Kako najlakše postati Vučko

Mada su citati njegovi, reč, naravno, nije o Arturu Klarku. Reč, naravno, nije ni o Stenliju Kjubriku. Reč je o autoru epohalnog projekta „Srbija 2020 – još jedan krug po svemiru“, koji je promovisan ovih dana i po naslovu izgleda kao naša kandidatura za Olimpijadu 2020. Čiju ćemo organizaciju sigurno dobiti. A ako je i ne dobijemo, nikom ništa. Autori ovog projekta i ovako se drže kubertenovske maksime: „Važno je učestvovati“. Makar i u širokoj koaliciji.

Pošto su čistačice i pripadnici BIA u civilu izbacili šačicu usnulih delegata SPS-a, koji su ravno sedam dana izuveni dremali u četrnaestom redu, parter levo, sve je bilo spremno. Centar Sava je još odisao specifičnim vonjom Socijalističke partije, kada je u njega iznenadno banula Demokratska stranka u impozantnom broju. Tačno 2020 simboličkih delegata, šest potencijalnih potpredsednika i jedan kandidat za predsednika, koji je delovao kao da je tog jutra ustao na levu nogu.

Atmosfera je bila napeta. Jelena Trivan je grickala nokte. Ubijao je neizvestan ishod glasanja za potpredsednika, gde po statutu jedan od tih srećnika mora biti osoba ženskog pola. Okupljeni su je hrabrili:

– Jeco, pa ti se jedina žena, ne brini…

Znala je i sama za tu činjenicu, ali je neizvesnost nastupila kada je pored nje promakao Vuk Jeremić u mini suknji, sa šljaštećom perikom i naduvanim usnama. Slično se osećao i Bojan Pajtić. Po statutu, jedan potpredsednik mora biti Vojvođanin.

– Ne brini, pa ti si jedini…, hrabrili su ga okupljeni.

Neizvesnost je nastupila kada je pored njega promakao Vuk Jeremić prerušen u Janiku Balaša.

I Boris Tadić je grickao nokte. Na jednoj ruci.

– Ne brini, ti si jedini kandidat za predsednika, hrabrili su ga okupljeni.

Neizvesnost je nastupila kada je holom promakao Vuk Jeremić maskiran u Zorana Živkovića.

Dragan Đilas je takođe grickao nokte. ‘„Ne brini, oduvaćeš ih, najjači si“, hrabrili su ga okupljeni. Neizvesnost je nastupila kada je primetio Vuka Jeremića kako s motornom testerom seče drveće ispred Sava Centra.

Vuk je, dakle, lobirao po holu i okolini. Neko mu je rekao da između lobiranja za Kosovo, i lobiranja za potpredsednika DS nema suštinske razlike. Kad ideš kod ljudoždera, pohvališ njihovu kuhinju, kad ideš kod Kineza tražiš da obrneš jedan krug tenkom po Tjenanmenu… Trudiš se, pak, da što više ličiš na domaćine.

Ovde je stvar bila komplikovanija, ali je učinio sve što je mogao. Čak je spremio i prigodan govor. Tu je izgleda nastao problem. Treba zaista imati istančan smisao za diplomatiju pa na skupu gde se promoviše program „Srbija 2020“ taktički izjaviti: „Vreme koje je pred nama neće biti vreme braće Grim, već vreme Šekspira“. Onaj što je delovao kao da je tog jutra ustao na levu nogu, posle tog impresivnog izlaganja Vuka Jeremića delovao je kao da se cele noći budio više puta. Izvadio je crveni kofer i pritisnuo dugme „pad sistema“.

Potom je i sam izašao za govornicu.

– Ovaj govor održao sam na jednoj nozi, što znači da i na jednoj nozi možemo da ih pobedimo, rekao je kada je sistem već uveliko pao.

U holu „Sava centra“ primećeno je petoro razdraganih mladih ljudi, dva Dragana, jedna Jelena, jedan Dušan i jedan Bojan. Skakutali su na jednoj nozi i igrali školice.

Jedino je Vuk Jeremić stajao sam u ćošku i prisećao se rešenja zagonetke iz prvog osnovne: „Petao, dok stoji na jednoj nozi, težak je 2,5 kilograma. Koliko će kilograma biti težak petao ako stane na obe noge?“ Delegati su zadovoljno napuštali skup ispod transparenta: „Vidimo se na Olimpijadi“.

Onaj što je ustao na levu nogu utešio je Vuka Jeremića, i dalje zamišljenog rešavanjem poznate zagonetke: ‘„Ne brini, ako dobijemo zimsku Olimpijadu, ti ćeš biti Vučko“. Potencijalna maskota Zimskih olimpijskih igara 2020. na Brezovici, otišao je kući da spava. Rešen da statutarnoj komisiji već na narednim partijskim izborima priloži amandman: „Jedan potpredsednik mora imati stalno prebivalište u Africi“.

– Ajd tu da ih vidim, poželeo je sam sebi, umesto „laku noć“.