Upravo ovo se moglo čuti na Radiju Fokus u navedenoj noći usled spontano organizovane akcije pripadnika jednog internet foruma koji su radio zasipali sarkastičnim i lažnim vestima. Naime, na navedenom radiju celo veče je bilo posvećeno porukama podrške Tomislavu Nikoliću koji štrajkuje glađu i žeđu, a koje su telefonom i SMS-ovima upućivali nadasve zabrinuti i zbog vlasti iznervirani građani. „Izdrži Tomo“, „Skinućemo žute“, „Ustaj Srbijo“ i sve u tom duhu postkosovskog ciklusa, što je voditelj revnosno i strastveno delio sa građanstvom. U takvoj situaciji kolektivnog izliva patriotizma u mozak, grupa forumaša se dosetila da iskoristi ovaj medij oskudnog sistema filtracije informacija upućivanjem gomile internih šala i lažnih vesti uvijenih u vaskoliku zabrinutost oko Nikolićeve dehidratacije.

Na primer, jedna od poruka bila je i „Pomaže bog iz dalekog Brisela. Ne daj se, Tomo, i do pobede, a posle budi naš gost u iz ukrštenica poznatoj banji Spa, da se dobro okrepiš„. Zatim, poruka „Najvažnija je odbrana sutra kod Novog Zamka“, potpisana sa „Jedinstvo M“ (aludirajući na utakmicu Njukastla i Mančester Junajteda) i tome slično. Poruke su potpisivane i sa „Srboljub Koprofagov“, „pozdrav iz Vaginovaca“ itd. – što je sve voditelj pročitao, a etar istrpeo. Ubrzo je vrag odneo šalu u samo središte paklenog smeha, kada su počeli da stižu lažni izveštaji o hiljadama ljudi koji dolaze sa Slavije, o dve hiljade Novosađana koji upravo kreću u Beograd i o mostu kod Beške koji je blokirala policija i gde postaje „napeto“. Orson Vels bi bio ponosan.

Pod maskom „probijanja medijskog mraka“, ironične i sarkastične opaske („prodavaće nam crkve jer su na dobrim mestima“), interne šale („Nemamo ni za kartu do Prištine“ – aludirajući na stihove grupe Galija) i lažni izveštaji o borbama („Beška noćas mora pasti!“, uz montirane zvuke policijskih sirena) zagušili su emisiju posvećenu Nikolićevom štrajku u vezi sa fiziologijom sopstvenog tela. Forumaši su se odlično zabavljali nekoliko sati, u neverici da je, koristeći se patriotskim žargonom, medijima moguće podmetnuti svakakvu budalaštinu.

Motivi ili ozbiljnost celog događaja političkog poigravanja sa zdravljem ovde nisu osnovna stvar. Poenta je u celovečernjoj subverziji od strane grupe internet forumaša, odnosno mogućnosti jednog kolektivnog „loženja“ voditelja koji čuju ono što žele da čuju. Ceo bizaran slučaj najbolje svedoči o naivnom shvatanju „glasa naroda“ i besmislu medijskog koncepta u kojem poruke sa mobilnih telefona čine okosnicu programa. Forumaši su se odlično provodili, suptilno pozdravljajući jedni druge, uz proizvodnju blesave medijske bombe o sukobima na Beški. Istinska poruka, međutim, jeste svedočanstvo o fluidnosti doba prenapučenog informacijama. Ili, kako to postmodernisti vole da kažu, o tome da „sve može (da prođe)“.

Mogućnost da neko zaista posveti pažnju „informacijama“ sa mobilnih telefona koje govore o masovnim pobunama kod Beške svedoči i o slabostima i rizičnostima ovog društva. Belgijska nacionalna televizija jednom prilikom je svoj TV dnevnik počela lažnom pričom o tome da se Belgija i definitivno podelila na flamanski i valonski deo, učinivši da mnogi poveruju u to. Njihov cilj bio je da pokažu kako ljudi mogu pomisliti da je tako nešto zaista moguće. Nuspojava celog šaljenja sa Fokus radiom posvedočila je o istoj stvari – da mnogi veruju kako su politički sukobi i državna represija, sa sve tenkovima i mitraljezima, nešto sasvim moguće. Nije od najveće važnosti da se ta ideja (ovog puta) javila u paranoidno-patriotskim umovima – postmodernost društvene situacije u Srbiji, gde se sve i svašta može očekivati, na lice iznosi osmeh gorkog karaktera. Forumaški prijatelji i anonimci koji su pokrenuli celu lažnu gužvu sa Beškom ukazali su na ozbiljan društveni problem – nezrelost i neozbiljnost društva koje sa lakoćom može otklizati u nasilje. Odsustvo skepticizma prema vestima o masovnim neredima indikativno je za populaciju koju više ništa ne može iznenaditi. Uostalom, kada bismo sami dobili SMS o tome da su u Beogradu, kod Beške ili u Vaginovcima, svejedno, počeli sukobi hiljada ljudi sa policijom, ali da režimski mediji o tome ćute – šta bi bila naša reakcija? Sve dok najveći deo nas ne bi odmahnuo rukom, pomišljajući da se neko sa nama sprda, takvi neredi će čekati iza ugla.