Zašto pijemo?

Procenjuje se da oko 2,4 milijarde ljudi, ili oko trećina svetske populacije, aktivno konzumira alkoholna pića.

I tako odvajkada.

Arheologija je krcata prikazima ljudi koji cugaju nešto, i što sigurno nije voda.

Najstariji dokazi o proizvodnji alkoholnih pića dolaze iz Kine, gde je pre 9.000 godina spravljana neka vrsta alkoholne kaše od divljeg grožđa, pirinča i meda.

U današnjoj Gruziji, grožđe je pripitomljeno pre oko 9.000 godina, a slike na tadašnjoj grnčariji prikazuju ljude kako veselo dižu ruke u vis.

Što samo znači da ovo grožđe nije bilo korišćeno za voćnu salatu. Arheolozi svedoče i o alatima za spravljanje piva na istočnim obalama Sredozemnog mora, u Natufijskoj kulturi, još pre oko 13.000 godina. A ovi ljudi su još uvek lovili i sakupljali svoju hranu.

Ali su zato proizvodili svoje – piće, odnosno zanatsko pivo.

Naravno, alkohol je i veoma opasan i štetan, od vožnje u pijanom stanju do uvećanog rizika od kancera. Međutim, šta ako je alkohol – stvorio civilizaciju kakvu poznajemo?

I učinio da Sapijensi prokljuve poljoprivredu (uzgajanje biljaka) nakon stotina hiljada godina lova i sakupljanja?

Da se nasele ili skrase na jednom mestu? Ako i danas, kao društveno prihvatljiva forma euforije, alkoholna pića imaju određene koristi?

O tome nadahnuto piše filozof Edvard Slingerland u knjizi „Pijani: kako smo pili, plesali i doteturali se do civilizacije“ (2021).

A tek sa usponom poljoprivrede pre oko 9.000 godina, alkohol postaje široko dostupan i odgovoran za jutarnje mamurluke, propijena imanja, propale jetre i razvedene brakove.

Šta je došlo prvo – hleb ili pivo?

U pitanju je ozbiljno naučno pitanje. U savremenoj arheologiji postoji i hipoteza sa tim nazivom („hipoteza o pivu pre hleba“) i zagovaraju je istraživači sa Univerziteta Stanford.

Dakle, šta ako su prvi paori na svetu bili vođeni željom za pivom, a ne brašnom?

Ako su pre bili žedni, nego gladni? Širom sveta, prve uzgajane biljke bile su više psihoaktivne, nego naročito hranljive.

Kukuruzno pivo spravljali su rani stanovnici Amerika, a pirinčano pivo stanovnici drevne Kine. I ko je tu koga pripitomio? Ljudi biljke ili su možda biljke pripitomile ljude?

Stavimo se u cipele pšenice, odnosno ječma. Vidimo ljude kako ustaju ujutru, i po ceo dan sade, zalivaju, đubre, pleve, i uopšte savijaju kičmu da bi služili biljkama. Umesto da tumaraju unaokolo, i love i sakupljaju svoju hranu, ljudi rmbače da bi hranili neke biljke i uništavali biljkine neprijatelje.

Zašto to rade?

Takođe, intoksikacija alkoholom je nenormalno mentalno stanje (a toksin je druga reč za otrov).

Dok su kofein i nikotin stimulansi koji pospešuju naše performanse, alkohol ili etanol to nije.

Pod uticajem alkohola, na delu je pogoršana motorika, smanjena samokontrola, i uvećana euforija i/ili depresija.

Zbog privremenog poremećaja rada velikih komada mozga, neko će da šalje ljubavne poruke bivšim devojkama, a neko će biti nasilan prema svojoj ženi. A neko će da peva karaoke, zlo i naopako.

Čim uđe u krvotok, etanol doslovno udara „u glavu“ ili na prefrontalni korteks, što je naš centar za kontrolu ponašanja.

Pa ipak, ljudi se rado opijaju. I, stotinu mu brlji od domaćih rakija, zdrave žitarice i ukusno voće marljivo pretvaraju u pokvarene i gorke neurotoksine kao kratkotrajni „fiks“.

Međutim, da je alkohol samo otrov koji rastura porodice i lomi vratove za volanom, evolucija bi ga brzo izbrisala iz populacije. Hvala Darvinu, oblokavanje ili izmenjeno stanje svesti zasigurno je imalo i neke pozitivne efekte po opstanak ljudi i društava.

Prema Slingerlandu, opijenost alkoholom pomaže u rešavanju mnogih specifično ljudskih izazova: pospešuje kreativnost, smanjuje stres, gradi poverenje, i omogućuje da veoma teritorijalni i ksenofobni primati sarađuju jedni sa drugima u društvima velikog obima.

Otuda se porodični praznici i rituali, poslovni ručkovi i dogovori, izlasci u grad i ljubavni sastanci, pa i međudržavni mirovni sporazumi izdašno podmazuju alkoholnim pićima.

Dok osobe koje (tada) ne konzumiraju alkohol gledamo sa podozrenjem i nepoverenjem.

„Ne bismo imali civilizaciju bez intoksikacije“, piše Slingerland. U personalnom i medicinskom smislu, alkohol je otrov, a alkoholizam bolest.

Ali, u sociološkom smislu, alkohol je društveni lubrikant, odnosno podmazivač društva.

Rođenje deteta, venčanja i sahrane, novi posao, kupovina nekretnine, porinuće broda, pobeda u trci Formule 1, krsna slava, godišnjica, rođendan i Nova godina, zalivaju se etanolom. Nekako, ne ide sa koka-kolom ili gustim sokom.

Čak je i krv Isusova po crkvama vino, a ne kisela voda ili čaj od kamilice. Alkohol je bog intoksikacije i najpopularnija droga na svetu i zato što je u pitanju prosti molekul (C2H5OH) koji se jednostavno spravlja od bilo kog ugljenog hidrata.

I lako skladišti, transportuje i razumno dozira. Uostalom, ne potpisuju se ugovori na kanabisu ili halucinogenim pečurkama.

Pivo je starije od hleba i pošto se lakše pravi, kaloričnije je, gazirano, i još ima opijajuće dejstvo.

Jedan čudotvorni napitak, takoreći.

Magični recept za pivo je isti kao i pre 13.000 godina. Ječam se prvo sladi (natapa u vodu), pa greje ili kuva, što proizvodi šećere, složene ugljene hidrate, vitamine i alkohol usput.

A dobro je poznata kultna uloga alkohola za pisaćom mašinom, pred slikarskim platnom, po naučnim laboratorijama ili na univerzitetu.

Izvor kreativnosti neretko jeste u psihoaktivnom stanju svesti, odnosno u (po)smatranju sveta na pomalo iskrivljeni način. A konzumiranje alkohola i ispušta endorfine kao prirodne opijate.

Alkohol opušta, što postaje prioritet u svetu ispunjenom stresom.

U finskom jeziku postoji reč „kalsarikannit“ koja ugrubo znači „piti sam, kod kuće, u gaćama“.

A Finska se uporno proglašava za „najsrećniju zemlju na svetu“. Slučajnost?

Sa svim svojim dobrim i lošim stranama, ispijanje alkoholnih pića je oduvek imalo centralno mesto u društvenom životu čoveka.

Ljudska životinja je zato vremenom počela da podnosi alkohol i do 40 puta efikasnije od ostalih sisara.

Pa biće da su društvene prednosti umerenog cuganja bile i biološki i istorijski veće od očigledne štete koju alkohol i alkoholizam takođe donose.

Dakle, prvo smo otkrili pivo, a tek zatim hleb, pismo, gradove, zakone, kraljeve i države. Kao u Edenskom vrtu, ljudi je nekada bilo malo, a hrane u izobilju. Međutim, Sapijensi su poželeli da se skrase, zgusnu, umnože i nasele na jednom mestu jer su želeli da – popiju.

A piće im je pomoglo i da se naviknu na ovaj novi, krajnje neobični, klasno nejednaki, pa i relativno monotoni način života, bar u poređenju sa divljim tumaranjem po savani ili džungli.

Pivo je bilo ključni podsticaj da lovci-sakupljači pripitome divlje žitarice, trajno se nastane u sela i gradove, te olabave granice među sobom, i smanje nasilje među klanovima i plemenima.

To što smo se napijali, pomoglo nam je da stvorimo civilizaciju.

Periodične gozbe na bazi alkohola služile su kao društveni lepak koji ljude i zajednice drži na okupu. Sve isto kao i danas.

Jer alkohol naprosto učini da više verujemo jedni drugima. Intoksikacija bez inhibicija ili društvenih stega je esencijalna za svako društvo koje drži do sebe.

I zato pijemo, a ne samo zato što nam prija.

Alkohol jeste štetna, ali i (ne)zgodna hemikalija koja doprinosi jednoj individualnoj i društvenoj alhemiji. Alkohol je pripitomio ljude.

Najzad, kafana u kojoj godinama pišem svoje kolumne, Pivoteka 77, proizvela je svoje zanatsko pivo kao „pivo kuće“. Sve po ljudskoj i posve civilizovanoj tradiciji od najmanje 13.000 godina.

I, učinila mi je tu čast da ovo pivo nazove – po meni samom. U pitanju je izvrsno pivo „Kiš APA“ (Kiš američki pejl ejl).

Nefiltrirano, nepasterizovano, blage gorčine i zahmeljenosti, sa tek 4,5 odsto alkohola. Kao i da moj lik stavi na etiketu.

I sad, sociolog i kolumnista Kišjuhas je juče napunio 40 godina života. Pa vidimo se u Pivoteci na Kiš APA pivu. Živeli!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.