Priča o ljubavi obično ugnjavi

Nešto poput idealizovanog predsednika Amerike iz Emerihovog „Dana nezavisnosti“, pa još na kvadrat. Rečju, pravoslavni Džems Bond. Pri tom i najomiljeniji ruski državnik u Srbiji, posle Staljina naravno. S tom razlikom što je ljubav prema Staljinu vodila direktno na Goli otok, a ljubav prema Putinu na pijedestal panslovenskog patriotizma.

Putinova poseta aktuelizovala je ovdašnje podele slične onima iz filma „Tri karte za Holivud“. Samo što su umesto suprotstavljenih fanova Amera i Rusa na scenu stupili proruski i proevropski elementi. Razlika među njima je verovali ili ne u različitom pristupu univerzalnom pojmu ljubavi. Na primer ovdašnji rusofili veruju kako je Putin došao ovamo iz prevelike ljubavi prema Srbiji dok evrofili smatraju da se isključivo radi o ljubavi prema realizaciji ruskih interesa na Balkanu. Može biti da su i jedni i drugi u pravu iako i jedni i drugi drže da je istina isključivo na njihovoj strani. A ona je što bi Foks Molder rekao negde tamo. To najbolje mogu da procene oni neutralno orijentisani koji baš i ne zarezuju blokovske podele. Bilo kako bilo, Putinov dolazak u Srbiju ostaće upamćen po dve upečatljive epizode. Prva se odnosi na poruku Zvezdinih navijača upućenu lično Putinu dok je druga vezana za njegov susret sa niškim bajkerima. Što se tiče prve epizode, poistovećivanje Putina sa četnikom i zvezdašem u isto vreme, čak i u aklamativno-navijačkom obliku, sasvim je u skladu s pravilima postmoderne naoko besmislene izmešanosti ideoloških žanrova. Ali i Putin je postmoderni vladar dok je za postmodernu vladavinu briga o imidžu važnija od smisla. Četnik sa crvenom petokrakom zvezdom je s druge strane oksimoron (spajanje protivurečnosti) kao što bi i eventualna pojava partizana s kokardom predstavljala oksimoron. Valjda se iza „Zvezdinog četnika“ ne kriju kakve zakulisne radnje vezane za neku buduću transformaciju Zvezde u, recimo, FK Četnik čime bi večiti derbi poprimio i ideološku konotaciju, ali i dodatni apokaliptični naboj u ionako pregrejanoj navijačkoj atmosferi. Što se druge epizode tiče, to što je Putin bio za jotu srdačniji prema niškim bajkerima negoli prema političkom vrhu Srbije verovatno govori o ljubavi ruskog premijera prema motociklima, ali i o tome da je trojstvo pravoslavlje-patriotizam-motociklizam za trenutak potisnulo političko-privredne teme: NATO, NIS, EPS kao i potencijalni izvoz „morave“, „punta“ i šljivovice na rusko tržište po povlašćenim uslovima.

Kad smo kod rakije, ljubav prema lozi i šljivovici došla je ovih dana glave svima koji su privučeni povoljnom cenom konzumirali „vatrenu vodu“ iz Prigrevica kod Apatina. Teza da nema loze bez „trinaestojulke“ niti šljivke bez „manastirke“ u ovom slučaju ima smisla. Cela priča zapravo evocira sećanje na po zlu čuvenu „baltić“ votku koja je svojevremeno kosila ljubitelje čašice širom Srbije. Dizajn etikete bio je isti kao kod poznatije „baltik“ votke samo što je umesto Baltik pisalo Baltić. Bio je to, kao uostalom i danas, manje primer smrtonosne lingvistike a više nepažnje tržišne inspekcije. S druge strane, teza da pravu rakiju proizvode tradicionalni srpski domaćini koji proverenu recepturu prenose s kolena na koleno, a ne priučeni tehnolozi takođe je tačna. Obrazovni sistem nam je u krizi, pa se i kupovina diploma u društvu koje stenje pod teretom korupcije nameće kao sasvim moguća opcija. Stoga nije čudo što povremeno iskrsne po neki nedovršeni tehnolog koji tu i tamo zameša otrovnu brlju. A za koje je onaj Šurdin kompanjon čiji projekat stvaranja bezalkoholne rakije na kraju propada jer se ispostavi da takva tvorevina „ne vata“, zapravo pravi doktor nauka. Kad smo već kod obrazovanja i diploma, izgleda da država smatra kako ljubav prema stručnom osposobljavanju za poslove u Srbiji ne stoji u pozadini Megatrendovog plakata pod radnim nazivom studiraj i pali. Zapravo prašina se podigla oko teksta ispisanog preko fotografije Londona koji glasi Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i pali! Jedni su razumeli da je reč o bezobzirnom afirmisanju daljeg odliva mozgova iz Srbije, pa je reagovala tržišna inspekcija. Drugi, na čelu s ministrom prosvete koji predaje na pomenutom univerzitetu, razumeli su nešto sasvim suprotno. A izgleda da se zapravo samo radi o menadžerskom čitanju Šantićeve „Ostajte ovdje“ koja u modifikovanom obliku glasi idi pa se vrati. Ili poetičnije, za one koji gaje ljubav prema poeziji, studiraj tamo pa pali nazad ‘vamo. Ako ništa drugo bar smo ovladali vožnjom u rikverc.