Foto: Medija centar

Sa posebnom pažnjom ću pratiti izveštaje o efektima primene ove mere. Jer, poštujući principe zdrave logike, ne mogu da verujem da će školski policijac više doprineti borbi protiv narkomanije kroz gubljenje vremena na sastancima nekakvih birokratskih struktura, popunjavajući obrasce i izveštaje, umesto da privodi dilere droge u i oko školskih dvorišta.

Isto tako, nedavno formirana komisija za rešavanje ubistava advokata teško da će moći da na raspolaganju ima bilo šta osim mehanizama koji su već predviđeni Krivičnim zakonom i Zakonom krivičnom postupku Republike Srbije. Uostalom, efekte slične komisije, koja je trebalo da rasvetljava nerešena ubistva novinara već smo videli.

Takav način pristupa problemima predstavlja samo maskiranje stvarnosti i amnestiranje odgovornosti onih kojima je to redovan opis posla za koji primaju platu. Ne može nijedna od tih radnih grupa ubrzati rad tužioca i sudije, kao što ne može izmisliti nove načine za prikupljanje dokaza, od onih koj su već na raspolaganju. Zbog čega bi jedan sudija drugačija postupao od načina na koji inače radi zbog jedne radne grupe koja nema nikakve zakonske nadležnosti? Uopšte sada ne ulazim u to kakve pojedinačne odluke taj sudija donosi. Kada bi malo zagrebali po površini, i oni koji zagovaraju ove modele, shvatili bi da ih ”druga strana” na ovaj način samo vuče za nos, a oni joj svesno ili nesvesno i dalje daju legitimitet – da uvek može da kaže da nije tačo da se ništa ne radi i da je jedini problem zapravo taj što se nijedan problem ne može rešiti preko noći. Sličan epilog očekujem i u slučaju najnovijeg prosvetnog eksperimenta.

Vanredne mobilizacije u okviru inspekcijskih službi nakon incidenata, i to često sa ljudskim žrtvama, takođe su aktuelne. Čemu onda u svakom zakonu ove zemlje postoji odredba o tome koji je organ javne uprave zadužen za nadzor nad njegovom primenom? Poginuo je na gradilištu čovek koji nije prijavljen, poginula su dvojica protivpožarnih referenata, srušio se zid, izlio se gas na Zvezdari, pre nekoliko dana u Nišu pao ogroman beotnski blok posred ulaza u zgradu. Budite sigurni da će se ovaj nesrećni niz i dalje nastaviti. Jer odgovornosti nema nigde. A ne može je ni biti među burazersko-stranačkim kombinacijama u kojima jedni drugi štite, a pravdaju se najnižim cenama ponuđača. Ne može je biti kada osnovna podela vlasti na tri grane ne funkcioniše. Zapravo funkcioniše samo po principu: naši i svi ostali koji nemaju pristup ničemu. Kada baš preteraju, kao u slučaju Grdelice, pronađu se žrtveni jaganjci. Samo da bi se simuliralo pranje savesti, uostalom, kao i sa komisijama za novinare i advokate, kao što će biti i sa timovima protiv narkomanije.

Takav scenario, kao što se da primetiti, izgleda da pije vodu. Svedočimo mu iz dana u dan. Zemlja nam je u redovnom stanju bez države. I to odavno. Ostao je samo štab za vanredne situacije. Sa vrhovnim komandantom na čelu. Da reaguje u slučajevima požara. U međuvremenu, snalazite se sami. Ili tražite da se i zbog vašeg problema formira komisija, radna grupa ili specijalni tim. Ako ništa drugo, biće vam lakše, jer ćete znati da ste uradili sve što je na raspolaganju. Ali, to će biti moguće samo u slučaju da odobrenje dobijete od komandanta lično. Druge opcije ne postoje.