Kad grobar pobegne s lopate

Vlasnik objekta je zadovoljno trljao ruke. Bio je ubeđen da će kliniku preplaviti nesrećnici sa svih kontinenata u nadi da će bar vaskrsnuti, ako već ne mogu da se zaleče.

– Biće ovo srpsko Međugorje – kazao je vlasnik samozadovoljno, i u momentu smislio ime novog svetilišta. „Zvaće se Međutim, skoro ko Međugorje“- uzviknuo je poput Arhimeda u kadi, uveren da je „Međutim“ pravi naziv za čudesa koja su se tu dešavala prethodnih sedam dana i noći. Prvo je jedini pacijent odbijao sve specijalitete domaće kuhinje sem vanrednih izbora, međutim, stanje mu se pogoršalo, pa je, međutim, počeo da uzima vodu, pa je, međutim, počeo da uzima hranu, pa je, međutim, rešio da pojede i vanredne izbore sa renom i ljutom paprikom, pa je, međutim, na kraju vaskrsao… Što je bio jedini mogući izlaz iz ove situacije koja nije bila namenjena svim uzrastima, nego samo onim uzrastima koji kad im nešto fali idu kod pedijatra. Svako drugi bi posle ovog „propao u zemlju“, međutim, eto, njemu se posrećilo da vaskrsne.

Radost direktora i užeg stranačkog konzilijuma novoosnovanog svetilišta „Međutim“, gde lekarima uz užu specijalnost u zagradi stoje i ostale specijalizacije – primarijus Petar Petrović (gastroenterolog, NS), Jovan Jovanović (urolog, DSS), Laza Lazarević (internista, SNS), Đorđe Đorđević (kardiolog, Pokret Snaga Srbije), Jula Julin (patolog, Pokret socijalista) – kratko je trajala. Pacijent se pojavio u Sabornoj crkvi pod dosta sumnjivim okolnostima. Bez pratećeg b(r)enda zvanog Aleksandar V., koji nema nikakve sličnosti sa Aleksandrom Velikim, nit Aleksandrom Vaskrslim. Tim činom, em je dokazao da se može vaskrsnuti samo na dva sata, radi presvlačenja i brijanja, em je dokazao da u vaseljeni sem ljudi koji izgledaju kao da su pobegli grobaru s lopate, ima i grobara koji su pobegli s lopate.

U izbornom štabu vladajuće koalicije vladala je tuga i neverica. Njihovi eksperti se uzdaju u mogućnost da će do kraja godine anonimni marketinški genije iz suprotnog tabora osmisliti bar još jedan štrajk, makar iscrpljujući štrajk upotrebom pokretnih stepenica u suprotnom smeru (specijalnost dela SNS članstva), čime bi probili magični postotak od 50 posto biračkog tela i biračkog terarijuma. A da pritom ne mrdnu prstom, što su i dosad masovno radili.

SNS je, naime, jedina uspešna firma u Srbiji koja štrajkuje, a da vlast tome zdušno aplaudira. SNS je, uz to, jedina uspešna firma koju već tokom trećeg dana štrajka zabrinuto poseti suvlasnik, simpatični milijarder koji je svojevremeno pobegao Jugoslavu Ćosiću s lopate.

Na jutarnju liturgiju gde se pojavio vaskrsli vlasnik titule „Ličnost Strasne sedmice“, i suvlasnik titule „Najsmešniji podvig 2011“, vlast je za svaki slučaj poslala našeg poznatog vernika, ministra policije. Da bude pri ruci ako stvari izmaknu kontroli. Onda su otišli na prijem u Patrijaršiju, posle čega je dokazano da u novinama nije vest ako „pas ujede čoveka“, niti ako „čovek ujede psa“, već je u Srbiji s početka 21. veka glavna vest ako neko u kratkom vremenskom razmaku ujede ćevapčić, parče gibanice i crveno jaje (oljušteno). Informacija je bila donekle falična – opsednuti menijem glavnog junaka, niko od reportera nije zabeležio, recimo, koliko je komada jaja, ćevapčića i gibanice ujeo ministar policije. Tako je prekršeno vaše pravo da znate sve.

Patrijarh srpski je bio srećan što je još jedno zalutalo jagnje vratio na pravi put. Njegova svetost patrijarh je, inače, osoba koju je Dušan SPS Bajatović u „Utisku nedelje“ oslovio kao „njegovu svetLost“, što se da razumeti od čoveka koji se u slobodno vreme bavi energetikom. Bajatović, čovek koji ne razlikuje patrijarha od sijalice, svetleo je te uskršnje večeri kao „njegova svetLost“, a svetleli su i svi ostali hrišćani iz koalicije „Za evropsku Srbiju“. Ličili su na Predsedništvo Demokratske stranke posle vanredne sednice održane u Černobilju. Horski su rekli: „Hvala ti Bože, ne znaju šta rade“.