prethodne dve nedelje totalne obustave rada u kragujevačkoj fabrici, izgubljena je proizvodnja oko 4.000 automobila svih verzija modela „fijat 500L“. Istovremeno je obustavljena proizvodnja i u fabrikama glavnih Fijatovih dobavljača, poput Maneti marelija, PMC-a, Adijenta ili Automative. Zaustavljena je i fabrička Logistika, te minulih dana u FCA Srbija nije bilo istovara i lagerovanja delova i pozicija koji ovde stižu sa strane. Pričinjena je, dakle, i za moćnu Fijat Krajsler grupaciju, ne tako zanemarljiva materijalna šteta.

Uprkos tome, menadžment FCA Srbija nije se obazirao na pozive Štrajkačkog odbora da sednu za pregovarački sto i započnu razgovor o problemima zbog kojih su se radnici pobunili. Naprotiv, poslovodstvo FCA Srbija, koje je do sada poštovalo zakone i propise države Srbije, ovoga puta nije postupilo po rešenje Inspekcije rada koja mu je, shodno odredbama Zakona o štrajku, još krajem juna naložila da odmah započne pregovore sa Štrajkačkim odborom.

Zašto je menadžment FCA Srbija, uz nesumnjivu podršku centrale, ćutao dve nedelje dok je fabrika stajala? Odgovor, verovatno zna samo „drugi čovek“ Grupacije, Alfredo Altavila, koji nije odgovorio na apel kragujevačkih radnika da se uključi u rešavanje problema, ali i generalna direktorka FCA Srbija, Silvija Verneti, koja se sve vreme štrajka u Kragujevcu nije oglašavala.

Zašto Fijat ćuti, najverovatnije zna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moguće je i resorni ministar privrede Goran Knežević ili premijerka Ana Brnabić. Pretpostavlja se, naime, da menadžment FCA Srbija, pored podrške centrale iz Torina, ima i puno razumevanje srpskih vlasti. Ni jednoj ni drugoj strani, iz različitih razloga, ne odgovara da se brzo uđe u pregovore sa štrajkačima. Poslovni vrh FCA može da računa kako će odugovlačenjem da se umanji energija protesta do mere koja može da razvodnji postavljene zahteve i potpuno ih obesmisli. Vlastima Srbije bi to takođe odgovaralo, jer strategiju privlačenja inostranih investicija, pored subvencija za otvaranje novih radnih mesta i drugih ustupaka, grade i na jeftinoj radnoj snazi. Kao negativan signal potencijalnim stranim partnerima moglo bi da se shvati to što se tako velikoj i značajnoj fabrici štrajkom izdejstvovalo povećanje zarada za čak 30 odsto, čak i kada tako osvojena povišica radnike u kragujevačkim pogonima dovodi do ranga zaposlenih u zemljama Podsaharske Afrike.

Srbija jeste uložila u zajednički projekat sa Fijatom sve ono što je ugovorom sa tom kompanijom i bilo predviđeno. To je cena za dizanje iz pepela domaće automobilske industrije. Fijat je u Srbiji izgradio fabriku koja je i dalje jedna od najmodernijih u svetu. U Kragujevcu je, početkom jula 2012., počeo proizvodnju svog najnovijeg modela „500L“. Fijat je doveo u Kragujevac i svoje najznačajnije dobavljače, Maneti Mareli, DŽonson kontrol, PMC, Sidžit i druge. Zaposleno je više hiljada šumadijskih radnika i privučeno je barem još nekoliko desetina ne samo proizvođača automobilskih delova, nego i kompanija iz drugih delatnosti.

To je bilans. Sada je na potezu Vlada Srbije koja u predstojećim pregovorima može da isposluje povoljniji ugovor sa Fijatom i da doprinese još ubrzanijem razvoju domaće automobilske industrije.

Na kraju, da li će Fijat ostati u Srbiji kada mu, naredne godine, ističe desetogodišnji ugovor sa Srbijom? A može i kao kontrapitanje: zašto bi Fijat ostavio svoju najmoderniju fabriku, u čiju izgradnju i opremanje je uložio više od 1,3 milijarde evra kako bi mogao da proizvodi automobile poslednje generacije ne samo u „B“, nego i u Višim segmentima. Zašto bi napustio fabriku koja je projektovana za proizvodnju do 300.000 automobila godišnje, trostruko više nego što sada izlazi, i koja ima energetske, prostorne i druge potencijale za godišnju produkciju do pola miliona vozila. Zašto bi odlazio kada ovde, čak i pod uslovom da izađe u susret zahtevima štrajkača, i dalje ima ubedljivo najjeftiniju radnu snagu u Evropi i šire, uključujući i niske druge troškove. Uz sve to, i najskuplji pogoni kragujevačke fabrike, Preseraj i Lakirnica, praktično su nepreseljivi, pa bi čak i pod uslovom da se kompanija povuče iz Srbije, oni ostali u Kragujevcu i Fijat bi verovatno onda fabriku prodao nekom drugom svetskom proizvođaču.

Zahtevi

Radnici kragujevačke fabrike traže povećanje plate sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknadu za prevoz u periodu kada nema javnog prevoza, te promene u organizovanju proizvodnje, kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da jedan radnik, pored svojih, usled duže odsutnosti kolega, istovremeno završava i njihove proizvodne operacije, što je u završnoj montaži vozila prenaporan posao.

Ulaganja

U Srbiji se malo ko seća da je Barak Obama u spasavanje DŽeneral motorsa iz bankrota uložio više od stotinu milijardi dolara iz američkog budžeta. DŽeneral motors, vodeći američki i svetski proizvođač automobila je spašen, a sa njime i milioni radnih mesta u američkoj i svetskoj automobilskoj i pratećoj industriji. I Angela Merkel je u spasavanje Opela, koji nije samo nemačka, već nemačko-američka kompanija jer posluje u sastavu DžM-a, uložila milijarde evra, kao što i Francuska ulaže u Reno…

„Čerečenje“ ugovora

Pored materijalne, štrajk u kompaniji FCA Srbija naneo je i veliku marketinšku štetu domaćoj automobilskoj industriji, pri čemu je Fijat, koji jednoga dana može i da ode odavde, tek kolateralna šteta. Obustava rada svojevrsni je signal i raznim analitičarima opšte prakse da opet napadnu na Fijat, poput onih koji tvrde da je ta kompanija u jesen 2008. došla da pomogne Borisu Tadiću na predsedničkim izborima. Činjenica je, međutim, da je ta kompanija, u periodu od 2004. do 2007. počela da beleži nagli rast plasmana svojih automobila, sa oko 600.000 na nešto više od 900.000 vozila svih modela godišnje, te da je menadžment odlučio da negde u (jugo)istočnoj Evropi, zbog niske cene radne snage, manjih troškova poslovanja i pogodnosti koje su te države davale investitorima, podignu novu fabriku. U opticaju su prvo bile Rumunija, Mađarska, Slovačka, pa i Bugarska. Kada je Srbija 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji pridruživanju sa EU, stvoreni su uslovi za slobodan izvoz na evropsko tržište, pa se menadžment Fijata setio starih partnera iz kragujevačke Zastave. U maju te 2008. iz Zastave je stigla informacija da je Fijat dao ponudu „koja se ne odbija“. Već u septembru Srbija i Fijat potpisali su desetogodišnji ugovor o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, u kojoj Italijani imaju 67, a srpska strana 33 odsto vlasništva. Fijat je time dobio isto što su nudile i Slovačka, Rumunija, Mađarska ili Bugarska. Otuda je „čerečenje“ tog ugovora pred njegovo isticanje i nepuna tri meseca pre no što, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, treba da počnu novi pregovori o nastavku saradnje Fijata i Srbije, nikako ne doprinose daljem razvoju automobilske Srbije koja je u celom svetu, osim u Srbiji, izgleda, i dalje motor ekonomsko-privrednog razvoja.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

7 reagovanja na “Zašto bi Fijat otišao iz Srbije?”

  1. Mislim da je "cena dizanja auto-industrije iz pepela" ipak previsoka. Zanavek ćemo ostati u rangu zemalja "podsaharske afrike" a sumnjam da nam je konkurentnost baš u njihovom rangu.

  2. treba da trazite najmanje 715 eur neto isplatu , alo bre radite za stranu kompaniju!

  3. Sa ljudske strane ih razumem, ali: za koliku platu rade fizikalci čiji je posao teži, izložen vremenskim uslovima. Taj posao koji oni rade svako koga interesuje može da savlada posle dve nedelje plus što ti je sve obezbeđeno. Hteli to ti radnici ili ne, ali njihova plata u Srbiji je prosek.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.