Pre petnaestak godina – za lepe novce naravski – neki su likovi, majstori za presipanje iz šupljeg u prazno, počeli špartanje među domaćom političkom kastom i podučavali pojedince znanja gladnih u veštini javne komunikacije i medijske etikecije. Svi moraju biti valjano pi(j)arovski edukovani – uspostavljena je tada mantra.
Šta su đaci (na)učili „od srede do petka“, uveravali smo se svih ovih godina, kada smo ih – neke ređe, neke češće – viđali i slušali u javnim nastupima, ili u kontaktima sa novinarima.
Ne znam da li i aktuelne režimlije pohađaju narečene „pačije školice“, međutim, uočljiva su neke, mnogima od njih, zajedničke prostoproširene radnje: u televizijskim studijima gospoda sedaju na krajeve svojih sakoa, dame obavezno ljupko prekrste noge, pri prilasku mikrofonima, kamerama ili govornicama, nehajno otkopčavaju, pa zakopčavaju najviša dugmad na sakou, odnosno na kostimu, ruke drže ispred sebe, poneki šake slažu u „piramidu“, slušaju pažljivo pitanja, a odgovaraju, bez obzira na njih, ono što je prethodno smišljeno „na vladi“ ili je na „koordinaciji“ dogovoreno…
Jer, stav je, baš kao i reč, poruka – druga je neizostavna mantra.
Ma, super. Ali, sreću ljudima po našim ministarstvima kvari svakodnevica. Surovo nepredvidiva. Ono što se nabuba iz teorije, praksa ume žešće da razbuca. U javnoj komunikaciji, posebno!
Recimo, ministar Vulin. Čovek ide iz konflikta u konflikt. Iz gafa u gaf. Iz nepodopštine u nepodopštinu. A voli da priča, pa to ti je. I kada ga pitaju, a naročito kada nije pitan. E, tada je posebno inspirisan, da onako „čovečanski“, ravno iz duše mu, tresne koještarije. Ovaj sukob sa ljudima iz civilnog sektora neće tek tako biti okončan.
Onda, ministar Selaković. Već treći mesec traje još nezabeležena – u ozbiljnim zemljama, makar – imobilizacija sudovanja zbog štrajka advokata. I glavni problem, pored onih inicijalnih, svodi se na ministrovo nakaradno komuniciranje sa drugom stranom u konfliktu.
Pa, ministar Verbić. Loši rezultati njegovog suočavanja sa predstavnicima sindikata u prosveti i obrazovanju prete – po društvo u celini – sa veoma ozbiljnim zapletom. Štrajkovi budu, pa minu. Ali ako đaci ne dobiju ocene za polugodište koje se uskoro završava, zbog štrajka svojih nastavnika, sukob će dobiti nove, dugoročno kobne posledice.
Ono što sva tri slučaja – uz neverovatno odsustvo komunikacijskih sposobnosti narečenih ministara – zapliće u koloplet je insistiranje pojedinih nevladinih organizacija, advokata i prosvetara, na ostavkama ljudi koji vode za njih zadužena ministarstva.
Tako problemi trojice ministra postaju glavobolja kancelara Vučića. Njegov su izbor, te su, normalno, i njegova odgovornost.
Sedmice praznovanja su pred nama. Potom stiže dugi, hladni januar. Potrošenih emocija i praznih novčanika, šta će narod, no da se šćućuri oko televizora i sluša priče o tuđim gresima i teškim sudbinama. Ministarskim!
Ko je rekao rekonstrukcija?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
