Pozdrav sa Teslom

Fudbalski klub „Crvena zvezda“, pisao je taj list specijalizovan da objašnjava neobjašnjive pojave tako da to svi shvate – od smrtnih šlosera do besmrtnih akademika, finansirao je učešće Partizana u evropskoj Ligi šampiona sa tačno 5.704 dinara. Reč je o prostoj računici – otkrio je list – koja proističe iz sponzorskog ugovora Partizana i „Elektroprivrede Srbije“, vrednog 800.000 evra, koji će da plate svi zaposleni građani Srbije, pa i zvezdaši, podvučeno je na naslovnici. Naime, tvrdio je ovaj časopis za mlade, stare i besmrtne svih uzrasta, „pošto je EPS državno preduzeće u velikim gubicima, koje se finansira iz budžeta, znači da će svaki od 1.820.000 zaposlenih građana u Srbiji na račun Partizana ‘uplatiti’ tačno 0,44 evra ili 46 dinara“. To znači, nastavio je istraživač na projektu sa digitronom u rukama, da će i Vladan Lukić morati da časti Partizan sa 46 dinara, a 124 zaposlena u FK „Crvena zvezda“ sa čitavih 5.704 dinara. Ozbiljno istraživanje, reklo bi se…

– Od sutra, ženo, više ne plaćamo niti trošimo struju. Niti izdvajamo išta u državni budžet. Nemo’ da te slučajno primetim u pošti sa računom za struju u rukama, priključiću te na električnu stolicu u kujni… Oprosti, draga, nikako na električnu, priključiću te na „smederevac“ stolicu – čulo se iz toplih domova svekolikog „zvezdaštva“, duboko pogođenog ovim strujnim udarom s leđa.

– A šta ako dođu da seku…- pitala je supruga uzbuđena neočekivanim razvojem događaja posle čitanja jutarnje štampe.

– Nek’ seku, mamicu im grobarsku… ja da finansiram groblje, neću! – vikao je muž obučen u originalni sponzorski dres Crvene zvezde – i ukucavao na mobilnom broj 2344 – sve dok mu nije nestalo kredita.

Muž je, naime, do tada smatrao da je postati generalni sponzor nekog fudbalskog kluba, recimo Crvene zvezde krajnje intimni poduhvat, nešto kao noćno dopisivanje sa nepoznatim „sisatom crnkom iz Boleča“ koja se redovno javlja na kajronima „Si-se-en-en“ (CCNN) iz Velike Plane posle ponoći. Igrači Zvezde na dresu su nosili taj broj 2344, uz napomenu „bez cimanja“, i svaki „zvezdaš„ je prostim slanjem SMS poruke mogao da se oseća moćno, ko EPS u Partizanu i ko Emirates u Arsenalu…

Sve to i dalje traje, videćete kasnije da su sem zvezdaša i partizanovci nekako očajni zbog toga, ali stvar je za nijansu drugačija, kako su primetili novinari koji se bave energetikom. Naime, kažu te kolege, EPS se odavno ne finansira iz budžeta čime mukotrpno obrađivana tema o 5.704 dinara gubi na suštini. Ali, ubedite vi u to sve one besne „zvezdaše“, koji preventivno, em što neće da finansiraju budžet, neće ni struju da plate.

Druga epizoda slučaja „fudbal na struju“ odigrala se preksinoć – uoči utakmice Partizana i Arsenala na stadionu nekada zvanom JNA, nije „crko Marshall“ („mislim na pojačalo“, kako je onomad rek’o dr Nele Karajlić), iako je osoba s tom titulom bila čest gost svečane lože, riknuli su reflektori, čime je dovedeno u pitanje odigravanje utakmice Lige šampiona. Pre utakmice, u tunelu, usred mraka, dok je na grudima Partizanovih igrača sijala EPS-ova reklama, odvijao se, da se pretpostaviti, srdačan razgovor domaćeg centarhalfa i gostujućeg levog beka.

– EPS. Šta je to? – pitao je gostujući levi bek, da ubije vreme.

– Aaa, pa to je naš srpski brend. Struja! – busao se u grudi centahalf ubeđen kao i većina Srba da je Nikola Tesla „izmislio struju“. Ko u onoj pesmi („Azbuku je izmislio Vuk i vekovni ukinuo muk“), gde se tvrdi da je i azbuka domaći izum pre koga su svi ćutali, ni da beknu, i mnogi u to veruju, kompletan prvi tim Arsenala saznao je u tim trenucima ono što im je promaklo u školi – da upravo igraju protiv tima potomaka velikog genija koji je izmislio struju. Ali tešili su se, dobro je da neko od ovih Srba nije izmislio fudbal. Zatim je, na stadionu, nestalo struje.

I prosečan navijač Arsenala mora da se grdno razočarao – taman je mislio da otkaže pretplatu Elektroprivredi Velike Britanije i uplati petogodišnji avans Elektroprivredi Velike Srbije, čemu valjda i služe reklame na dresovima, kada se desio taj peh generalnog sponzora sa trafoima zaostalim iz vremena Miloša Obrenovića. Drama kraj trafoa bila je u ravni one na terenu – najpre niko nije smeo da mu priđe – „pazi da se ne pozdraviš s Teslom“ – što u žargonu srpskih električara znači: „pazi da te ne drmne struja“ – a onda je utakmica ipak odigrana. Sponzorski pul jednim okom pratio je dešavanja na terenu, a drugim dešavanja na trafou.

Onaj domaći centarhalf na kraju je razmenio dres sa gostujućim levom bekom i diskretno mu šapnuo: „Znaš, onaj naš što je izmislio struju… On nije baš potpuno naš. Malo je i Hrvat, a malo je i Amerikanac.“

A levi bek mu je rekao: „Nema veze, ni ja nisam baš Englez“.