I ostala do današnjih dana. Napravila mnoge kuće i vikendice, pokupovala traktore, automobile i džipove, izgradila na stotine malih i velikih hladnjača, školovala mnogo đaka i studenata. Kad od kraja juna do početka avgusta, krene selima u pohode, sve oživi. Pomešaju se „ribok“ patike i gumeni opanci, tvrde seljačke i nežne đačke i studentske ruke, rakija i koka kola. Dvomesečna „seoska idila“. Kad se učini da ima nade. Da korov neće progutati preostala sela, da će poneko mlađi ostati na svojoj očevini i dedovini. U ovoj kolumni smo, još u martu ove godine, „prorekli“ da Leto Sedamnaesto neće biti berićetno za „Crvenu kraljicu“, malinu zasađena po čitavoj Srbiji. Stigla je u Bačku i južnu Srbiju, a i Kosovo i BiH već su postali ozbiljni proizvođači. Računica je jasna. Dobra otkupna cena maline u poslednjih nekoliko godina, prouzrokovala je da se zasadi prošire, ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama, pre svega u Poljskoj, Čileu, Mađarskoj i Bugarskoj. Prve značajne količine svetskom trzištu ponudili su i Meksiko, Ukrajina i Belorusija. Sve logično i po onoj Marksovoj teoriji o seljenju kapitala, koju smo učili na Ekonomskom (državnom) fakultetu, a prema kojoj se kapital seli tamo gde je profitna stopa najveća. Pa se vremenom, kad se ponuda poveća, smanji i izjednači. Onda se deo uloženog kapitala seli negde gde je profit veći. I tako sve u krug. To se, očigledno, dešava i sa „Crvenom kraljicom“.

U martu 2017. godine prorekli smo crne slutnje. Da tražnja ne može pokriti neprodate količine iz 2016, i novi rod. Kao i da će početna otkupna cena biti 100 dinara, najviše jedan evro po kilogramu. Što je našim proizvođačima, naviklim na dva evra u prethodnoj godini, ravno katastrofi. Šta se posle dešavalo sa „Crvenom kraljicom“, javnost je mogla pratiti u elektronskim i štampanim medijima. Posle ekstremno hladne zime i kasnog vlažnog snega koji je lomio nežne, tek izrasle grančice, došli su vrelo leto, suša i grad. Roda je bilo manje, kvalitet je bio lošiji a tržište se „otvorilo“ sa deprimirajućom (za proizvođače) cenom od 100 dinara. Štrajkovalo se u julu i avgustu. Ne samo u Srbiji, nego i u susednoj Bosni. Malinari su zapretili štrajkom glađu ispred Predsedništva, da bi posle sastanka sa ministrom poljoprivrede odustali. Da je nešto obećao, a da nije ispunio, malinari iz Zapadne Srbije su pokazli pre neki dan, preciznije 10. decembra, kada su kod Prijepolja, blokirali su put prema Crnoj Gori zahtevajući da im se isplati cena od 180 dinara po kilogramu maline. Ako je maksimalna prosečna cena za ceo otkupljeni rod u 2017. od najmanje 70.000 tona (dve trećine maksimalnog proizvodnog kapaciteta) bila 135 dinara, ispada da bi neko trebao da doplati 45 dinara po kilogramu, što je ukupno 3,15 milijardi dinara (nešto više od 26 miliona evra). Ali taj neko, izgleda, da ne postoji. Hladnjačari navode da je 12. decembra u Arilju zamrznuta malina „original“, sa svim troškovima zamrzavanja, skladištenja i čuvanja, prodata za 130 dinara, i da je ponuda te maline u Srbiji veoma velika. Mali hladnjačari prodaju po istoj, ili nižoj ceni od otkupne, sve troškove i zaradu opraštaju, samo da vrate kredite i da im se ne blokiraju računi. S druge strane, ministar sigurno nije obećao neke pare, jer u agrarnom budžetu nema dovoljno ni za redovne rashode. Možda se malinari uzdaju u dobru volju premijerke da iz navodnog budžetskog suficita odobri neki dinar.

Ne lipši magarče… ova godina će se nekako završiti, ali šta dalje. Ako država i ministar nemaju dodatnih para za zahteve malinara, ne bi smeli da „zažmure“ pred situacijom u koju smo došli zbog nekontrolisane upotrebe pesticida i potcenjivanjem pravila u vezi s higijenom. Da se hitno moraju promeniti navike i ukupno ponašanje, da bi proizveli zdravstveno bezbedan proizvod koji bismo, bez zebnje, dali svojoj deci da pojedu. To je prvi preduslov za pobedu i povratak „Crvene kraljice“. Zar krajnje uznemirujuće ne zvuče podaci da je Evropska unija, još pre dve godine, usvojila Uredbu na osnovu koje se, na ulasku na to tržište, kontroliše svaki deseti kamion koji izvozi malinu iz Srbije. Uprkos tome, 5. decembra, na graničnom prelazu u Mađarskoj, identifikovan je opasni „noro virus“ u malini koja je izvozena iz Srbije. A već 8. decembra Švedska zdravstvena organizacija uputila je dopis Ambasadi Srbije u Štokholmu, sa upozorenjem da je u jagodama poreklom iz Srbije pronađen viši nivo pesticida od dozvoljenih. Zato stručnjaci upozoravaju da ako se problemima „Crvene kraljice“ na pristupi stručno i sistemski, već sve počinje i završava se „borbom“ oko otkupne cene, proizvodnja, prerada i izvoz malina iz Srbije, dugoročno nemaju perspektivu. Pošto za svaku bolest, kako se to u narodu nažalost, često netačno. kaže, ima i leka, mi ćemo u sledećem nastavku, izneti svoj recept za tu boljku.

Autor je ekonomski anaitičar