Ima li života na Marksu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. hvala vam . sada mi je sve jasno!

2. Zašto nam redakcija Danasa stalno "začinjava" nedelju sa ovim ispraznim tekstovima palanačkog drvenog filozofa?

3. U vezi navedenog teksta i citata:" "Kapital" je malo ko uopšte pročitao ili pak razumeo" treba reci, da ga je mozda u Evropi svaka 5000.000-a osoba procitala od korice do korice i ako se svi ponasaju kao da o njemu sve znaju, te da kao takav ne nudi resenja!U tekstu clanka pomenuta je revolucija, gde je Marks smatrao da bi to kao drustvena snaga bila radnicka klasa kako je on nju video u svoje vreme!Doduse on je taj stav dostao i argumentovao.Kasnije je H.Markuze, taj stav kritikovao(1968)Neko je medjutim napisao da je radnicka klasa nista, ako nema svoju adekvatnu avangardu.A istorija socijalizma nam pruza obilje materijala kako ide sa tim!?A posrtanje radnicke klase je i danas evidentno!

4. Samo zbog brade; Marks je naš mi smo Marksovi! A kapitalisti neka nastave da rade to što rade samo neka šaraju malo kao kad je socijalizam bio živ. Preterana sloboda u zgrtanju ume da bude škodljiva kad prekipi trpilo.

5. Odavno ne procitah ovako angazovan tekst. Cestitke! Kada svi bude spoznali da je socijalizam moguc, pocecemo da zivimo kao ljudska bica.

6. «Ljudima se često zamera što su im želje uglavnom upravljene na novac, i što ovaj vole iznad svega. Ipak, prirodno je i čak neminovno što ljudi vole ono što je, kao neumorni Protej, svakoga trenutka spremno da se preobrazi u koji bilo predmet naših tako prevrtljivih želja i raznolikih potreba. Svako drugo dobro može ispuniti samo jednu želju, jednu potrebu … Novac jedini je apsolutno dobro, jer on ne zadovoljava samo jednu potrebu in concreto, nego potrebu uopšte, in abstracto.» Pa, ipak, život posvećen sticanju novca beskoristan je ako čovek ne razume da njegovu moć preobrazi u uživanje; ali, to je veština koja iziskuje kulturu i mudrost. «Ali, ljudi hiljadu puta više se trude da steknu bogatstvo nego duhovno obrazovanje, mada je sasvim pouzdano da našu sreću više stvara ono što jesmo negoli ono što imamo.»
   ŠOPENHAUER
   Iz ovog proizilazi da je suštinski problematičan naš odnos prema materijalnim vrednostima, a ne sama ta dobra (novac i roba), pa tek onda struktura sistema koji bi trebao da se uhvati u koštac sa sklonostima ljudske prirode ka takvim vrednosnim devijacijama. A sisteme, opet, čine nesavršena ljudska bića kod kojih često prevlada oportunizam nad golemim zadatkom prosvetiteljstva širokih narodnih masa. Političari nisu ljudi kova poput Marksa, Šopenhauera, Ničea ili Rusoa (za kojeg je čak i Volter rekao da je ““odbegli Diogenov pas““).
   Odlično je što je i to navedeno u ovoj kolumni:
   arks u "Kapitalu" pre svega govori o toj fundamentalnoj "mistifikaciji" koja robu i novac posmatra kao nezavisne "stvari", a ne kao odnos među ljudima.
   Pretpostavljam da su pohlepa, škrtost, zavist i sl. osobine ljudske prirode postojale i ispoljavale se daleko pre pojave novca, još u vreme robne razmene, pa i u prvobitnim zajednicama.

7. Natpis zaslužuje pohvalu.Rekao je Kišjuhas mnoge istine. Nažalost, ona prokleta istina, o kojoj najbolje govori Emil Sioran, je tačna i konačna sudbina ljudskog roda. A to je propast!
   Do konačne propasti biće još propasti, ali ne potpunih, i isto toliko varljivih oporavaka. Živeli!

8. Mislim da je Severnokorejski Predsednik,procitao Kapital,od korica do korica,i ponizio npr. nase demokrate,koji su nekad curlikali: Sta bi Marx danas rekao…???To je cak bio slogan DSS-a…Srpski vetrovi i bure su profitirali na antisocijalizmu,pa bi sada da unovce i buducu monarhiju…Ko zna, mozda unovce i propast serije o nastanku srpske Drzave!!!

9. Odlican tekst, sa uzivanjem ga procitah. I potvrdjujem da nisam robot!

10. Oduševljenje!

11. @Jug, znamo da niste robot. Vi ste sociolog i kolumnista.