Foto: Radenko Topalović Jeste da je Nenadležnik održao „pečes“ puta odlagano, takozvano (jer nije trajalo tri dana!) trodnevno vašarsko koprcanje, a zvalo se baš tačno – „Ne damo Srbiju“. Nehotice i podsvesno lopov priznaje da ju je oteo, ali je i dalje ne da! Izneo i svoje zahteve, pa i onaj da se „oslobode otete institucije“. Tačne su i procene da iz sindroma „ranjene zveri“ proističe i namera da se pojača represija. Stanje ove nedelje stoga izgleda drugačije nego prošle kad je objavljen prvi deo ove priče.
Ali, dalje mislim da student ZNAJU ŠTA RADE. Na izvestan način, to je pokazalo i njegovo javno objavljivanje da je počelo osnivanje pokreta koji će biti „kršten“ u nekoj „poštarskoj“ akciji kao kad se ono prikupljaju fiskalni računi za nagrade u stanovima.. Naime, naizgled vrlo opšti, a zapravo važnji (neispunjeni) zahtevi studenata ogolili su svu apsurdnost Nenadležnikovog načina vladanja i još apsurdnije poteze poslednih meseci da očuva uz rejting i vlast. Odavno upouzoravam da se analiza tih poteza ne može vršiti normalnim, već PERVERTIANIM kategorijalnim aparatom, kakvi su i ti pootezi. Ovaj poslednji je bio loša kopija studentskih i građanskih akcija, a u suštini još tragic/komičniji plagijat. Plus – Nenadležnik kao samo član SNS o državnom trošku organizuje pokret koji će, nada se, da ga (nekad) lansira – za premijera.
Studenti su ogolili komediju. I znaju šta rade. Najpre – njje to generacija koja (sva) samo blene u telefone. Stepen „blenjenja“ mladih upravno je srazmeran beslovesnosti „blenjača“. Ova mladost nije to. Oni očito znaju dobro šta gledaju i čitaju, znaju da se umreže da za 20 minuta naprave akciju sa više hiljada duša.
Ne nasedaju lažnim vestima, teorijama zavere… Znaju šta čitaju i da to primene. Zato, lepi i bistrooki imaju onako jasan „govorni izraz“ – student sa agronomije govori kao politikolog, „fonovac“ kao filozof, maturant kao iskusni političar, a ne kao političar „mlatač“… Ej, pa onaj prepametni dečko kaže – „skratili smo rok trajanja SPINOVA“ na nekoliko dana i ne traju kao dosle godinama. Drže se zaveta da Nenadležnik nije nadležan za ono kakvim se javno predstavlja. Istrajni su, uporni i samopregorni (ovo se zaboravilo šta znači).
Pažljivi posmatrač vidi da njihovi zahtevi evoluiraju. Ne samo dodavanjem nova dva ni samo skandiranjem „idemo, da državu spasimo!“ Ne kažu „dole vlada“, „ua Vučić“, jer ga ignorišu. U „Niškom ediktu“ izrazili su ceo Ustav u stranici teksta. A zatim je 15.3. pre „topa“, koleginica sa Filozofskog, ona u crnoj haljini, da, ona što je pominjala Platonovu „Pećinu“ otišla nekoliko koraka dalje.
Ona kaže jasno, ali opet (studentski!) umekšano i samo utolicko nekonkretno da „sistem NE ŽELI, ali i NE MOŽE da ispuni zahteve. Svako ko pametno analizira mora da čita to kao da OVA I OVAKVA VLAST to ne želi i ne može! Tada su nedostajale te tri reči, ali morali smo da i njih – podrazumevamo. Jer oni su ih podrazumevali. I sad kažu, blizu su – ekspertskoj vladi!
Pametnima dosta, a kraj je kad ga oni odsviraju. (PS: rizik ovog teksta je što je završen u sredu)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
