Incident Velimira Ilića pokazuje da se nezaustavljivo nastavlja slobodni pad kvaliteta, morala, zanatskih zakona, profesionalnog dostojanstva i solidarnosti
Još jedna odvratna pizdarija Velimira Ilića. Čovek je čista dijagnoza. To što svako malo – tako prostački, toliko agresivno da bi kao zaštitna mera bila neophodna intervencija organa zaduženih za mir i spokojstvo građana – verbalno i fizički nasrne na novinare, za mene je tek pojavni oblik. Manifestacija.
Suština svega mora da se krije, uz ostalo, i u želji toga čoveka da, recimo, vozi kajak u kućnim bazenu!!! Indikativno, zar ne?
U tome bi, možda, mogla da (mu) pomogne osoba koja, na konferencijama za medije, sedi desno od narečenog V. I. Ako me sećanje ne vara, taj, sada očito političar, nekada je po ružičastim televizijskim laprdaonicama (emisijama poput Ljubav i moda i sličnih slikovnica naših ubogih života odvratnih devedesetih godina minulog stoleća) naglas razmišljao o raznoraznim tegobama, bolovima i patnjama u ljudskim dušama, te mnogobrojnim uzrocima i razlozima za iste. I, pritom, delio savete. Podjednako, i ustreptalim domaćicama u studiju, ali i zbunjenim gledaocima. Te sam, eto, nakon svih minulih godina pomislio da bi tamo, u partijskim prostorijama Veljinih istomišljenika i sledbenika, moglo doći do improvizovane interakcije pacijenta i psihijatra, psihologa, doktora za dušu… šta li već.
Mene, dočim, brine iskreno činjenica da je i ovoj Ilićevoj demonstraciji nepatvorenog nasilja (ovoga puta prema Olji Bećković i stanici na kojoj ona emituje televizijsku emisiju) prisustvovalo desetak predstavnika medija. I svi su oni, ali baš svi, bez ikakvog reagovanja, komentara, osude ili gesta neslaganja, ispratili tu kolektivnu sramotu!
Danas će u devet uveče, digresija tek, na televiziji Vojvodina, biti prikazan poslednji nastavak dokumentarnog serijala o kontinuiranom propadanju srpskih medija, u poslednjih četvrt veka.
Taj, očito, slobodni pad kvaliteta, morala, zanatskih zakona, profesionalnog dostojanstva i solidarnosti – dokazuje navedeni incident – nezaustavljivo se nastavlja.
Novinarstvo ovdašnje, uplašeno, uštrojeno, ucenjeno i jadno, hipnotisano zuri u ambis, a po onoj mudroj metafori, bezdan već uveliko bulji u posmatrača. Čist horor!
Šta vredi što su i ovoga puta protestovali predstavnici esnafa, samosvesni pojedinci iz branše i van nje. I, ništa. Bahatili su se i Đilas i Nikolić i Dačić i Jeremić… ili njihove podrepne muve, pijaruše i kabinetlije, razne. Opet će!
Znaćemo da se nešto ozbiljno giba i menja među domaćim žurnalistima kada, prvi sledeći put, na prostačenje nekog javnog delatnika, svi prisutni novinari ustanu i sa neskrivenim prezirom napuste prostoriju u kojoj caruje prostak i bezobraznik. Kada će to biti? Moja baba Marija je na slične pitalice odgovarala – kada kurjaku dupe zaraste.
Pa, da vidimo i taj fenomen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
