Ma ajte, molim vas

Sem „Kad počinje Kesić?“, Neka Žena me pitala i: „Za koga da glasa?“, što je drugo najčešće, ali retorsko pitanje, u poslednje vreme na ulicama Beograda.

I onda je Neka Žena počela da mi redom prepričava tračeve o opozicionim liderima iz čega sam zaključio da sem Kesića, redovno gleda i Pink.

Taj neki opozicioni lider, kaže mi Neka Žena, lično je uzimao pare iz kase i stavljao ih u novčanik, pred brojnim očevicima. „Dođe tamo, traži im pare iz kase, i stavi u džep“, sve mi je objasnila živom gestikulacijom, dok je fontana žuborila.

– Ma ajte, molim vas… – uvatim ja da spontano branim opozicionog lidera od ove zaista neverovatne priče Neke Žene, kad obrne ona o drugom opozicionom lideru, taj je pokrao sve što je Vučić napravio, i to mnogo pre Vučića…

– Ma ajte, molim vas… – uvatim da branim i drugog opozicionog lidera od druge zaista neverovatne priče.

I na kraju kažem Nekoj Ženi: „Gospođo, pa ne morate da glasate za političare ako vam se baš nijedan ne sviđa, glasajte za Ne da(vi)mo Beograd, oni su fini, mladi…!“

Neka Žena me zapanjeno pogledala.

– Znate šta sam čula!

– Šta?

– Da njih plaća Soros!

– Ma ajte, molim vas… – uvatim onda spontano da objašnjavam Nekoj Ženi da nikako ne čita tabloide, da ne gleda Pink i da se informiše isključivo preko Kesića.

– Ali, to sam i gledala kod Kesića!

– Ma ajte, molim vas… – kažem joj i krenem da spontano skočim u fontanu na glavu.

Krenem, al’ nema pešački prelaz do fontane. Beograd je postao mesto gde ne možeš ko čovek ni da se ubiješ, a da te prethodno ne pregaze kola. Neka Žena mi to nije pominjala, lično sam zaključio.