Hop, hop, ho, u mestu (2)

Vi ste kao ministarka i ekspert za energetiku stajali u mestu a sve vreme vikali „hop, hop, hop“. Prvi „hop“ za Bajata i Energogas, drugi za EPS, treći za „strujnu mafiju“, četvrti za Hamovića i Lazarevića, peti za Ruse i NIS. Sad svi oni Vama uzvraćaju „hop“. Jer su svi ostali „svoji na svome“, osim što su Vas preko noći „prekomponovali“ iz svoje struke. Kažu da su „braća Rusi“ to zahtevali. Svejedno, uglavnom Vama nisu dali da „skočite“. Tako da su oni mnogobrojni i učestali „hop, hop, hop“, ostali bez efekta(skoka).“

Taman smo hteli da proglasimo da je ministarka „putarka“ prihvatila naše „sovjete“ (odavno nije sa TV kamerama „iznenađivala“ putare), kad usledi najveći HOP. Bez skoka, naravno. Čim je Putin obustavio Južni tok, ministarka, sada kao vicepremijerka, osu drvlje i kamenje na eks predsednika i premijera što su već dalekog Leta Osmog potpisali energetski sporazum (NIS, Banatski Dvor i Južni tok) sa „braćom Rusima“. Naravno sa sasluživanjem „naslovnih strana“ koje su odmah izračunale štetu od 5 milijardi evra i zatražile „istragu i pritvor“. Zašto su NIS prodali za „male pare“, što je rudna renta svega 3 posto, što NIS besomučno troši srpsku naftu, i naravno, zašto nisu ugovorene „zaštitne klauzule“ ako Rusi, ne daj Bože“ odustanu od Južnog toka. (Koji je, by the way, trebao da „ispegla“ sve eventualne naftne deficite, i donese veliki profit.)

Aman, ministarko. Trebalo bi da znate da „naknadna pamet“ i nije neka pamet. Gde ste bili kad je grmelo. Ako imate „ćage“ da ste tada kritikovali, onda bi imali pravo da sada budete „naknadno pametni“. Naravno, ukoliko prethodno podnesete ostavku na sve državne i pogotovo stranačke funkcije. Jer su upravo dva vaša sadašnja predsednika, jedan dupli(vlade i partije) i jedan „obični“(države), zajedno sa „ruskim“ doktorom Nenadom Popovićem, tada kao vođe opozicije, svaku reč, pa čak i sumnju protiv energetskog sporazuma, proglašavali „nacionalnom brukom i izdajom“. Najboljeg posla stoleća, kako su govorili. Vaš kolumnista, tada poslanik i skupštinski hroničar u Danasovoj kolumni „Hajd Parlament“ (gde svaki poslanik može da priča kad, kako, koliko i o čemu god hoće), sve je zapisao i zapamtio.

Mora vam biti jasno da, ako je tada neko oštetio državu Srbiju, onda to nije bio tadašnji „državni vrh“, već „braća Rusi“. To vam je kao kad neka mala ili srednja domaća firma potpisuje ugovor sa „Delezeom“, ili „Ideom“. Dobiju unapred pripremljen i nepromenljiv ugovor. Nema kontrapredloga i „zaštitnih klauzula“druge strane. Kakva saglasnost volja dveju strana (definicija ugovora po Zakonu o obligacijama). Uzmi ili ostavi. Najčešće svi „uzimaju“. Nema profita i prosperiteta bez „ekonomije obima“.

U dlaku je isto sa „velikim i malim“ državama. Da li je Srbija tada mogla da kaže Rusiji – prihvatamo, ako nam date bankarske garancije za „dobro izvršenje posla“(narečenog Južnog toka), veću cenu za NIS i rudnu rentu od 7 posto(kao za sve ostale) . Mogla je. Svaki neutralni stručni ekspert, uključujući i vašeg kolumnistu bi rekao – morala je. Samo što su oni koji su tada odlučivali znali da bi u tom slučaju, država ostala ne samo bez energetskog sporazuma, nego i bez podrške snažnog „ruskog medveda u očuvanju teritorijalnog integriteta. Setite se, tada su sadašnji „vaši“ bili jednoglasni – Rusi su poslednja neprobojna odbrana za „naše Kosovo“, koje nikada nikome nećemo dati.

Kako se samo stvarni život ironično poigrao sa vremenom i sudbinama. Sad jedna sekcija onih koji su tada proklinjali (citiram jednu poslaničku kletvu upućenu tadašnjem predsedniku, zapisanu u „Hajd Parlamentu“ – „neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna“ i „proklet bio svaki radikal koji bi se susreo sa BT posle hapšenja Karadžića“), pregovaraju sa Prištinom i kritikuju Ruse zbog NIS-a i Južnog toka. Našu braću, uzdanicu i poslednju odbranu. Što je sasvim u redu. Ljudi treba da se menjaju. Uz uslov da priznaju svoje pređašnje zablude i grehove.

Ako je politika kurva, onda je ovo kod nas javna kuća, reče nekada jedan aforističar. Zato pazite profesorko ministarko. Lako je biti naknadno pametan. Teško je očuvati onaj čuveni Kantov kategorički imperativ. Zvezdano nebo nad nama, moralni zakon u nama.