Vodostaj Nila 1

Od petog veka pre Hrista, kad je Herodot zapisao, a zapravo hiljadama godina, potvrđuje se nalaz grčkog istoričara o Nilu kao „nasušnom izvoru života“, pa i današnjih jedanaest država koje dotiču njegove obale.

U našem dobu, upravo prošle nedelje, ministri spoljnih poslova Egipta, Etiopije i Sudana su, uz posrednike iz Svetske banke i američke administracije, saopštili da su postigli dogovor – mada sadržaj nisu objavili – o kalendaru i mehanizmu punjenja jezerskog rezervoara za najveću hidrocentralu u Africi (šest hiljada megavata), koja se završava na Plavom Nilu.

Prve dve turbine treba da se pokrenu decembra 2020. Etiopija uverava da punjenje 74 milijarde kubnih metara vode može da se obavi i za samo četiri godine tokom kišne sezone, a da nizvodno ne zapreti žeđ. Egipat upozorava da je neophodno bar dvanaest, a – po nekim tvrdnjama – možda i svih dvadeset godina.

Svet, obuzet brigama na različitim stranama, olako je smetao sa uma „nilsku krizu“, previđajući da samo Etiopija ima najmanje 107 miliona stanovnika, Egipat oko stotinu (svakih šest meseci još milion novorođenih), a Sudan blizu pedeset.

Otud nije neobično da ima proroka (među takvima se našao i predsednik SAD Tramp, ponešto se samopreporučujući), koji predviđaju da temeljno rešenje nekom od aktera, možda i posrednika, može da donese Nobelovu nagradu za mir.

Etiopska Brana preporoda, započeta 2011, je poduhvat vredan preko četiri milijarde dolara i ne samo simbolično znamenje za naciju (infuzija patriotizma, za neke analitičare „jačanje geostrateških mišića“) i – naravno – opipljiv dokaz „brzog snaženja ekonomske moći, time i uticaja zemlje na Rogu Afrike, pa i čitav kontinent“.

Premijer Abi Emad je – inače već dobitnik Nobela za 2019. zbog rešenja sukoba sa Eritrejom – odavno u parlamentu izjavio da „nema te sile, koja može da spreči Etiopiju da završi branu“.

Pre toga je – po preuzimanju dužnosti 2018 – posećujući Kairo nastojao je da umiri domaćine zakletvom pred novinarima: „Kunem se da Egipat neće biti oštećen.“

Predsednik Sisi prihvatajući se diplomatske inicijative ipak nije zapustio poruke o spremnosti i „na sve druge načine“, tako da su iz Adis Abebe stizale optužbe da Egipat „pomaže proteste protiv vlade i šalje oružje pobunjenicima“.

Iz Kaira se to uvek demantovalo.

„Milenijumima su Egipćani bili neprikosnoveni gospodari Nila, gradeći na njegovim obalama drevne imperije i moderne republike“, beleži u dugom vremeplovu NJujork tajms: „Faraoni su se molili krokodilima, koristili su reku za prenošenje ogromnih blokova granita za piramide u Gizi, Gamal Abdel Naser je učvršćujući nezavisnost završio Asuansku branu, sprečavajući redovne poplave i podižući poljoprivredu. Egipat je pravdao dominaciju nad rekom, navodeći sporazume iz (britanske) kolonijalne ere, ali Etiopija ih nije priznavala, potom predlažući i izgradnju niza brana. Dok su se dve nacije sporile, stručnjaci su ukazivali da najveća pretnja Nilu dolazi od eksplozivnog porasta stanovništva i klimatskih promena, pa statističari UN predviđaju da opasna nestašica vode stiže 2025. godine. Etiopljani brižnike umiruju porukom da će čuvanje vode u gornjem toku biti veoma korisno, jer je isparavanje mnogo manje nego u pretoplom Egiptu.“

„Sušne godine će svakako biti još izrazitije i češće, pa će zemljoradnicima duž Nila biti još teže“, zaključuju iskusni eksperti, poput profesora Itana Kofela.

Predsednik Egipta Sisi je, zabeleženo je, uveo ograničenje za poljoprivredne proizvode, koji su „veliki potrošači vode“, kakvi su pirinač i banane. Sledeći uputstva vlasti, imami u džamijama propovedaju „vrlinu štednje“ i poručuju da „Alah ne gleda pohvalno na rasipnike“.

Čuvena pevačica Šerin je pre tri godine bila krivično optužena, onda ipak oslobođena, pošto je obožavaocima preporučivala „pijte Evijan umesto prljave nilske vode“!

Egipatske potrebe za vodom zadovoljava Nil skoro stopostotno – oko 90 do 95 procenata, uz reciklažu, po Rojtersu, 25 milijardi kubika već upotrebljene.

Neophodno je da se održi „stabilan protok reke“, jer bi usporavanje ozbiljno poremetilo postojeće održivo i spreči opasnost da čak na ušću slana morska voda Mediterana „napadne“ usporeni slatki Nil.

Dokumenti iz 1929, uz kasnije potvrde iz 1959, kao naslednu privilegiju još čuvaju Kairu (istina i Kartumu) kontrolu nad 75 procenata voda Nila. Protivljenje Etiopiji ovakvom testamentu je takvo da je samo pre par meseci Međunarodna krizna grupa opomenula da dve strane „mogu da budu uvučene u sukob“.

Fadi Komer, predsednik međuvladinog Hidrološkog programa Uneska – vrednog tela „vodene diplomatije“ – sada kaže da je „veoma dobro raspoložen, upravo koliko je pre dve godine bio zabrinut“, pošto je po njegovoj računici prikupljeno dovoljno političke volje i poverenja.

U antičkoj mitologiji, bog Nila Hapi je prikazan je kao čovek sa ženskim grudima i upadljivo velikim trbuhom, kao simbolima plodnosti i obilja i papirusom u rukama sa cvetom lotosa, znamenjima mudrosti i lepote. Nekad je u poretku bogova čak stavljan i iznad boga Sunca Ra.

Na proveri je da li su današnji državnici dovoljno naučili od faraonskih sveštenika.