Photo: R.Z./ATAImagesI cenzura je, nimalo naivna vrsta- zabrane. U nizu varljivih sećanja (ovo pišem baš bez virenja u oskudnu, pa takođe varljivu dokumentaciju!) izdvajam ovo kao extra, iz perioda bombardovanja.
Tad smo već bili „Danas“! A množina MI trebalo bi da podseti čitaoca da je njegovo jezgro bila vodeća urednička ekipa iz „Omladinskih“ – NON-a. Ona se prethodno „nakalemljena“ i u „Borbu“ vrlo brzo toliko primila na njeno telo, da je njen prethodni glodur Marko Lolić, kad je postao funkcioner u CK SK Jugoslavije u jednom „čupavom“ trenutku na sastanku savezne partije kritikovao „svoj“ bivši list rečima da su „Stašu (Marinkovića) zajahali „Nonovci“.
Naveče oko zaključivanja broja za 25. mart 1999. dopisnik iz Prištine javlja – tad smo bili u Jagićevoj – da su tamo pale prve bombe. Brzo potom smo čuli i detonacije u Rakovici. Kad je „savezna“ Vlada potom proglasila ratno stanje, samim tim i cenzuru, obustavili smo sutrašnji broj i pobrinuli se da zaposleni i honorarci organizovano odu kućama (vozio sam honorarku Zlatiju i Zdravka!). Prostorije je ostao da čuva „legenda“ Slobodan Nikolić Brada, vozač-distributer.
On je iz „porodičnih“ razloga već ranije bio preneo jedan kauč i smestio ga u jedan „čoše-prostor“. Ratni raspored rada, napravio sam već sutra, nakon što smo na vanrednom kolegijumu ubedili Grujicu da moramo da izlazimo, uprkos cenzuri. Jer zemlja je u ratu, poštujemo zakone! To što je „razlog rata“ Milošević čiji smo režim kritikovali, stvar je politike i ideologije, a ne rodoljublja/patriotizma.
Važna digresija: pre više godina, tad nisam radio u Danasu, list je kao, naravno demokratski i dijaloški nastrojen objavio jedan moj – demanti. Naime, o svim godišnjicama lista, u sećanjima, intervjuima sa glodurom Grujicom Spasovićem, pa i u njegovoj knjizi „Danas uprkos njima“, ponavljala se rečenica „svakog dana sam išao na cenzuru“ (a nju su činili ministar informisanja Aleksandar Vučić, kadar radikala, Radmila Višić iz Jul-a, njegova zamenica i pomoćnik ministra, advokat Miljkan Karličić, dugovečni SPS-ovac. Suština zamerke „mom listu“ bila je – „Grujica je išao na cenzuru svaki put kad nije, iz najrazličitijih, pa i hedonističkih razloga slao mene kao zamenika „glodura“. Tako mi se posrećilo da i ja viđam sadašnjeg srpskog demijurga Vučića.
O iskustvima sa gorepomenutom „trojkom“, a i o zapažanjima o „kolebljivom“ Vučiću u sledećem broju. Ovde kao poentu iznosim „dugovečan utisak“ o prvoj, punoj pretnji, konferenciji za novinare, na kojoj sam zamenjiivao Gruju. Vodio sam beleške, ne gledam ih, jer utisak je važniji i nepromenjen je. Milovan Bojić, sad regenerisani direktor KBC „Dedinje“, ne znam da li tad beše radikal kao potpredsednik Vlade, ministar informisanja A.V i policajac, pukovink Čolić.
NJega odmah obrađujem sećanjem na teške pretnje koje je ponavljao i kasnije na sličnim skupovima („imamo takvu tehniku da znamo sve o vama, a fotoreportere koji slikaju nedozvoljeno, odmah ćemo poslati na prvu liniju fronta“!) Vučić je opominjao u oštrom tonu, a „vrh“ je bio rečnik sintagmi i formulacija koje MORAMO da upotrebljavamo u tekstovima. Avioni, Klinton i ostali „natovci“ moraju da imaju pridev ZLOČINAČKI, nije bombardovanje već obavezno agresija… Preporuke su jezički, semantički i leksički bile prilično budalaste i „Danas“ ih je, uz gunđanja, izbegavao. Ali, vidim da su ostale kao seme, klica koji su izbujali u korov rečnika današnjeg TABLOIDARIJUMA!
Potom u „razgovoru i diskusiji“ povodom pitanja medijskih šefova, naslućivalo se štošta još gore što nas pogađa danas, a već nekoliko dana potom ovaplotilo se u ubistvu Ćuruvije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
