Naslovljena ideja samo je naznaka, više je reč o potrazi za slobodom koje nema ni u jednom vremenu. Pitam se da li je uvek bilo ovako, ili nikad nije bilo ovako. Oba stava su podjednako tačna, ali zlo sa kojim ja živim moja je odgovornost. Najveći protivnik zla je sloboda. Kravlja balega za mene je uzor jer njen materijal pada bez ikakvih uslovnosti. Tako sloboda respektuje zakonomernost i negira zakone.
Jer sklonost padu ne mora biti pad, može biti i odbir slobode na putu ka savršenstvu. To je forma ulepšana koncentričnim krugovima zavijena u misao Opstanka. Kravlja balega zna da obnavlja, a čovek ne.
Moja izložba sa četrdesetak eksponata, pod nazivom „Slobodni pad“, još traje u galeriji Kulturnog centra Leskovca. To su radovi posvećeni prirodnim materijalima, materijalima koji ne izdaju. Nastojao sam da spojim vetar i kamen, drvo i balegu… i da ispoljim ceremoniju estetske oslobođenosti. Umetnost ne trpi neslobodu. Saša Stevanović, direktor Kulturnog centra, dodaje – ni konflikte. Da, reagujem ja, upravo sam želeo da spajanjem materijala stvorim prijatnost suprotnosti. I prevazilaženje sukoba. Moji materijali ne vole svađu. Cvetana mi pomaže da savladam ogroman prostor koji pomalo liči na kvadratni balkon u Makavejevljevom filmu „WR misterija organizma“. Izložbu otvara Saša Stojanović, a ja pridodajem dvadesetosekundni performans kao protest protiv onoga što čovek čini prirodi. Dovoljno je samo stajati mirno i podići desnu ruku uvis. Zatim gledamo film sa poslednjeg festivala „Šumes“ i razgovor sa publikom. Možda su u ovom gradu, koji su nekad nazivali srpski Mančester, ljudi prvi put videli ovakve avangardne eskponate, ali lepo su ih primili. Jug je još topao i gostoljubiv.
Preko dana snimam radio-emisiju sa decom u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, prija njihov južnjački dijalekt i radosna vika. Dok ih snimam, oni pevaju odu svom nastavniku likovnog – Raša je najbolji! Odlazimo i kod slikara Lisca. Gaji mačke i pse, a dvorište mu je puno plinskih bombi punih plaveti, u sred zelenog travnatog okeana.
Žika apotekar nas tri puta zove na kafu i rakijicu. Koristimo barem jednu priliku u njegovoj lepoj kući gde nam on priča o svojim posetama mladalačkim koncertima. Mada je u šestoj deceniji još izgleda kao roker. Sa Miroslavom Krainčevićem delim razgovor o pedagogiji primera i potrebi da se zaštite bukve. Kaže – decu treba slušati, kao što ona slušaju nas! Dragan Stojanović je moj domaćin. Svaki obrok: ajvar njegove žene Slavice i priče o hortikulturi, o životu, teškoćama i njihovim savlađivanjima. Draganovo dvorište je prizor umetničkog entuzijazma. Zelenilo, oblikovani medved od drveta, kraljica šiblja, zimzeleno drveće… Kažem mu – Dragane, bre, ovo je „zelena revolucija“ u dvorištu koja je pre nekoliko godina proglašeno za najlepše dvorište. A on dodaje: treba nešto lepo učiniti za života. A tvoja izložba, Božidare, pre miriše na slobodu nego na pad jer tamo gde se spaja ljudska duša i materijali iz prirode nastaje moderna umetnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
