– Ima jedna kafana gde volim da pijem kafu, imaju u ponudi sve novine sem Danasa. Pitao sam ih: što nema Danasa? – rekao mi je Drljača koji se nekim čudom zatekao kod štanda Danasa na Sajmu medija.

Onda mi je namignuo.

– Mislim da je gazda naprednjak… Al’ treba da ima i Danas! – dodao je Bora Drljača, moj, od subote, omiljeni teoretičar slobode medija.

Da je kojim slučajem u tu kafanu zalutao Aleksandar Vučić, koji za razliku od Bore Drljače mora da brine o svim medijima jer mu je takav opis radnog mesta, garantovano bi pohvalio upravu samostalnog ugostiteljskog objekta zbog okolnosti da imaju sve dnevne novine, sem Danasa.

– Koji će vam moj Danas! – rekao bi sto posto, predsednik svih građana, koji sebe smatra i predsednikom Aleksandrovog novinarskog udruženja Srbije (ANUS), pa se pola srpske sedme sile polomi da što pre plati članarinu i uđe u ANUS kao punopravan član.

To udruženje je karakteristično po tome da se lako ulazi, ali teško izlazi.

Pre neki dan, recimo, predsednik je bio na Pinku, kolektivnom članu ANUS-a, gde je objasnio da se

„Milošević nije pojavljivao u medijima, pa nije valjalo, a sad kad njega ima stalno, ni to im ne valja“.

Naravno, predsednik je mislio na one koji nisu članovi ANUS-a, već UNS-a ili NUNS-a, jer takvima, naravno, ništa ne valja.

– Nije bitno šta će napisati Vreme, Nin, Danas, nije mi potreban nikakav posrednik, ako ću ja građanima da objasnim i kažem šta imam da im kažem. Ne treba njima nikakvo objašnjenje kad sam ja tu. I planiram da nastavim sa tim – rekao je doslovce predsednik, objasnivši u stvari da Srbiji ne trebaju mediji kalibra Nin, Vreme, Danas, jer koji će im moj kad se on svaki dan pojavi na nekoj televiziji i objasni građanstvu sve šta im nije jasno.

Predsednik je rekao u prevodu – draga deco i dragi građani, ja sam bolji novinar od Teofila, Olje Bećković, Ćulibrka, Basare, i onog, kako se ono zove, Žarkovića, iz onog, kako se ono zove, Vremena.

Građanima, znači, ne trebaju nikakva objašnjenja kad je predsednik u etru, novinarstvo je zapravo jedna precenjena kategorija, pošto je suština žurnalistika da se učlaniš u ANUS i pustiš predsednika da umesto tebe objašnjava sve što nekome nije jasno.

Staro novinarsko pravilo glasi: „Novinar ne mora sve da zna, ali mora da zna ko zna“. Novinarima u Srbiji je znatno lakše nego onima iz sveta – ne moraju sve da znaju, a ne moraju da znaju ni ko zna, jer se zna ko zna.

Naravoučenije: Boru Drljaču za predsednika!