Prateći domaće medije, ponekad, ali uistinu, pomislim da sam podanik nekakve banana republike. Ne mogu da verujem da vidim to što gledam na televiziji: Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, u prisustvu Ivice Dačića, našeg (?) ministra unutrašnjih dela, (u tehničkom mandatu formalno, ali u funkcionalnom smislu, jedinom, valjda, od članova vlade, u punom kapacitetu) javno, pritom potpuno besramno, gotovo besprizorno, sastavlja budući kabinet Republike Srbije.
On, taj Dodik, upozorava. Štaviše, preti! On, taj Dodik, protiv je toga da Čedomir Jovanović participira u budućoj srpskoj vladi, jer ako se i to dogodi, on, taj Dodik, protestovaće, distanciraće se, njemu, kako reče, takvi ne trebaju…
Liberalno-demokratska partija i njen lider Čedomir Jovanović su činjenice na srpskoj političkoj sceni. Legalni i legitimni predstavnici jednog dela građana ove zemlje, u najsvetlijem domu srpske demokratije. Tačka. Uskličnik. Doviđenja…
To da li će on ili predstavnici njegove stranke biti u budućoj srpskoj vladi, odlučuju isključivo (!) i jedino (!!) predstavnici stranaka koji se ovih dana u Beogradu (!!!) dogovaraju o parlamentarnoj većini koja će delegirati odabrane pojedince u budući kabinet.
On, taj Dodik, prečesto se preigrava i sebi daje mnogo veći značaj od onoga koji ovde, u Srbiji, odista, uživa. Ima ga od sportskih borilišta do političkih nadmetališta. I navija! Kada treba i kada ne treba. Naročito, kada se od njega to ne očekuje…
Mnogo je tome doprineo i Boris Tadić, bivši predsednik države. Teglio ga je za sobom, tog Dodika, što bi kazali u vinskom Sremu, ko ciganče – kitu!
Na istom skupu u Banjaluci, nakon selektorske uloge u sastavljanju vlade susedne mu zemlje, on, taj Dodik, obrušio se na Ljiljanu Kovačević, novinarku agencije Beta.
Pošto ju je, zbog njenih navodnih ranijih grehova, žestoko izvređao i uskratio joj prisustvo u zgradi Predsedništva, još joj je i podviknuo: „Brišite odavde!“
Kada u ovoj zemlji, i novinarstvo, ne bi bila banana profesija, sva postojeća esnafska udruženja bi pozvala svoje članove na osudu ovog prostakluka. Svako ko sebe smatra za novinara i tako se oseća – dok god se on, taj Dodik, ne izvini koleginici i kompletnom srpskom novinarstvu – prekinuo bi svaki kontakt sa njim i funkcijom koju personifikuje.
Da je sreće, prvim povodom, a bogami i ovim drugim, stameno i argumentovano bi se oglasili i mnogi relevantni članovi ovdašnje političke elite.
Znam od svega – budući da sam slične akcije drugim povodima već predlagao – ništa biti neće. Ja napisah…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
