Obradović i Radulović

…bio je prigodan razlog da Radulović, po starom demokratskom običaju, odbije gostovanje, jer mu je valjda neki doktor preporučio da izbegava Obradovića dok traje kampanja.

– Izbegavajte masno, ljuto, kiselo i Obradovića! – mora da mu je rekao neki nadrilekar javnog nastupa, kakvih izgleda ima sijaset u njegovom okruženju.

Obradović, s druge strane, daleko bolje shvata javnost, novinarstvo i politiku od koalicionog Radulovića, čoveka koji je za godinu dana uspeo da se posvađa sa svim normalnim medijima u Srbiji – od Danasa pa do N1. Što je od ostalih lidera uspelo samo Vučiću.

Boško će otići sam na N1, jer on bolje od Radulovića zna šta je 25 minuta na televiziji, a Radulović će skupa sa svojom fenomenalnom Press službom izdavati saopštenja tipa: „Zašto me niste pozvali da gostujem sam, pametniji sam i transparentniji od svih ostalih koji su na TV N1 gostovali od njenog osnivanja naovamo.“

Upravo je u tome problem: DJB je u početku bio simpatičan pokret koji bi danas verovatno oduvao sve ostale opozicione aktere, samo da vremenom iz misterioznih razloga nije zauzeo tu svemirsku aroganciju prema novinarima, medijima i svemu što nije Saša Radulović.

I sada, dok po društvenim mrežama botovani članovi ove grupice čereče koleginicu Miletić, ko što su sijaset puta čerečili i Danas, imam savet za Radulovića: uči od bližnjeg svog koalicionog partnera.

Ako Obradović uspe za ovih mesec dana nauči Radulovića da novinari nisu neprijateljska živa sila koja samo smišlja pakosti, biće to najveći uspeh ove koalicije.

Koja, valja dodati, jeste medijski zabavna, ali nije ništa što već nismo videli. Setite se samo šetnji 1996/1997. koje su vodili Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić, ideološki nespojivi, ali antimiloševićevski skladni. Jedina je razlika što niko od njih troje nije ličio na Miloševića.