Jedan paor iz Crepaje u Banatu setio se pre dve godine kako najlakše da zainteresuje državu i javnost za svoje paorske muke, što će reći, otkupne cene šećerne repe i sve ostale čarolije bavljenja oranjem i kopanjem u Srbiji.
– Mi banatski paori želimo da u našem selu organizujemo gej-paradu! – bio je jezgrovit kad se javio da svoj plan podeli s novinarom.
– Gej paradu!? Siguran si!? – pitao ga je novinar, vazda naviknut na svakakve čudnovate ideje i predloge.
– Vidiš, ovako. Mi ovde nešto računamo da, kad bi se gej-parada organizovala kod nas, u Crepaji, a imamo baš lep glavni šor za paradiranje, to bi medijski odjeknulo. I dok „gejovi“ budu šetali – mi bismo novinarima mogli da iznesemo naše probleme koje nikoga u ovoj državi ne interesuju, osim ako nemaju neke veze sa gej-paradom – izneo je jasan plan i program prvog crepajačkog „Prajda“.
Dodao je još da imaju iskustva u organizaciji lokalnih privredno-turističkih manifestacija, recimo Crepajačke fijakerijade, svake godine drugog dana Uskrsa, te što se tehničkih detalja – neće biti problema.
– Vaše je samo da dođete. Imamo dobru dudovaču & torte – izdeklamovao je i lokalne prehrambene brendove.
– Čekamo vas! – dodao je na kraju dobroćudnim lalinskim akcentom. To je bilo osobito sumnjivo. Da li je rekao „čekamo vas“ u smislu tradicionalne banatske dobrodošlice, ili u smislu tradicionalne dobrodošlice Otačastvenog pokreta „Obraz“?
Ni novinar nije bio siguran u njegove otačastvene, pa ni krajnje namere, te ova ideja nije ni ugledala svetlost dana.
Tako od prve Parade ponosa u Crepaji nije bilo ništa. Te godine nije održana ni u Beogradu. Ali je održana već sledeće.
Bilo je fenomenalno.
Najupečatljivija scena te otačastvene manifestacije bila je ona, kada gradonačelnik Đilas obilazi polurazrušen Beograd, a neka baba mu viče: „Ubico drveća!!!“
Ništa manje interesantna nije bila ona druga scena, kada policajac imena Saša, biranim rečima: „Beži bre, beži, boli me k…! Beži odavde! Moj Beograd si došao da lomiš! Mrš bre! J… li vam majku svima“ – stiče uslove za svečani prijem kod ministra policije. Posle njega, ministar je svečano primio i jednog lopova iz Kovina.
Kako su koplja oko ovogodišnje gej parade počela da se „lome“ već polovinom avgusta, za organizaciju ove manifestacije mora da su se zainteresovali samostalni poljoprivredni proizvođači iz cele zemlje. Recimo, malinari iz Ivanjice i Arilja koji su najpre planirali da blokiraju puteve ka Guči, a iz Guče im poručili da je spremno oko 300 bagerista i vlasnika teških transportnih mašina i oko 5.000 Dragačevaca koji će krenuti da uklanjaju sve prepreke. Uključujući i njih. Kad je neko spreman da napravi građanski rat zbog Dragačevskog sabora trubača, zašto se ne bi prihvatio i organizacije „prajda“ u Ivanjici, koja bi sigurno okupila impresivan broj posetilaca, čime bi bar malo napakostili ovima iz Guče koji su „šćeli“ da ih pregaze bagerima. Poseta prvoj ivanjičkoj gej-paradi garantovano bi premašila 51. dragačevsku „trubu“.
I ovako je direktor policije Veljović prošle godine naglasio da 60 posto uhapšenih huligana koji su rušili Beograd, nije iz Beograda. Pa bi izmeštanje gej – parade bilo od višestruke koristi. Tu bi do izražaja došla i Dinkićeva ideja o decentralizaciji, za koga i ovako i onako svi ponosni vlasnici virtuelnih hiljadu evra od akcija misle da je „neviđena pederčina“. Te bi nova inicijativa Ujedinjenih regiona Srbije – za potpunu decentralizaciju gej-parade čije blagodeti ravnopravno treba da uživaju svi građani Srbije – sigurno naišla na srdačan prijem među golorukim srpskim narodom. Nervozni bi bili jedino u ivanjičkom SUP-u. Mada bi i oni tu vremenom uočili svoju šansu.
Zamislite ivanjičkog pozornika koji se unosi u lice nekom članu Otačastvenog pokreta „Obraz“ iz Beograda: „Beži bre, boli me k…! Beži odavde! Moju Ivanjicu si došao da lomiš! J…. li vam majku svima“. I već prekosutra se slika zagrljen sa Dačićem. A već nakosutra postaje načelnik SUP Ivanjica.
Zato gej-paradu ne treba posmatrati kao problem, već kao razvojnu šansu. Eto, recimo, do prošle parade Karleuša je bila samo obična narodna pevaljka, a sada je već neobični borac za ljudska prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
