Devetog decembra 1990. godine bili su prvi srpski višestranački izbori u Srbiji, u pet sati ujutru sedeo sam kod kuma, onda je kumu zazvonio telefon, fiksni, na liniji je bio neki lik iz SPO, koji je dramatičnim tonom, kao da je intonaciju Vuka Draškovića svakodnevno vežbao pred ogledalom, rekao: „Brate, ustaj, otadžbina je u pitanju!“
Kakva more otadžbina u pet sati, zapitao se kum, držeći slušalicu u jednoj i pivo u drugoj ruci. Taj lik iz SPO, tip koji je živeo u kumovom novobeogradskom komšiluku, imao je šest ćerki i stanovao u suterenu solitera, te bio skroz ubeđen da ako Drašković Vuk tog dana ne pobedi Slobu Miloševića, Srbiju će pogoditi Halejeva kometa.
Intimno je verovao da će Vukovom pobedom iz sedmog puta dobiti sina, a ako ne dobije sina, da će makar dobiti kralja.
– Brate, oblači se i u odbranu otadžbine – objašnjavao je kumu komplikovanu situaciju: kontrolor SPO na nekom biračkom mestu naprasno se razboleo, u sedam je otvaranje birališta, te ako kum iz ovih stopa ne krene tamo da ga zameni, ništa od kralja, a ništa ni od eventualnog naslednika muškog pola.
Kum je onda mamuran sedeo ceo dan na biračkom mestu, ni u WC nije išao zbog otadžbine, te mi se javio u neko doba i rekao: „Kume, pukli smo!“.
Kad su istresli listiće iz kutije, kum umalo nije dobio fras, na skoro svakom listiću bio je zaokružen SPS, zvao je onog lika iz SPO što ima šest ćerki, a on je zvučao ko da se upravo obesio o luster u kujni i istovremeno pokušao da intonacijom imitira Vuka Draškovića. „Krađa!!!“ – krkljao je kroz slušalicu, a posle mu se izgubio svaki trag.
Čemu ova priča, Petroviću? – pitaće neko.
Paaaa, drugovi i drugarice, zar vam se ne čini da se za 27 godina višestranačja u Srbiji ama baš ništa nije promenilo?
Sve je isto, samo njega nema. Mislim, onog tipa iz suterena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
