Znate li čime se bavi Ivan Tasovac?
Ne, ne mislim na onog talentovanog klinca koji je trebalo da svojim pijaninom – uz bogomdani mu dar i veštinu sviranja koju je mukotrpno navežbao kao istinska nada Moskovskog konzervatorijuma – pokori Svet. Ne, ne mislim ni na veštog vođu Beogradske filharmonije, onog koji je od poprilično oronule starice načinio zavodljivu lepoticu, spremnu da pod svoje skute baci zapanjenu i opčinjenu publiku, po najvećim planetarnim koncertnim dvoranama. Ne, ne mislim ni na duhovitog, šarmantnog i dobronamernog člana žirija muzičkog rijalitija „Ja imam talenat“. Ne, ne mislim ni na onog čoveka, čak i za belosvetske prilike, tako osobenog imidža, kojeg – sa onom frizurom i pažljivo odabranom i neobično usklađenom garderobom – kada jednom vidite, definitivno ste ga zapamtili.
Mislim na Ivana Tasovca, evo već trinaesti mesec, ministra kulture i informisanja u vladi kancelara Vučića. Preciznije, mislim na drugi deo njegove zvanične titule, ali i opis radnih mu zadataka. Informisanje, dakle!
Šta o tome misli i, još više, šta povodom istog čini čovek u službi naroda ovdašnjeg. Ne vidim ga, ne čujem ga, ne čitam ga… a moralo bi! Vrlo me – konkretno! – zanima šta gospodin ministar misli o štampanim medijima, ogromnoj većini onih, koji su, bez ostatka, u službi ogoljene propagande lika i dela Aleksandra Vučića; šta misli o promeni uređivačke politike one televizije sa nacionalnom frekvencijom, do nedavno poznate i cenjene po najprofesionalnijem, ovde mogućem, informativnom programu, koja svakim danom sve više tone u nedoličnu zabavu, štaviše, u čisti šund i, dalje, šta misli o onoj televiziji, takođe sa nacionalnom prohodnošću, koja je bila višedecenijski promotor sveopšteg zaglupljivanja naroda, a evo svakim danom na svojim mnogobrojnim programima, sve više postaje informativna sila, naravski, apsolutno prilagođena potrebama aktuelnog režima.
Reč je o glasilima, koji su, ne bi li se svojevremeno registrovala, odnosno dobila dozvolu za emitovanje, morala da, za to zaduženim službama, podnesu vrlo precizne odrednice svojih uređivačkih politika. I da se njih čvrsto drže.
Namerno neću da imenujem te novine i televizijske stanice – odveć je poznato o kome je reč, zna ih vrlo dobro i gospodin Tasovac – jer direktno prozivanje najčešće uslovljava lavine komentara prozvanih, potom valjanje sa njima u klinču po ovdašnjoj medijskoj kaljuzi, a time se, veoma uspešno, prekriva suštine problema. A taj se svodi na pitanje: da li je stanje u srpskom novinarstvu i medijima generalno, dotaklo samo dno neprofesionalizma i pogubnog izneveravanja osnovnih postulata te, nekada, časne i cenjene profesije? Mislim pritom i na (auto)cenzuru, ukidanja i premeštanja emisija, smenjivanja urednika i novinara…
To što je – samo on zna zašto – ministar sam sebi prepisao „selencio stampa“, nikako ga neće amnestirati od obaveze da na postavljena pitanja odgovori. A naročito, šta će tim povodom (u)činiti.
Ne bi bilo lepo da od svih prethodnih Tasovčevih „slika“, ostane samo „prilika“: Vučićev ćutljivi ministar informisanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
