Svi su prljavi

Slušaju te i misle ti: „šta ne valja“, „gde je kvaka“, „što si to sad rekao“, „šta mi nisi rekao“… Nikad nam ništa nije po volji.

Takav posao.

Ali, za sve ove godine, među novinarima – tim i takvim kakvi i moraju biti da bi valjano mogli da obavljaju svoj zanat čija se sva svrha i veština sažima u držanju onih koji odlučuju o našim životima odgovornim za te svoje odluke pred nama o kojima odlučuju – dve su ustanove važile za čiste i nesumnjive autoritete, za oslonac, svetionik ili mapu kojima su u svakom trenutku ekonomski novinari znali da mogu da se okrenu za pouzdanu i nepristrasnu informaciju kao alat za tumačenje stvarnosti.

Te dve institucije su Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije. Ako se osloniš na njih, znao si da nećeš stati na trulu dasku.

Da li je i dalje tako?

Na površini, ništa se nije promenilo. Još tamo rade naši najbolji profesionalci, još se prave istraživanja, objavljuju podaci, drže konferencije. I na pitanja se (uglavnom) odgovara.

Ali sa sićušnog vrha čitave te piramide stručnjaka počela je da pada gigantska senka, kadra da pomrači celu građevinu.

Kada je prošle nedelje Narodna banka izdala saopštenje optuživši međunarodne finansijske institucije da namerno iznose loše prognoze o rastu srpskog BDP-a, to je bio tek poslednji u nizu neprimerenih poteza s ovog mesta.

Posao NBS nije da ulazi u petparačka natpljuvavanja s našim „neprijateljima“ niti da politizacijom tuđih motiva brani sebe i Vladu, već da radi hladno i profesionalno.

A šta tek reći za izjavu guvernerke da bi za Anu Brnabić digla ne jednu, nego dve ruke i da je ona guvernerka dok je Vučić predsednik?

I za to što je NBS pokušala da sakrije da je kupila 100 miliona evra Telekomovih obveznica? I da je odbila da odgovori na novinarska pitanja o tome, a da je onomad pristala da primi naređenje od predsednika Vučića da kupi tone zlata za devizne rezerve, a još pre toga 2017. žalosno istrajavala u tvrdnji da će BDP biti tri odsto koliko je obećavala Vlada Srbije, kad je svima, a ponajviše samoj NBS, odavno bilo jasno da je to nemoguće.

I šta reći o RZS-u čiji je direktor najavljivao rast od 1 odsto u drugom tromesečju ove godine, a stvarni rezultat bio pad od 6,5 procenata? I koji je odlučio da prestane sa objavljivanjem fleš procena BDP-a, onda kad su te procene bile nepovoljne po Vladu, a onda odjednom krenuo da izlazi u javnost sa procenama BDP-a onda kad su postale povoljne?

I koji je na objavljeni tekst u Danasu u kom je prenet podatak njegove sopstvene institucije da je u martu bez posla ostalo 11.000 ljudi reagovao pismom u kome poredi februar (?) sa 17. aprilom (?) kako bi prikazao lepšu sliku, potpuno zaboravljajući da pomene taj mart.

RZS i NBS su institucije zakonski nezavisne od vlasti, ali nema tog zakona koji može da zameni integritet.

Danas će se možda pokazati da je NBS bila u pravu i da će srpski BDP stvarno pasti samo jedan odsto što bi bio rezultat kakav se samo poželeti može.

Nije li žalosno što mi onda više verujemo Svetskoj banci i EBRD-u kada greše nego našoj sopstvenoj centralnoj banci kad je u pravu?

Nije li žalosno što smo došli dotle da mislimo da su daske koje nam ona nudi trule? Čak i onda kada nisu, jer toliko puta do sada jesu bile.

I da li su se izjave direktora RZS-a sada pokazale opravdanim kad je godina spašena ili ćemo zapamtiti da on to u aprilu i maju kad je davao izjave nikako nije mogao znati?

I da li će nam zbog toga, onako neizgovoreno, u sebi, ostati zrno crne sumnje da ni taj BDP, koji izračunava RZS, nije takav kako nam se predstavlja?

Ta sumnja je neopravdana, jer ne sme biti opravdana, jer mi nemamo nikog drugog da mu verujemo sem RZS-u i NBS-u, ali ona senka ostaje nadvijena.

Faustovski trik ove vlasti nije u tome da nas ubedi da je ona čista, već da su svi prljavi. Sad kad nemamo ni oslonac ni svetionik ni mapu da joj se okrenemo kao alatu za tumačenje stvarnosti, ne preostaje nam ništa drugo nego da se nadamo da je sve što nam kažu možda stvarno istina.