Quo Vadis NIS-u

Dakle, dosadašnja mini „lična karta“ (kako to „radulovićevski“ zvuči) NIS-u je okvirno sledeća. Većinski paket prodat „braći“ po bratskoj ceni od 400 miliona (iako je Mlađa izvodio svojih 1.000 evra akcija per capita na bazi vrednosti NIS-a od najmanje četiri milijarde), rudnu rentu plaćaju po tri posto (samo u Srbiji i nigde više), imali su doskoro monopol nad uvozom. Trenutna struktura vlasništva je – Gasprom Neft – 56,14 posto, Srbija – 29,87, Fondovi – 0,82 i 2,4 miliona građana, malih akcionara – 13,17 posto. Leta Dvanaestog ostvarili ebitdu (bruto poslovna dobit bez amortizacije i finansijskog podbilansa) od 585 miliona EUR, prihod bez akcize od dve milijarde i neto dobit od 435 miliona EUR. Što znači da su za samo jednu godinu iz dobiti naknadili kupoprodajnu cenu za 51 posto akcija. Svaka čast, bez obzira što dežurna „sumnjala“ i dušebrižnici lamentiraju da bi NIS bio u gubitku (kao što je bio godinama) od 200 miliona EUR da je imao učešće domaće sirove nafte u prerađenoj od maksimalno 30 posto(kao godinama unazad) već čak 50 posto, što je „istorijski maksimum“.

Tu sad dolazimo do istorijske raskrsnice. Niko ne zna šta se stvarno dešava(lo) u vladi, ali je izvesno da je neki lobi u vladi, verovatno pod uticajem nezavisnih i neutralnih eksperata, ovako rezonovao. Rusi kao većinski vlasnik će nastaviti da maksimalno eksploatišu domaću naftu koja će ubrzano nestajati, neće specijalno „juriti“ da eliminišu „crne“ derivate kojih se i dalje proizvodi 20 posto jer se u Srbiji mazut i dalje troši. Negativne prognoze završavaju se zaključkom – Gasprom neće dalje investirati, trošiće što više domaće nafte i postepeno smanjivati aktivnost, tržište mazuta neumitno nestaje, posebno što gas dolazi „Južnim tokom“, a naftom bogata Rumunija je s druge strane Dunava. Pa su, ispred Vlade RS kao suvlasnika, doneli neku strategiju o budućem razvoju NIS-a, koja se očigledno nije svidela „braći“, pa su se posle sve nešto sastajali, izvinjavali i uveravali da „bratska ljubav“ cveta.

Elem, ne sme Srbija da ćuti. Nije ravnopravna u strukturi vlasništva, ali je država. Pa makar i „banana“. Plus je prodala porodično srebro za „bagatelu“. Mora da udari rukom o sto. I imperativno zahteva da NIS uloži u Rafineriju Pančevo oko 500 miliona EUR u „duboku preradu“ kojom se mazut kao crni derivat „prevodi“ u bele derivate (benzin, dizel i sl). I tom investicijom pokaže da želi dugoročno da ostane na tržištu Srbije i da se širi na tržištima istočne Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Kosova. Ovom investicijom, koja se može realizovati za četiri godine od donošenja odluke, obezbedilo bi se povećanje prihoda za 450 miliona, ebitde za 150, a neto profita za oko 110 miliona evra. Na radost „velikih“ vlasnika, a pogotovo malih akcionara. Ponavljamo da će u protivnom (ako se projekat ne izvede) onih 20 posto „crnih“ sirovina (mazuta) koje su nerentabilne i neći imati tržište, dovesti do sve lošijih finansijskih rezultata, uvećanja zaliha i postepene obustave rada rafinerijske prerade u NIS-u. Što „velikom“ Gaspromu nije bitno, ali „maloj“ Srbiji i te kako jeste.

Naravoučenije ministrima i inim velikodostojnicima je prosto. U prva tri kvartala Leta Trinaestog, posle svih dolazaka i odlazaka, poletanja i sletanja, obećanja i zaklinjanja, slikanja i grljenja, u celu Srbiju investirano je 500 miliona EUR. Zar nije logičnije, jeftinije i pogotovo rentabilnije, da „braću“ Ruse ubedimo (ako ne možemo da ih nateramo) da pola milijarde ulože u „duboku preradu“ u Rafineriju Pančevo. Jurcamo po „belom svetu“, molimo i obećavamo „dolare i evre“ po svakom radnom mestu, a pare, nova radna mesta, profit i dividende za državu i male akcionare nam nadohvat ruke.

Ako su se resorna ministarka ili neki drugi vladini zvaničnici „zakačili“ za ovu strategiju razvoja (našeg) NIS-a, aferim. Nek nastave po svaku cenu. Hitno i odmah. Pa neka se „veliki brat“ ljuti. Ne možemo sve i stalno davati. Da bi nastavili da dajemo, neka se i „braća“ malo otvore.