Spektakularno, kako su počele, tako su i okončane londonske olimpijske igre, tridesete po redu, po novom računanju vremena i prostora. One održavane u antičkoj Grčkoj inspirativni su mit i virtuelna veza sa slavnim precima. U sportu, bar…
Ne znam postoji li na ovoj našoj kugli osoba, ma kakva cepidlaka bila, koja za tih devetnaest dana svakojakog spektakla nije našla nešto za svoju dušu?
Američki plivač Felps, sa šest novih medalja, učinio je svoju kolekciju od dvadeset primeraka teško ikada i ikome dostižnom. Bolt, ono čudo od brzine, i njegovi zemljaci i zemljakinje iz Jamajke najbrži su ljudi na ovoj planeti. Uprkos tome, nestvarna četvorka američkih sprinterki koje su pobedile i najbrže u direktnom okršaju i pitom oborile svetski rekord u štafeti, gimnastičari i gimnastičarke što se šale sa zakonima zemljine teže… Raspleti u mnogim igrama koji su morali imati upozorenje da su neškodljivi samo za one sa jakim srcem i besprekornim nervnim sastavom… Heroji poput američkog trkača Mičela, koji je završio svojih četiri stotine metara u štafeti sa slomljenom nogom u toku trke, pa Pistorijus, taj južnoafrički fenomen duha i tela, bez oba stopala, uz pomoć poteza ravnopravno se nadmetao sa najboljim atletama sveta… Spektakularno!
Sve smo to mogli videti u televizijskoj slici, zahvaljujući, u generalnoj (pr)oceni, ogromnom trudu ljudi iz britanskog javnog servisa. Naročito oni gledaoci, vrhunski sladokusci i probirači koji nisu ispuštali daljinski upravljač iz ruku, tragajući za sadržajima što im nude programi stranih emitera.
Ipak! Na ovom sam mestu izneo, nakon – opet ću upotrebiti taj epitet, zapravo moj osnovni utisak – spektakularnog otvaranja Olimpijade ozbiljne zamerke na račun reditelja televizijskog prenosa. Dodao bih nakon mnogo toga viđenog da pojedini ljudi iz BBC, ili oni specijalno angažovani za ovaj ogromni i izuzetno zahtevni posao, nisu obavili baš sve zadatke na očekivanom nivou. Tu prvenstveno mislim na prenose vaterpolo i rukometnih utakmica, i što me je posebno negativno iznenadilo, nekih zbivanja na atletskim borilištima.
Nedopustivo je da se gledaocima nudi, recimo, lagano plivanje vaterpoliste koji napušta plivalište, dok se na drugoj strani dešavaju važni trenuci za rasplet meča, prečesto se to dešavalo i na rukometnim utakmicama, da je neki, samo reditelju zanimljiv detalj, imao prednost nad krucijalnim trenutkom susreta. Ili, euforično slikanje pobednika u sprinterskim trkama, koji su trajali i po nekoliko minuta pre nego što smo videli snimak i, zapravo, saznali konačni redosled takmičara. Uključujući i one koji su osvojili medalje…
I, dabome, preterano posvećivanje pažnje domaćim sportistima, a to je izlazilo iz okvira dobrog ukusa, čak i za najdobronamernije televizijske gledaoce. Niko, znamo, nje savršen. Važi to i za poneke ljude iz BBC. (Nastaviće se…)Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
