I veliki praktičar propagande, austrijski naivni slikar Adolf Hitler – mislim na onog mirnodopskog, dok se, legalnim sredstvima, uspinjao na vlast u postvajmarskoj Nemačkoj – verovao je u metod besomučnog ponavljanja kao put za ostvarenje propagandnog cilja, tako da u, posle „Biblije“ najčitanijem pisanom štivu u Evropi, uratku „Mein Kampf“ („Moja borba“), zaključuje kako je „fundamentalni princip uspešne propagande ograničiti se na malo i to večito ponavljati“. A „ustrajnost je prvi i najvažniji uslov uspeha, jer s obzirom da su mase inertne, one će otvoriti svoje pamćenje samo hiljadostrukom ponavljanju čak i najjednostavnijih ideja“ – veli ovaj znameniti autor.

Dakle, usredsrediti se na malo i to ponavljati kao etalon, kao jedinicu mere ili gluposti, svejedno, kao „vazduPLohov“ što je, kao „Mocarela, Mortadela, BrBAnić“ što je. Izgleda šašavo, ali deluje: ima li neko u ovoj zemlji da nije čuo za ing Babića (ne mislim na ilegalni Brozov pseudonim) ili mr Bečića?!

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, juče je najpre po u četiri oka, a onda trilateralno, podelila domaće radne zadatke, baš visokim (dvometrašima) predsednicima – da se poslužim oficijelnim vokabularom „posrednika“ iz EU – Srbije bez Kosova i Kosova bez Srbije. Ono, da ne dangube tokom letnjih ferija.

Ako sam pravilno razumeo ovoga što se odriče svega onoga što je delao i govorio do svoje 38. godine života, izgleda da vrhovna briselska zapovest nije samo da se „ostvari normalizacija odnosa Beograda i Prištine“, o čemu je Vrhovnik naš, jelte, već lepo, u kategorijama nužnosti preumljavanja i demitologizacije Srpčadi, zborio u inauguralnom monologu pred narodom i senatom srpskim, već da juče priopćen Federikin ultimatum podrazumeva i „rešavanje odnosa Srba i Albanaca i u samoj centralnoj Srbiji“!? Što će reći da se naš Vrhovnik sam namestio, pa bismo, o istom trošku odricanja od Kosova, mogli i da, kao „znak dobre volje“ za otvaranje nekog od sledujušćujih uzglavlja, zaglavlja i poglavlja, prihvatimo i internacionalizaciju juga (uže) Srbije. Aferim!

Ne čuše, međutim, narod srpski i građani Srbije šta je Vrhovnik odgovorio zameniku pomoćnika američkog državnog sekretara za nešto kad mu je naredio da zaustavi „pokušaj Rusije da širi svoju zonu uticaja u nekim zemljama Zapadnog Balkana, poglavito u Srbiji“ niti šta je uzvratio veleposlaniku Skotu koji je, usred Niša, održao ratnohuškački govor protiv Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Državna propaganda Srbije – pogodite po čijem nalogu – o tome ni zbori ni rumori. Za nju je Rusija ono što je, po tumačenju marksista (danas je eks Dan borca!), bila religija – samo „opijum za narod“. A podavanje Zapadu, nešto kao socijalizam – prelazni period na putu za raj…

Katonov najljući protivnik, Publije Kornelije Scipion Nasika Korkul, smatrao je da Rim mora da poštedi Kartaginu, zbog čega je govore završavao sa: „A ja mislim da Kartagina treba da postoji.“ Bio sam u Kartagini neposredno pre tzv. arapskog proleća, tj. najveće kolektivne izgibelji i progonstva u novijoj istoriji sveta i bio poražen slikom palate bivšeg tuniskog predsednika Ben Alija koja je skrnavila iskopine Hanibalove prestonice… Inače, Porcije Katon Stariji razaranje Kartagine, za svoga veka – nije doživeo.