Putna apoteka: Šta vam zaista treba na putovanju, a šta samo zauzima mesto u koferu, kompletan vodič farmaceuta

Putna apoteka često je poslednja stvar na koju pomislimo pre polaska na odmor, a upravo ona može da napravi razliku kada se pojave prve zdravstvene tegobe daleko od kuće. U novom tekstu iz serijala koji pripremamo sa farmaceutom Marijom Milić, dipl. farm, bavimo se svim važnim pitanjima – šta zaista treba poneti na put, koje preparate nema potrebe gomilati u koferu, kako se pripremiti za različite destinacije i koje greške putnici najčešće prave.

Većina nas će pre puta proveriti da li su pasoš, avionske karte i rezervacija smeštaja na sigurnom mestu. Međutim, kada dođe trenutak da spakujemo putnu apoteku, često se oslanjamo na naviku ili savet prijatelja.

Neko ponese gotovo celu kućnu apoteku „za svaki slučaj“, dok drugi u kofer ubace samo tabletu protiv glavobolje, verujući da će sve ostalo lako pronaći na destinaciji.

Istina je negde između.

Dobra putna apoteka ne znači veliki broj lekova. Njena svrha nije da budete spremni za svaku moguću bolest, već da imate osnovna sredstva za najčešće zdravstvene tegobe koje mogu pokvariti odmor ili otežati putovanje.

Ono što je možda još važnije jeste činjenica da ne postoji univerzalna putna apoteka. Sadržaj treba prilagoditi destinaciji, načinu putovanja i osobi koja putuje.

Kao farmaceut, često kažem da je najbolja putna apoteka ona koju nećete morati da otvorite. Zato priprema ne počinje kupovinom lekova, već planiranjem.

Prvo pitanje nije „šta da ponesem“, već „gde putujem?“

Vikend u Budimpešti, letovanje u Grčkoj, planinarenje na Durmitoru ili safari u Tanzaniji nose potpuno različite zdravstvene rizike.

Na sadržaj putne apoteke utiču:

• destinacija
• klima
• dostupnost zdravstvene zaštite
• dužina boravka
• način putovanja
• uzrast putnika
• hronične bolesti
• trudnoća
• putovanje sa decom

Zbog toga ista lista ne može odgovarati svima.

Putna apoteka počinje prevencijom

U Srbiji se, iz mog iskustva, mnogo češće razgovara o tome koje lekove poneti u kofer nego o tome kako sprečiti da do zdravstvenog problema uopšte dođe.

A upravo je prevencija najvažniji deo putne medicine.

Vakcine, zaštita od uboda komaraca, bezbedna voda za piće i higijena hrane često imaju mnogo veći uticaj na bezbednost putovanja nego broj lekova koje nosimo.

To ne znači da su ljudi manje odgovorni. Jednostavno, kultura putne medicine kod nas još nije toliko razvijena.

Kada treba razmišljati o vakcinama?

Za većinu evropskih destinacija posebne vakcine nisu potrebne.

Ipak, postoje situacije kada ih treba razmotriti.

Evropa

Ako planirate kampovanje, planinarenje ili boravak u šumskim područjima Austrije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Češke ili baltičkih zemalja, lekar može preporučiti vakcinu protiv krpeljnog encefalitisa (TBE).

Važno je razlikovati dve bolesti koje prenose krpelji.

Lajmska bolest izazvana je bakterijom i protiv nje trenutno ne postoji vakcina za ljude.

Krpeljni encefalitis izaziva virus koji može zahvatiti centralni nervni sistem, a protiv njega postoji efikasna vakcina.

Azija

Za pojedine zemlje preporučuju se vakcine protiv:

hepatitisa A
hepatitisa B
tifusa
japanskog encefalitisa
besnila (u određenim situacijama)

U pojedinim regionima postoji i rizik od malarije, zbog čega lekar može preporučiti preventivne lekove.

Osim vakcina, veoma je važna bezbednost hrane i vode.

Afrika

Za pojedine zemlje vakcina protiv žute groznice predstavlja uslov za ulazak u zemlju.

U zavisnosti od destinacije mogu biti preporučene i vakcine protiv hepatitisa A, tifusa, meningokokne bolesti ili besnila.

U mnogim delovima Afrike zaštita od komaraca jednako je važna kao i sadržaj putne apoteke.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doza Farmaceuta (@dozafarmaceuta)

Kako izabrati pravi repelent?

Repelenti nisu isti i izbor zavisi od toga gde putujete i kakav nivo zaštite vam je potreban.

Do 15% DEET

Pogodan za evropske destinacije i kraći boravak napolju.

20–30% DEET

Preporučuje se za letovanja, kampovanja i područja sa većim brojem komaraca.

40–50% DEET

Koristi se za tropske krajeve gde postoji rizik od bolesti koje prenose komarci.

Ikaridin

Odlična alternativa DEET-u, prijatnijeg mirisa i često bolji izbor za osobe sa osetljivom kožom.

Prirodni repelenti

Preparati na bazi citronele ili etarskih ulja mogu pomoći kada je broj insekata mali, ali nisu dovoljna zaštita u područjima sa povećanim rizikom od bolesti.

Jedna vakcina, kvalitetan repelent ili informacija o bezbednosti vode za piće ponekad mogu sprečiti ozbiljnu infekciju, višednevnu hospitalizaciju ili prekid putovanja.

Putna apoteka zato ne počinje kupovinom lekova.

Ona počinje informisanjem.

Šta bi trebalo da sadrži osnovna putna apoteka?

Kada se govori o putnoj apoteci, često se može pronaći dugačak spisak lekova i medicinskog materijala.

Međutim, cilj nije da u kofer spakujete celu kućnu apoteku. Cilj je da ponesete ono što vam može pomoći kod najčešćih zdravstvenih tegoba dok ne dođete do lekara ili apoteke.

Važno je naglasiti da će sadržaj putne apoteke zavisiti od destinacije, dužine putovanja, uzrasta putnika i eventualnih hroničnih bolesti.

Ono što je dovoljno za vikend u evropskoj prestonici možda neće biti dovoljno za planinarenje, jedrenje ili putovanje u tropske krajeve.

Ipak, postoji nekoliko grupa preparata koje bi trebalo razmotriti pre gotovo svakog putovanja.

Lekovi protiv bolova i povišene temperature

Glavobolja nakon dugog puta, temperatura usled virusne infekcije ili bolovi u mišićima posle celodnevnog obilaska grada nisu retkost.

Zato se u putnoj apoteci najčešće nalaze paracetamol ili ibuprofen.

Paracetamol

Paracetamol je dobar izbor za snižavanje temperature i ublažavanje blagih do umerenih bolova, poput glavobolje, zubobolje ili bolova u mišićima.

U preporučenim dozama uglavnom se dobro podnosi, ali treba voditi računa da se ne prekorači maksimalna dnevna doza, jer može ozbiljno oštetiti jetru.

Ibuprofen

Ibuprofen, osim što ublažava bol i snižava temperaturu, deluje i protiv upale, pa može biti koristan kod istegnuća, uganuća ili bolova nakon fizičke aktivnosti.

Međutim, nije pogodan za svakoga.

Osobe koje imaju čir na želucu, ozbiljnija oboljenja bubrega, nekontrolisanu hipertenziju ili koriste određene lekove trebalo bi da se pre putovanja posavetuju sa lekarom ili farmaceutom.

Loperamid: koristan, ali nije lek za svaki proliv

Putnička dijareja jedan je od najčešćih razloga zbog kojih ljudi posećuju lekara tokom odmora.

Loperamid deluje tako što usporava rad creva i može smanjiti učestalost stolica, zbog čega je koristan kada želite da ublažite simptome i nastavite putovanje.

Međutim, važno je razumeti da on ne leči uzrok dijareje.

Ako je proliv praćen:

visokom temperaturom
krvlju u stolici
jakim bolovima u stomaku

loperamid nije prvi izbor i potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.

U takvim situacijama organizam pokušava da izbaci uzročnika infekcije, a usporavanje rada creva može biti kontraproduktivno.

Oralna rehidratacija – često važnija od samog leka protiv dijareje

Kada ljudi pakuju putnu apoteku, gotovo uvek razmišljaju o leku protiv proliva, a mnogo ređe o onome što je često važnije – nadoknadi tečnosti i elektrolita.

Kod dijareje i povraćanja organizam ne gubi samo vodu već i natrijum, kalijum i druge minerale neophodne za normalan rad srca, mišića i nervnog sistema.

Zbog toga bi rastvori za oralnu rehidrataciju trebalo da budu sastavni deo svake putne apoteke, posebno ako putujete sa decom, starijim osobama ili u zemlje sa visokim temperaturama.

Njihova primena nije ograničena samo na stomačne infekcije.

Mogu biti korisni i:

nakon višesatnog boravka na suncu
posle intenzivnog znojenja
nakon napornog planinarenja
posle povraćanja

pa čak i kod mamurluka, kada su dehidracija i gubitak elektrolita jedan od razloga zbog kojih se osećamo iscrpljeno.

Naravno, rastvori za oralnu rehidrataciju nisu lek za mamurluk, ali mogu pomoći u nadoknadi izgubljene tečnosti i minerala.

Da li treba poneti probiotik?

Probiotici nisu obavezan deo svake putne apoteke, ali kod pojedinih putnika mogu biti korisni u prevenciji putničke dijareje.

Posebno se mogu razmotriti ako putujete u zemlje sa većim rizikom od gastrointestinalnih infekcija ili ste ranije imali stomačne tegobe tokom putovanja.

Važno je znati da nisu svi probiotici isti.

Njihovo dejstvo zavisi od konkretnog soja mikroorganizama, a ne samo od broja bakterija ili cene preparata.

Najviše naučnih dokaza u prevenciji putničke dijareje imaju preparati koji sadrže:

Saccharomyces boulardii
određene sojeve bakterije Lacticaseibacillus rhamnosus GG

Ipak, rezultati studija nisu uvek potpuno dosledni.

Nijedan probiotik ne može garantovati da neće doći do dijareje, ali kod određenog broja putnika može smanjiti rizik ili ublažiti simptome.

Ako se odlučite za probiotik, preporučuje se da ga počnete uzimati 5 do 7 dana pre putovanja, kako bi mikroorganizmi imali vremena da doprinesu stabilnijoj crevnoj mikrobioti.

Sa uzimanjem se obično nastavlja tokom celog putovanja, prema uputstvu proizvođača.

Ako imate oslabljen imunitet ili ozbiljnu hroničnu bolest, pre upotrebe probiotika posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Antihistaminik: mali lek koji može rešiti veliki problem

Alergijske reakcije ne možemo uvek predvideti.

Nova hrana, ubod insekta ili polen biljaka koje nisu karakteristične za naše podneblje mogu izazvati simptome čak i kod osoba koje ranije nisu imale izražene alergije.

Antihistaminik može pomoći kod:

sezonskih alergija
blagih alergijskih reakcija na hranu
svraba
ujeda insekata
koprivnjače

Jedan od najčešće korišćenih antihistaminika je cetirizin, koji se uglavnom dobro podnosi i dostupan je u oblicima prilagođenim odraslima i deci.

Za razliku od starijih antihistaminika, ređe izaziva pospanost, iako se ona kod pojedinih osoba ipak može javiti.

Ako već koristite antihistaminik zbog alergije, ponesite upravo onaj koji vam je lekar preporučio.

Imajte na umu da pojedini stariji antihistaminici mogu izazvati pospanost.

Ako ste ranije imali ozbiljnu alergijsku reakciju (anafilaksiju), na put obavezno ponesite adrenalinski auto-injektor, ukoliko vam ga je lekar propisao.

Pre polaska proverite rok trajanja i obavestite saputnike gde se nalazi i kako se koristi.

Važno je i da ga pravilno čuvate, jer je adrenalinski auto-injektor osetljiv na visoke i niske temperature. Ne treba ga ostavljati u pregrejanom automobilu, na direktnom suncu niti izlagati smrzavanju, jer to može umanjiti njegovu efikasnost.

Dimenhidrinat: kada putovanje izaziva mučninu

Bolest putovanja može pogoditi i decu i odrasle.

Najčešće se javlja tokom vožnje automobilom, brodom ili autobusom, ali može nastati i u avionu.

Dimenhidrinat deluje najbolje kada se uzme pre početka putovanja, jer sprečava nastanak simptoma.

Pošto može izazvati pospanost, osobe koje upravljaju vozilom ne bi trebalo da ga koriste pre vožnje.

Aktivni ugalj: da li je i dalje neophodan?

Nekada je gotovo svaka putna apoteka sadržala aktivni ugalj.

Danas znamo da njegova primena nije toliko široka koliko se ranije mislilo.

Može biti koristan u određenim situacijama, ali nije efikasan kod većine uzroka putničke dijareje i ne predstavlja zamenu za oralnu rehidrataciju ili odgovarajuće lečenje.

Pored toga, može smanjiti apsorpciju drugih lekova ako se uzima istovremeno.

Zbog toga ga ne treba koristiti rutinski za svaki proliv ili svaku sumnju na trovanje hranom.

Zatvor na putovanju: problem o kome se retko govori

Dok se putnička dijareja često pominje, zatvor je jednako čest saputnik na odmoru.

Promena dnevne rutine, dugotrajno sedenje tokom putovanja, manji unos tečnosti, drugačija ishrana i odlaganje odlaska u toalet mogu usporiti rad creva.

U većini slučajeva pomažu:

dovoljan unos vode
više fizičke aktivnosti
hrana bogata vlaknima

Osobe koje su sklone zatvoru mogu se pre puta posavetovati sa farmaceutom o blagim laksativima koje bi bilo korisno poneti, naročito ako putuju na destinacije gde apoteke nisu lako dostupne.

Ako ste skloni herpesu na usnama, ne zaboravite SPF

Sunčevo zračenje jedan je od poznatih okidača za pojavu labijalnog herpesa kod osoba koje nose virus herpes simpleksa tipa 1 (HSV-1).

Ako vam se herpes često javlja tokom letovanja ili zimovanja, u putnoj apoteci bi trebalo da se nađe balzam za usne sa zaštitnim faktorom, po mogućstvu SPF 30 ili više.

Osobe koje imaju česte recidive mogu se pre putovanja posavetovati sa lekarom o tome da li je potrebno poneti antivirusni lek koji inače koriste.

Posle ujeda nije dovoljan samo repelent

Repelent smanjuje verovatnoću ujeda, ali nijedan preparat ne pruža stopostotnu zaštitu.

Zato je korisno poneti gel ili kremu za ublažavanje svraba i lokalne reakcije nakon ujeda insekata, poput preparata na bazi antihistaminika ili drugih umirujućih sastojaka.

Takvi preparati mogu pomoći kod:

ujeda komaraca
ujeda obada
drugih insekata
blažih iritacija kože

Ako se nakon ujeda jave:

otežano disanje
otok jezika ili usana
izražena alergijska reakcija

potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Gel za hlađenje: mali saveznik na putovanju

Gelovi sa rashlađujućim efektom često ostanu zaboravljeni prilikom pakovanja, a mogu biti veoma korisni.

Mogu ublažiti neprijatan osećaj nakon prekomernog izlaganja suncu, pružiti olakšanje umornim nogama posle celodnevnog pešačenja ili planinarenja, kao i doprineti osećaju prijatnosti kod manjih istegnuća i sportskih napora.

Ne predstavljaju zamenu za medicinski tretman ozbiljnijih povreda, ali su praktičan dodatak putnoj apoteci.

Kolika treba da bude putna apoteka?

Ne postoji univerzalna veličina putne apoteke.

Ako putujete u veliki evropski grad gde su apoteke lako dostupne, nema potrebe da nosite veliku količinu preparata.

S druge strane, ako odlazite na udaljeno ostrvo, jedrenje, višednevno planinarenje, kampovanje ili u područje gde je najbliža apoteka udaljena više desetina kilometara, putnu apoteku treba pažljivije isplanirati i proširiti.

Upravo dostupnost zdravstvene zaštite i apoteka često određuje koliko opsežna treba da bude vaša putna apoteka, mnogo više nego sama dužina putovanja.

Kako očistiti ranu kada ste daleko od lekara?

Posekotina na plaži, ogrebotina tokom planinarenja ili pad sa bicikla mogu se dogoditi svakome.

Kada medicinska pomoć nije odmah dostupna, pravilno zbrinjavanje rane može značajno smanjiti rizik od infekcije i ubrzati zarastanje.

Dobra vest je da za većinu manjih rana nisu potrebni komplikovani preparati.

Važnije je da ih pravilno očistite nego da koristite veliki broj proizvoda.

Korak 1: Operite ruke

Pre nego što dodirnete ranu, operite ruke sapunom i vodom ili ih dezinfikujte sredstvom na bazi alkohola.

Na taj način smanjujete mogućnost unošenja bakterija u ranu.

Korak 2: Isperite ranu

Ranu treba isprati čistom tekućom vodom ili fiziološkim rastvorom.

Cilj nije sterilizacija, već uklanjanje:

peska
zemlje
prašine
sitnih kamenčića
biljnih ostataka

Ne pokušavajte da snažnim trljanjem uklonite nečistoće jer možete dodatno oštetiti tkivo.

Korak 3: Uklonite strana tela

Ako se u rani nalazi trn ili sitan kamenčić, pažljivo ga uklonite dezinfikovanom pincetom.

Ako je strano telo duboko ili ga ne možete bezbedno ukloniti, ne pokušavajte na silu.

Potražite medicinsku pomoć.

Korak 4: Nanesite antiseptik

Nakon ispiranja može se naneti antiseptik namenjen dezinfekciji kože i rana.

Njegova uloga nije da „spali bakterije“, već da smanji broj mikroorganizama i rizik od razvoja infekcije.

Danas postoje antiseptici koji manje iritiraju tkivo od preparata koji su se nekada rutinski koristili.

Korak 5: Zaštitite ranu

Manje posekotine dovoljno je prekriti sterilnom gazom ili flasterom.

Ako se nalazite na plaži ili planini, zavoj menjajte češće jer vlaga, znoj i prašina povećavaju mogućnost infekcije.

Kada običan flaster nije dovoljan?

Neke povrede zahtevaju pregled lekara bez obzira na to što imate putnu apoteku.

To su:

duboke posekotine
rane koje jako krvare
ubodne rane
ujedi životinja
velike oguljotine pune zemlje ili peska
rane kod kojih se ivice razmiču

Lekara treba posetiti i ako se narednih dana pojave:

crvenilo koje se širi
otok
gnoj
povišena temperatura
pojačan bol

Ako niste sigurni kada ste poslednji put primili vakcinu protiv tetanusa, obavezno se javite lekaru.

Mit: „Na ranu treba sipati alkohol ili hidrogen“

Ovaj savet mnogi od nas pamte iz detinjstva, ali današnje preporuke su drugačije.

Medicinski alkohol može izazvati dodatnu iritaciju zdravog tkiva i peckanje, dok se hidrogen (vodonik-peroksid) više ne preporučuje rutinski za sve rane jer može oštetiti ćelije koje učestvuju u zarastanju.

Zbog toga se danas prednost daje blagim antisepticima namenjenim za čišćenje rana, uz prethodno ispiranje čistom vodom ili fiziološkim rastvorom.

Drugim rečima, najvažnije je dobro isprati ranu i održavati je čistom.

Putujete brodom? Spakujte malo drugačiju putnu apoteku

Krstarenja, jedrenje i višesatne vožnje trajektom nose specifične izazove.

Osim bolesti kretanja, na brodu su česti dehidracija i opekotine od sunca, jer morska površina dodatno odbija UV zrake.

Ako putujete brodom, razmislite da ponesete:

dimenhidrinat protiv bolesti kretanja
rastvore za oralnu rehidrataciju
kremu sa visokim zaštitnim faktorom
balzam za usne sa SPF
naočare za sunce i šešir
dovoljno vode
vodootpornu torbicu za lekove i medicinsku dokumentaciju

Ako znate da vam često bude muka tokom plovidbe, lek protiv bolesti kretanja treba uzeti pre ukrcavanja, jer će tada imati najbolji efekat.

Planinarenje zahteva drugačiju putnu apoteku

Planinarska apoteka nije isto što i putna apoteka za letovanje.

Na planini često nema apoteke u blizini, mobilni signal može biti slab, a do zdravstvene ustanove ponekad je potrebno više sati hoda.

Zbog toga treba biti spremniji.

Osim osnovne putne apoteke, korisno je poneti:

termofoliju (astro foliju)
zviždaljku za signalizaciju
čeonu lampu
rezervne baterije
elastični zavoj
sterilne komprese
antiseptik
flastere za žuljeve
pincetu ili alat za uklanjanje krpelja
repelent protiv komaraca i krpelja
kremu sa zaštitnim faktorom
dovoljno vode ili sredstvo za prečišćavanje vode
energetsku užinu
Birajte praktične farmaceutske oblike

Na višesatnim turama nije uvek lako pronaći vodu za uzimanje lekova.

Zato mogu biti praktični preparati koji ne zahtevaju gutanje sa većom količinom vode, poput:

orodisperzibilnih tableta koje se rastapaju u ustima
tableta za žvakanje
jednodoznih kesica ili gelova
sprejeva

Takvi oblici mogu biti posebno korisni kada ste u pokretu ili želite da smanjite količinu opreme koju nosite.

Najčešće greške pri sastavljanju putne apoteke

Antibiotik „za svaki slučaj“

Antibiotici nisu univerzalni lek i ne treba ih koristiti bez saveta lekara.

Lekovi kojima je istekao rok trajanja

Pre svakog putovanja pregledajte kućnu apoteku.

Redovna terapija u čekiranom prtljagu

Ako se kofer izgubi ili kasni, možete ostati bez neophodnih lekova.

Redovnu terapiju uvek nosite u ručnom prtljagu i u originalnom pakovanju.

Zaboravljeni elektroliti

Mnogi ponesu lek protiv dijareje, ali zaborave da je sprečavanje dehidracije često važnije.

Bez putnog zdravstvenog osiguranja

Troškovi lečenja u inostranstvu mogu biti višestruko veći nego što očekujete.

Ne proveravaju zdravstvene preporuke za destinaciju

Nekoliko minuta provedenih na zvaničnim sajtovima zdravstvenih institucija može vas upozoriti na potrebne vakcine, rizik od malarije ili druge važne informacije.

Šta treba zapamtiti?

Kao farmaceut, volela bih da ljudi promene način na koji razmišljaju o putnoj apoteci.

Nije cilj poneti što više lekova.

Cilj je poneti ono što vam zaista može zatrebati i, još važnije, uraditi sve da vam putna apoteka uopšte ne zatreba.

Dobra priprema podrazumeva mnogo više od pakovanja lekova.

Podrazumeva:

proveru zdravstvenih preporuka za destinaciju
razmišljanje o vakcinaciji
zaštitu od sunca i insekata
bezbednost hrane i vode
dovoljno redovne terapije za ceo put

Zapamtite i da veličina putne apoteke ne zavisi od veličine kofera, već od toga koliko ćete biti udaljeni od apoteke ili zdravstvene ustanove.

Što je pomoć manje dostupna, to planiranje treba da bude detaljnije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doza Farmaceuta (@dozafarmaceuta)

Na kraju, najbolja putna apoteka nije ona koja sadrži najviše preparata, već ona koja je pažljivo prilagođena vašem putovanju.

Nekoliko minuta planiranja pre polaska može vam uštedeti mnogo brige i omogućiti da se na odmoru bavite onim zbog čega ste i krenuli – da odmorite i uživate.

ČECK LISTA 1: Standardna putna apoteka (za većinu putovanja)

Paracetamol ili ibuprofen (bol i temperatura)
Loperamid (dijareja)
Rastvor za oralnu rehidrataciju
Probiotik (po preporuci farmaceuta)
Antihistaminik (alergije i ujedi)
Dimenhidrinat (bolest putovanja)
Blagi laksativ (ako ste skloni zatvoru)
Aktivni ugalj (opciono)
Redovna terapija (+ nekoliko dana rezerve)

Prva pomoć

Flasteri različitih veličina
Flasteri za žuljeve
Sterilne gaze/komprese
Elastični zavoj
Antiseptik za rane
Makazice
Pinceta
Toplomer
Dezinfekciono sredstvo za ruke

Zaštita kožeKrema sa SPF zaštitom
Balzam za usne sa SPF
Repelent protiv insekata
Gel ili krema protiv ujeda (npr. antihistaminski gel)
Gel za hlađenje (posle sunca ili pešačenja)

Pre polaska

Proveriti rok trajanja lekova
Poneti redovnu terapiju u ručnom prtljagu
Proveriti zdravstveno osiguranje
Proveriti zdravstvene preporuke destinacije
Proveriti da li su potrebne vakcine

ČECK LISTA 2: Planinarenje
Obavezno poneti:

Termofoliju (astro foliju)
Čeonu lampu
Rezervne baterije
Zviždaljku
Elastični zavoj
Sterilne komprese
Antiseptik
Flastere za žuljeve
Pincetu ili alat za uklanjanje krpelja
Repelent protiv krpelja
SPF 50
Gel za hlađenje
Oralnu rehidrataciju
Dovoljno vode ili filter za vodu
Energetske pločice

Korisno razmotriti:

Lekove u praktičnim oblicima (orodisperzibilne tablete, tablete za žvakanje, jednodozne kesice)

ČECK LISTA 3: Putovanje brodom

Dimenhidrinat
Oralna rehidratacija
Dovoljno vode
SPF 50
Balzam za usne sa SPF
Gel za hlađenje
Vodootporna torbica za lekove
Antihistaminik
Gel protiv ujeda
Rezervna redovna terapija

ČECK LISTA 4: Egzotične destinacije
Pre putovanja:

Proveriti obavezne vakcine
Proveriti preporučene vakcine
Informisati se o malariji

Proveriti kvalitet vode za piće
Kupiti putno zdravstveno osiguranje

U putnoj apoteci:

Repelent odgovarajuće jačine (DEET ili ikaridin)
Oralna rehidratacija
Loperamid
Probiotik
Antihistaminik
Antiseptik
SPF zaštita
Gel protiv ujeda
Dovoljna količina redovne terapije

Autor: Marija Milić, dipl. farm.
Doza farmaceuta

„Verujem da farmacija ne treba da bude tema samo kada smo bolesni. Ako želimo da je približimo ljudima, moramo da izađemo iz prevelikog stručnog žargona.

Moramo da govorimo jezikom koji ljudi razumeju, da dajemo jednostavne odgovore i kroz svakodnevne primere približimo znanje koje im može pomoći da donose bolje odluke o svom zdravlju.“