Ukoliko imate nesiguran posao na određeno vreme, ili onaj drugi na neodređeno – kobajagi sigurniji, ukoliko katkada zatrajete prekovremeno, a niste plaćeni za takvu vrstu „dobrovoljnog“ rintanja, ukoliko ste inače nedovoljno plaćeni za posao koji odgovorno obavljate, ili vam se diploma fakulteta (koju ste krvavo zaradili godinama guleći klupe ozbiljnih akademskih ustanova) uzima kao otežavajuća okolnost, ukoliko ste, dakle, kao zaposleni prinuđeni da trpite kojekakve skorojevićke gluposti tranzicionih biznismena jer „ima ko može da radi vaš posao, ako vam se isti ne dopada“, i ukoliko vaše lično dostojanstvo služi poslodavcu kao otirač za cipele, a vaš radni angažman kao predmet pacerskog ocenjivanja, ili ukoliko iz straha od gubitka radnog mesta pristanete na mobing ili kojekakve druge oblike zlostavljanja na radu – vi zasigurno spadate u kategoriju prekarizovanog radnika. (Prekaritet, francuski – precarite: nesigurnost, neizvesnost, nestalnost…)
U radnoj sferi se pojam prekarizacije prvenstveno odnosi na nesigurnost radnog mesta. Tako stoje stvari u Evropi (da sa njenog puta ne skrenemo) a slično je i u našem vrlom Tranzilendu. Samo što je u regionu zapadnog dela jugoistočne Evrope, situacija ponešto komplikovanija. Proces tranzicije (koja još uvek teče), učinio je da neoliberalizacija društveno-ekonomskih odnosa bude izvedena na daleko brutalniji način nego što je to bio slučaj na Zapadu. Burazerska privatizacija izbacila je na površinu sloj pseudokapitalista balkanoidnog tipa koji su prelazak iz socijalizma u kapitalizam doživeli kao prelazak iz Pržogrnaca u Beograd: „Ima more da se zna koj kosi a koj vodu nosi?“
Ovakva „preduzetnička logika“ novopečenih prazilukovića isključivo je peglana preko povijenih leđa (ne)srećno zaposlenih „gubitnika tranzicije“. Idealni klimatski uslovi za nicanje korova prekarizacije. Dodamo li tome prostranu „plantažu“ korumpiranog pravosuđa gde radnik unapred gubi parnicu kad god se drzne da tuži bahatog poslodavca – slika prekarizacije u Srbiji postaje jasnija.
Uostalom, evo šta je o fenomenu prekarizacije pisao francuski sociolog Pjer Burdije. „Prekaritet je sastavni deo modusa dominacije zasnovanog na uspostavljanju opšteg i trajnog stanja nesigurnosti čiji je cilj primoravanje radnika na potčinjenost i prihvatanje eksploatacije“. Prema Burdijeu, objektivna nesigurnost predstavlja osnov subjektivne nesigurnosti koja pritiska sve radnike uzduž i popreko društvene hijerarhije.
Npr. „fleksibilno“ preduzeće namerno koristi situaciju nesigurnosti (čijem jačanju doprinosi) jer dovodi radnika u stalnu opasnost od gubitka posla. To dalje vodi darvinističkim oblicima rivaliteta unutar radništva pa tako „konkurencija za posao prati konkurenciju na poslu, koja je opet oblik konkurencije za posao koji treba sačuvati“. Na koncu, nezaposlenost, prekaritet i strah od otkaza vode nekoj vrsti „strukturalnog nasilja“.
Nevolja je kada se rečenim strukturalnim nasiljem počne baviti država – kao danas u Srbiji izvršna (uglavnom „naprednjačka“) vlast koja najavljuje na hiljade otkaza u 2015. godini, što je izgleda propisno najedilo „demokrate“.
Zaboravlja se međutim da temelji nakrivo nasađenog poretka (nakon katastrofe iz 90-ih) datiraju upravo iz vremena njihove vladavine, samo što se prekarizacija tada smatrala preduslovom stvaranja povoljnog ambijenta za privlačenje stranih investicija. Sa sličnim shvatanjima prekarizacije danas će se složiti i „socijalisti“ (sa sve petokrakom zvezdom), koji su se prvih godina 21. veka, umesto prekarizacijom, više bavili „hlađenjem vrućeg kestenja“ – dok su ondašnji „radikal“ sadašnji „naprednjaci“ još uvek razmatrali prohodnost putnih pravaca prema Ogulinu.
U međuvremenu, evolucija vladajućih partaja dovela je do toga da pojedini aspekti trange-frange privatizacije budu ozakonjeni pa je i prekarizacija legalizovana putem fleksibilizacije radnih odnosa. Podozrevamo čak da je porast povremenih i privremenih poslova doveo do veštačkog obaranja stope nezaposlenosti na „samo“ 20 odsto. Srdačni pozdravi od gospodina Potemkina.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
