Robinje kalifata i fatva 64

Potrebno je, objašnjava se u uvodu uputstva broj 64, da se razjasni ponašanje vernika, upravo kad je Alah nagradio Državu kalifata osvajanjem velikog prostora, a kao neizbežnom posledicom i time da će žene i deca nevernika postati zarobljenici muslimana. Sledi petnaest stavki za postupke, od zabrane da otac i sin „dele istu ženu“, kao i da je nezakonito da vlasnik ima seksualnu vezu sa majkom i ćerkom ili sa dve sestre, koje mu pripadaju. Ako su dvojica ili više vlasnika kupci jedne žene, nijedan ne stiče bračna prava, jer se radi o zajedničkoj imovini. Zabranjuje se, međutim, i „prodaja u loše ruke“, koliko i „loše postupanje sa ženom u sopstvenom posedu“. I preostali paragrafi su teško zamislivi za svet u kakav verujemo da je u ovom veku. Kako fatva ima snagu zakona, i uz prethodno poznate naredbe Bagdadijevog kalifata o ponašanju, ona treba da uvede „islamski građanski red“, ali ne znači da se po njoj svi vladaju. „Neki od braće krše ispravno ponašanje prema šariji“, priznaje Komitet za istraživanje i fatve. Ranije je, prema agencijskim vestima, obrazovan i Odsek za ratni plen, koji je, pored ostalog – trebalo da štiti živote robinja, dok u stvari uveliko dozvoljava njihove tragične patnje

Iz UN i humanitarnih organizacije već dugo se uzalud ponavljaju optužbe o sistematskim otmicama i silovanju mase žena u Islamskoj državi; posebno su bile dramatične poznate činjenice o patnjama pripadnica manjine Jazida u Iraku. Istraživač kalifatskog ponašanja Kol Bunzel smatra da fatva 64 zapravo otkriva daleko više o seksualnom iskorišćavanju. Profesor Abdel Fatah Alavari, teolog na kairskom blizu jedanaest vekova starom Al ashar univerzitetu, uzalud ponavlja da „ISIS nema ništa zajedničko sa islamom“ i da za svoje potrebe namerno zloupotrebljava kako postulate vere muslimana, tako i uzimanje žena od neprijatelja.

Nedovoljno pouzdane novije informacije govore da se „izgleda od pre nekog vremena“ ograničava, čak zabranjuje, prodaja zarobljenih i otetih žena – ali iz bojazni je da „mogu da budu otkupljene od nepoželjnih i tako oslobođene ropstva“. Na pijacama za prodaju žena i dece, tvrde znalci sa terena, „mlade devojke mogu da se kupe čak za kutiju cigareta“. Prema nađenom dokumentu, istina, „tržište ratnih dobitaka slabi, što pogađa prohode ISIS-a i finansiranje najamnika“. Dodaje se da je – pre izvesnog vremena – Islamska država odlučila da nametne zvanični cenovnik, uz pretnju smrtnom kaznom za kršenje naredbe.

Na sajtu Iračkih vesti objavljena je detaljna lista cena jazidskih žena i maloletnica: najskuplje su devojčice (starosti od jedne do devet godina) – 170 dolara, nešto starije i dvadesetogodišnje devojke vrede 130. Žene do tridesete „idu“ za 86 dolara, a starije su sve jeftinije: sredovečne (pedeset godine) mogu da se nađu za samo 43 dolara.

Dopisano je i upozorenje: mušterija (domaća, stranci iz Zaliva su izuzetak) ne može da kupi više od tri ženska ratna plena. Podseća se najzad i na pravilo koje glasi: „Žene (zatočenice)se dele kao deo muškarčevog nasleđa kad umre, kao i ostali delovi njegove pokretne i nepokretne imovine.“

Dobro je setiti se na šta iz Rima ukazuje profesor Tomas Vilijams, teolog, filozof i lingvista, pozivajući se na pisca Kiela Ašmeda: Ceni se da danas u svetu trideset miliona ljudi žive kao robovi, sedamdeset procenata su žene, a mnogo je dece (prinudan rad i prostitucija). Od 1981. ropstvo je zvanično protivzakonito u svim državama, kad ga je Mauritanija kao poslednja zemlja ukinula. Ispitivači se razlikuju u brojkama, ali su saglasni da je „ropstvo u savremenom svetu monumentalan problem ljudskog roda, koji je pogrešno verovao da ga je jednom i zauvek uklonio“. Najrevnosniji smatraju da ISIL drži „dvadeset pet hiljada mladih žena i devojaka, robinja za zadovoljenje potreba svojih boraca i prirodni rezultat džihada, u ime Alaha“. Brojku je, naravno, nemoguće potvrditi. Ostalo je – nažalost – stvarnost.