Pukla Alpina, otišla u stečaj, ugovor za Koridor X raskinut, sledi novi tender i pravno-finansijske zavrzlame sa Alpinom (koje se, po pravilu, za nas loše završavaju). Sve se desilo onako kako su „naši“ putari predskazivali i zvanično pisali i protestovali kod „resornih“ ministara, premijera i vicepremijera. Rekoše i napisaše da stranci sa očiglednim damping cenama dobijaju posao (mnogi su u kuloarima govorili i govore da je sve to zbog prokletog „džepnog“ dodatka koji „neko“ dobija), da je država morala i mora proveriti verodostojnost i osnovanost ponuda, da država treba da tenderske uslove prilagodi „našima“ a ne „strancima“. Jer, opet da ponovimo kao papagaji – putarska privreda je „srce“ ekonomija u tranziciji. Em pokrećeš mnogo zaposlenih i globalnu tražnju (u ekonomskoj teoriji se putna infrastruktura smatra jednim od najznačajnijih multiplikatora), em stvaraš uslove za nove investicije i zapošljavanje.

Ne posluša država, i bi onako kako je i predskazivano. Naši postaše nadničari kod stranaca i malo po malo, od uzornih i dobro stojećih firmi, odoše na doboš i u višemesečne blokade. Sad država, umesto da se „pokrije ušima“ i ćuti, filozofira (u stvari, ruga se putarima) – mnoge firme su kao podizvođači kod Alpine ušle „grlom u jagode“, bez odgovarajućeg obezbeđenja. Sad im Alpina duguje 420 miliona dinara. Baš tragikomično. Ne bi ni ušli da nisu morali. Da su „naši“ dobili posao, ostale bi nam „i jare i pare“. Putari bi dobili posao, isti naplatili (jer ga finansiraju inostrane banke), ova deonica Koridora X bi do sada bila završena. Ovako država juri Alpinu i njene banke da naplati garancije za dobro izvršenje posla (5,14 miliona evra), povraćaj uplaćenog avansa (2,73) i povraćaj depozita (2,96 miliona). Ukupno 11 miliona evra, ali i Alpina ima svoje adute. Odštetni zahtev od 74 miliona evra, zbog kašnjenja radova (a time i povlačenja sredstava finansijera – Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj) zbog nezavršene eksproprijacije i nepredviđenog klizišta. Umesto novih kilometara strateškog auto-puta (koji se gradi kao Smederevo iz epske narodne pesme – što radnici danju izgrade, noću „prokleta Jerina“ sruši), dobićemo kilometre tužbi, protivtužbi i drugih pratećih „hartija“.

A putara definitivno nigde biti neće. Ove godine se izgleda neće ostvariti ni onaj neslavni prosek od 9,5 kilometara auto-puteva godišnje. Dok država utvrdi pravo stanje (za buduće suđenje sa Alpinom), definiše uslove tendera (pretpostavka je da se makar neće ponoviti iste, dosadašnje greške), raspiše novi tender, završi eksproprijaciju zemljišta (ako je istina da još nije), izabere izvođača, potpiše ugovore, proći će čitava godina.

Tako da će „naši“ putari (neće valjda neka nova Alpina opet uzeti posao) na ovu deonicu tek za godinu dana. Ako do tada „prekostanu“.

Makar da svi iz ovoga izvuku pouke. Putna infrastruktura je prioritet nacionalne ekonomije. Nije bitno kako – krediti, koncesije, deo sopstvenog keša od prodaje Telekoma. Bitno je da se rade putevi i da izvođači budu domaći putari. Ako su umeli do sada da rade, ako rade u Rusiji i drugim svetskim tržištima, što ne bi mogli u Srbiji. Matičnoj državi, koja ih je, by the way, dovela do prosjačkog štapa. Ta i takva država im mora makar koliko-toliko naknaditi uzeto i propušteno. Tako što će tenderske uslove prilagoditi „našima“ (ne sme ih, zbog međunarodnih institucija, očigledno favorizovati, ali može onako suptilno, filigrantski, taman da se dobije posao), i što će kod poslovnih banaka garantovati za naše putare, da bi dobili garancije za dobro izvršenje posla. Jer sada ne mogu da ih dobiju, upravo zbog države. Malo posla, dosta starih dugova. Naravno, tu spada i obavezna medijacija. Država mora da skupi i prikupi (preostale) putare, da jedni druge ne sapliću. Nego da za velike poslove, prave velike „domaće“ konzorcijume.

Ako primer Alpine, bez obzira kako se spor završi (iskustva pokazuju da je skoro sigurno da ćemo mi biti „ona“ strana), dovede do sveukupnog otrežnjenja, možda je i dobro što se sve ovo desilo. Međutim, ako država i dalje bude izigravala noja, naša rečenica iz naslova će postati aksiom.

Autor je ekonomski analitičar