Kad je lud sreo zbunjenog

Kako god, svako ima pravo na sopstvene zablude. Naravski, da iste ne ugrožavaju druge ljude i njihove rezone.

Hoće li onda biti vanrednih izbora, sledi li rekonstrukcija Vlade? Možda, neće, hoće, verovatno, ni slučajno… I pitani i ne pitani o toj temi, političari se svakodnevno izjašnjavaju. Ako oni, makar načas, umuknu, eto ti vajnih analitičara ovdašnjih da svojih sedam, osam – i Bogu i svetu znanih rečenica – kao mačka mačiće, premeštaju sa jednog na drugi medij. Televizije, najčešće. U nedostatku prvih ili drugih – što je, odista, raritetno – u tom potencijalnom interegnumu mira i spokojstva, obavezno se nacrta (ili uslika) kućna novinarska zvezda, da naciji temeljno objasni svoje notorne sma(t)račine. Užas živi!

Hajdemo u laku zajebanciju tim povodom, pozivanjem na šemu u narodu poznatu kao ‚‚kad je Lud sreo Zbunjenog‚‚. U novim okolnostima, doduše.

Dakle, ni novih izbora, ni rekonstrukcije vlade neće biti! Kako? Zašto? Jednostavno! Vučić je opasno (!) jak da bi se upustio u rizične (post)izborne radnje sa mogućim lošim posledicama po njega i u partiji mu i među narodom. Dačić je ozbiljno uzdrman raznim aferama i na izborima bi mogao samo da izgubi. Obojica znaju da je Srbija zemlja čuda u kojoj dva plus dva nisu obavezno – četiri. Uverili su se i jedan drugi kroz dvodecenijsko bavljenje politikom, da se ovde već dobijeni izbori gube, da pobednici na njima nisu i oni koji će vladati, da pobeda u prvom krugu, ne znači i trijumf drugom i obrnuto, konačno, da su već dogovorene koalicije i savezi, čvrsti poput kutnjaka u srpskim vilicama. Ako ih tamo, uopšte, ima…

Evo te lude i zbunjene šeme, u inat analitičarima od imena i dela: Dačić podnosi ostavku, sa njim pada i ceo njegov kabinet. Nikolić nudi Vučiću, lideru najmoćnije stranke, da sastavi novu vladu, što ovaj, dabome, prihvata i bez većih problema, uspeva. Mandatar postaje novi premijer. Dačić ide u policiju, gde mu je i mesto (pod paskom ‚‚premijerovog‚‚ direktora Veljovića). Vlada tako elegantno biva očišćena od loših i kompromitovanih ministara, a dodatno se galvanizuje sa novim, kvalitetnim ljudima. Koji (danas) nužno ne moraju biti stranački opredeljeni. Biće sutra, nema problema. Dinkić i ostali Liliputanci bi dobili koliko i zaslužuju. Znači, malo. Ako neće tako, tu su potencijalne rezerve poput Draškovićeve grupice, potom parlamentarni otpadnici raznih fela, manjinci… Možda Jovanović i Koštunica, pruže vanvladinu podršku, kada im i koliko bude odgovaralo. Šta velite? Nije bez neke. Sve po ‚‚peesu‚‚. Svi srećni i dugovečni. Sve je isto isto, ništa nije. Sem nas, ludih i zbunjenih…