Napisao sam na ovom mestu već nekoliko puta, hajde da ponovim: božanstveni Tur se, naprosto, mora gledati! Ako niste ljubitelj jurcanja na dva točka, čak ni neki sportski fan, ako ne ludujete za virtuelnim posetama nepoznatim krajevima, kombinaciji koju – u ovom slučaju – nudi televizijska slika, teško ćete odoleti.

Najbolji svetski biciklisti, u besomučnoj trci, sa bezmalo tri i po hiljade kilometara u nogama, kroz 21 etapu, nakon tri sedmice, plus dva dana odmora, stižu u Grad svetlosti, da na Jelisejskim poljima i neposrednoj okolini okrenu još osam krugova, kako bi slavodobitnik, ovoga puta Velšanin Gerent Tomas, doživeo trenutak večnosti.

U međuvremenu, svih narečenih dana, televizijska slika, kroz oči „hiljadu“ kamera, nudila je lepote i atrakcije Francuske. A ima ih onoliko! To jeste još jedna trka u trci: lepo sa lepšim. Ma, čudo neviđeno, dokle sve doseže televizijska čarolija, kada je svaki segment izuzetno komplikovanog posla – kakav jeste direktan prenos događaja – predat u ruke (i u glave, dabome) istinskim majstorima tog zanata. Onda dobijete dimenziju više: televizija u nadmetanju sa stvarnim životom.

I ovoga puta emiter je bio Eurosport, a komentator Ognjen Veljić. Taj momak je, takođe, čudo za sebe: od prve do poslednje etape, nekada i šest sati dnevno, direktno u mikrofon, pratio je pomno šta se dešava na trasi, komentarisao aktuelna događanja i promene u plasmanu takmičara, neretko prognozirao rasplet etape, pa i trke u celini, vodio računa o onome šta mu reditelj prenosa nudi – prelepe krajolike, istorijske i kulturne objekte, ljude uz trasu, entuzijaste koji su čudesnim angažmanima, igrokazima, telima svojim čak, ulepšavali Tur – i (o)bogatio sliku korisnim i, za gledaoce, zanimljivim podacima.

Tako rade najbolji i najveći, u zemljama gde je televizija vrlo ozbiljan i odlično plaćen posao. To je, obavezno, zadatak za ekipu vrhunskih stručnjaka. Ali, nikada jedan čovek, sam samcat u studiju, kao Ognjen. Zato, svi komplimenti!

Četvrtom uzastopnom kontinentalnom titulom na turniru u Barseloni srpski vaterpolisti su dokazali svoj antologijski visok kvalitet.

Televizijski signal u svet je slala televizija Katalonija. Profesionalno, u okviru očekivanog standarda za vrhunske sportske događaje. Goran Stepić sa RTS je vrlo korektno obavio povereni mu zadatak. Očigledno je da on poznaje tu igru, pravovremeno uočava taktičke zamisli trenera i ponašanje aktera u bazenu u odnosu na te zahteve. Primereno navija za našu nacionalnu selekciju, smiren je u trenucima krize, ne preteruje u euforiji, u času pobede i konačnog slavlja.

Još nešto, ne manje važno: naš selektor Dejan Savić je nanovo dokazao nesvakidašnje džentlmenstvo. Nekada vrhunski igrač, danas još uspešniji trener, na svakom novom takmičenju demonstrira koliko je izvanredan čovek. NJegov naklon poraženom španskom kolegi nakon dramatičnog finala ući će u najdivnije i najplemenitije trenutke u svekolikoj istoriji sporta.

Da, to mogu samo najveći…