Crni petak

Oni su uglavnom deklarisani levičari koji „crni petak“ smatraju produktom „potrošačkog društva“ i tendencijom krupnog kapitala da proletarijatu izvuče i ono malo novca što ima u džepovima. Interesantno je da ti kritičari uglavnom dolaze iz redova srednje klase ali se „identitetski“ smatraju levičarima. Dok agituju protiv tog događaja kao „mamipare“ za siromašne, dobar deo njih apsolutno ne shvata da je radničkoj klasi, zbog bednih primanja u Srbiji, „crni petak“ praktično jedina prilika da sebi ili svojoj deci priušti određene proizvode i garderobu. Dosta njih koji, po tom pitanju, radnicima pokušavaju da „otvore oči“ su pak materijalno situirani te im ne predstavlja nikakav problem da kupe stvar koju žele da imaju. Takođe im nije jasno da je produkt „potrošačkog društva“ ne samo događaj poput „crnog petka“ već i putovanja na egzotične lokacije širom sveta, koje praktikuju, jer i za to imaju dovoljno sredstava.

Lično sam nezainteresovan za „crni petak“. Jednostavno, stvari koje mene interesuju uglavnom nisu na popustu, a ako mi se nešto svidi, volim do toga da dođem ne spekulišući da li će pojeftiniti krajem novembra. Novac za to obezbedim ili štednjom ili odricanjem od nekih drugih stvari. Međutim, u potpunosti podržavam svakog ko za „crni petak“ želi da pazari jeftinije. Jedino, preporučujem oprez jer sam čuo da nesavesni trgovci znaju da „naduvaju“ cene odnosno da ih u jednom trenutku nerealno povećaju a potom tokom „crnog petka“ vrate na nekadašnji nivo i to prikažu kao „sniženje“.

Potpuno je jasno da vlasnici trgovina žele da ostvare visoke profite tokom „crnog petka“. Međutim, ta njihova težnja pripadnicima radničke klase omogućava da zahvaljujući sniženju kupe nešto što inače ne bi mogli. To svakako treba iskoristiti. Ono što je pak nesporno loše je to da društveni sistem u kome radnička klasa mora da čeka sniženja da bi pazarila nije ni dobar ni pravedan prema njoj. Koliko je siromaštvo ukorenjeno, ne samo kod nas, već i u čitavom svetu vidi se iz činjenice da, prema statističkim podacima, čak polovina potrošača u Sjedinjenim Američkim Državama čeka „crni petak“ da bi nešto kupila.

Umesto što radnicima prigovaraju zbog kupovine tokom „crnog petka“, levičari koji agituju protiv tog događaja bi trebalo da zatraže veće plate za proletarijat i za njegov standard dostupne cene proizvoda i usluga. S obzirom da veliki trgovinski lanci tokom trajanja „crnog petka“ ostvare značajan profit borci za radnička prava treba da istaknu zahtev da se trgovinskim radnicima povećaju plate, poboljšaju uslovi rada i zaposli veći broj ljudi u toj delatnosti.

Cilj treba da bude zalaganje za povećanje životnog standarda radništva, odnosno da ono može opušteno i komotno da kupuje stalno a ne samo za vreme trajanja „crnog petka“. Takvo zalaganje je sasvim ispravno, jer kako ekonomska nauka kaže, jedina koja stvara višak vrednosti, pa tako i tokom „crnog petka“, jeste radnička klasa.