Dnevnik iz samoizolacije 1

6.maj Da se stvari definitivno vraćaju u normalu, bar što se tiče potpune snabdevenosti u samoposlugama, shvatio sam danas tokom redovne nabavke kada sam u Maksiju prvi put posle dužeg vremena video vrećicu graška.

6.maj

Dugo ga nije bilo ni u Univeru ni u Maksiju. Izgleda da su to ljudi masovno kupovali. Ni sada nisam video mnogo vrećica graška u frižideru Maksi samoposluge ali sam se veoma obradovao što ga vidim.

Toliko sam se oduševio da sam zaboravio da ga kupim. Nije mi jednostavno bio u planu za nabavku danas pa zato nisam posegnuo za graškom. Bez obzira na praksu koju sam stekao tokom vanrednog stanja nikad izgleda od mene neće postati vešt i racionalan kupac. Uglavnom u samoposlugama gužvi više nema niti će ih biti, otvorene su pijace, nema redova ni ispred apoteka čak su redovi veoma mali i ispred radnji u kojima je zbog situacije nastale sa pojavom korona vrusa dozvoljeno da u njima boravi samo jedan ili dvoje kupaca u istom trenutku.

Redovi su sada ispred frizerskih salona. Bar je tako bilo u prvih nekoliko dana njihovog rada. Nisam još uvek išao do svog frizera. Ostavio sam to za kasnije ali svakao planiram da odem u dogledno vreme.Nadam se da će s vremenom gužve ispred frizerskih salona prestati pa zato odlažem mada je ovaj u koji ja idem veoma popularan i često kada dođem skoro sve stolice budu zauzete. U krajnjem slučaju neće mi biti teško da sačekam u redu s obzirom koliko smo vremena proveli zatvoreni u kućama tokom policijskog časa boravak na otvorenom će nam svima koristiti. Počeli su redovi i ispred prodavnica obuće pa je tako u Knez Mihalovoj bio veliki red za ulazak u “Zaru”. Uželeli se ljudi kupovine. Ako su već morali da čekaju ispred samoposluga i apoteka čekanje ispred prodavnica obuće im dođe kao razonoda.

Dnevnik iz samoizolacije 2
Gojko na terasi tokom poslednjeg policijskog časa

Narodna skupština Srbije je večeras ukinula vanredno stanje. Ono će i formalno prestati da postoji kada se ta odluka objavi u „Službenom glasniku“ što je najavljeno za sutra. Ukidanje vanrednog stanja znači da više neće biti policijskog časa a to znači da nam kretanje vremenski više neće biti ograničeno.To istovremeno znači da, kako je to u više navrata istakla struka, izlazimo iz faze samoizolacije i ulazimo u fazu suživota sa korona virusom koji gubi na svojoj snazi. Suživot će se odvijati na taj način što ćemo nastaviti da primenjujemo mere socijalnog distanciranja i svođenja kontakata na samo na one neophodne.

S obzirom da od sutra više nismo u samoizolaciji to znači da nema više ni potrebe da pišem ovaj svoj dnevnik. Od sutra nema više zabrane kretanja za starije od 65 godina, svi ćemo ako to želimo moči da se krećeno nakon 18 časova jer je policijski čas ukinut. U dogledno vreme i mi novinari koji radimo od kuće vratićemo se u naše redakcije.
Samoizolacija je trajala tačno 52 dana i ja sam pokušao da u 50 nastavaka analiziram iz svog ugla šta nam se sve dešavalo u ovom svakako istorijskom ali definitivno neprijatnom periodu.Korona virus iako je znatno oslabio nije pobeđen. Zato da bi zaštitili naše najmilije i sebe i dalje treba da budemo oprezni i da se predržavamo svih racionalnih sugerisanih mera.Istina je da bez obzira što je vanredno stanje ukinuto „normalnost“ u koju se vraćamo nije ona nekadašnja istinska normalnost. Na čeka „normalnost“ sa dosta neizvesnosti i nepoznanica ali život mora da se nastavi jer je optimizam i želja za kretanjem to nešto što je u našoj prirodi.

Hvala sviima koji su čitali Dnevnik iz samoizolacije i veliki aplauz za sve vas!

5.maj

Gužve ispred samoposluga su potpuno nestale. Sada u samoposluzi na red možete naleteti samo na suhomesnatom kao i ispred kasa. A toga je oduvek bilo. Zašto više nema redova ispred samoposluga da shvatim pomogao mi je bivši kolega i dobar drugar Miljan Perunović.

On je na svom fejsbuku lepo objasnio da je, između ostalog, to posledica i otvaranja pijaca tako da dosta ljudi odlazi tamo da kupuje.

Kako se vanredno stanje bliži kraju mene sve više hvata „neizdrž“ kada će taj trenutak nastupiti. Osećam se kao vojnik koji broji poslednje dane svog služenja vojnog roka koji nikako da prođu. Lakše bi mi bilo da ne znamo kada će doći do ukidanja vanrednog stanja jer mi ovako dve noći do tog trenutka izgledaju kao najmanje dve sedmice. Ali šta je tu je. Ako smo izdržali 51 dan izdržaćemo još jedan.Ja naravno nemam nameru da od četvrtka postanem neoprezan i ponašam se kao da se ništa nije desilo.

Dnevnik iz samoizolacije 3
Foto: Gojko u jednoj od redovnih šetnji po kraju u kome živi

Nosiću kada krenem u grad masku, gel za ruke a kad god idem u kupovinu i dalje ću nositi rukavice. Treba biti oprezan, kontakte svesti na što manju meru ali definitivno se treba vraćati starim navikama jer je to dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje.
Dok sam bio, u sad već redovnoj popodnevnoj šetnji u kraju, obradovao sam se zbog dve stvari. Počeo je sa radom kafić „Luvak“ u kome volim da popijem kafu a od četvrtka startuje i moje omiljeno mesto u kraju „Banat“, nekada bistro a sada mala kafanica.

Drugar Pera je voljan da mi se priključi već u četvrtak u „Banatu“ po cenu da plati taksi jer gradskog prevoza tada još uvek neće biti. „Banat“ ima lepu baštu a vreme će biti sunčano i jedva čekam da se vidim sa Perom sa kojim se družim od srednje škole i ne sećam se od mog povratka iz vojske u avgustu 1993. da se ikad desilo u međuvremenu da se ne vidimo 46 dana koliko sada tačno ima.

Inače, ovaj moj dnevnik je u svom nastupu u emisiji „Fokus“ na B92 televiziji kritikovao novinar i medijski konsultant Ivan Radovanović. Kritikovao je moj dnevnik sa komentarom „zabole me“. Veoma profesionalan komentar nema šta. Uglavnom, odgovoriću mu potanko u mojoj kolumni „Čoškarenje“ u Danasu veoma brzo.

4.maj

Čim sam završio sa kupovinom namirnica za danas, bez da sam kao što to običavam ih odmah odneo kući a tek potom krenuo u šetnju po kraju, ovog puta sam se odmah uputio u razgledanje Bruklina.

Osnovni razlog je taj što nisam mogao da izdržim a da što pre ne proverim da li su kafići i restorani u okolini otvoreni. Meni dva omiljena mesta, restoran „Stara Hercegovina“ i bistro „Banat“ još uvek nisu.

U „Hercegovini“ se radi renoviranje a „Banat“ danas nije bio otvoren. S velikim nestrpljenjem očekujem da oba mesta prorade. Isto tako i kafedžinica „Luvak“ u kojoj vikendom volim da popijem kratki espreso, koka kolu i pogledam dnevnu štampu.

Neki kafići su ipak bili otvoreni. Primećuje se propisani razmak između stolova. Osoblje nosi maske i rukavice. Gosti za stolovima su bez maski kako je i rečeno da treba da bude.

Dnevnik iz samoizolacije 4
Komšinice starije od 65 godina uredile zelenu površinu iza zgrade u kojoj živi Gojko

Kolega Mile, urednik spoljne rubrike u Danasu koji kao i svi drugi urednici radi iz redakcije mi je javio da kafana „Mala Slavija“ još uvek ne radi ali je zato proradio čuveni restoran „Lovac“.

Ta vest me je takođe obradovala. Jedva čekam da vidim taj kraj u kome nisam bio sad već puna 52 dana. Planiram to da uradim odmah posle ukidanja vanrednog stanja i policijskog časa.​

Pošto su moje komšinice penzionerke posložile svoje ormare, plakare, napravile prolečno spremanje ostava, uredile svoje terase, krenule su u sledeću akciju.

Iza naše zgrade nalazi se dvorište jednim delom sa zelenom površinom i zasađenim drvećem. Gradsko zelenilo nema obavezu da sređuje taj prostor, jer ne pripada javnoj površini.

Komšinice su iskoristile vreme dozvoljeno za izlazak u šetnju pokosile su travu koja je poprilično narasla, jer je bilo kišovito vreme. Pored toga su i pograbuljale travu, zasadile cveće, a postojeće nađubrile i okopale.​

Moram napomenuti da je među njima bila i moja majka. Organizator ove lepe akcije bila je najstarija komšinica Ljudmila Blažević koja ima više od 80 godina.

Pohvale za sve njih. S obzirom da je bio policijski čas i da nisam mogao da budem napolju radove stanarki mog ulaza starijih od 65 godina sam gledao sa svoje terase sa osmog sprata.
3. maj

Policijski čas će od četvrtka najverovatnije prestati da važi. To ne znači da treba da prestanemo da vodimo računa o socijalnom distanciranju.

Sinoć sam se dogovorio sa drugarom iz kraja Jakovom da se danas nađemo posle redovnog odlaska u nabavku namirnica kako bi smo se videli posle dužeg vremena i malo popričali o našoj omiljenoj temi, panku. Jakov je usput sreo starog Bruklinca Lakića, koji je jedan od rodonačelnika imena našeg malog kraja.

U parku smo proćaskali o temi koje nas sve mori od 6.marta a to je korona virus a nakon toga i o mogućnosti da se nastavi fudbalsko prvenstvo u Srbiji. Primetili smo da se u bašti restorana „Stara Hercegovina” obavljaju radovi. Verovatno se proširuje prostor kako bi se napravio razmak između drvenih klupa, odnosno kako bi se ispoštovale propisane mere o radu ugostiteljskih objekata u novonastalim uslovima. Kako će to izgledati u praksi znaćemo uskoro.

Posle kupovine i druženja sa drugarima iz kraja vratio sam se u stan na nedeljni ručak. Posle ručka s obzirom da nije bilo kiše, ponovo sam izašao napolje. Hteo sam da nadoknadim to što juče nisam mogao da izađem zbog kiše pa sam se odlučio za dužu šetnju po kraju.

Dnevnik iz samoizolacije 5
Foto: Gojko u društvu drugara iz kraja Jakova nakon nabavke namirnica pred policijski čas

Veoma sam se obradovao kada sam video da se moja omiljena kafana tačnije rečeno nekadašnji bistro “Banat” priprema za otvaranje. Ima lepu baštu a vreme će u narednim danima biti toplo i sigurno je da će upravo “Banat” biti prvo mesto gde ću posle duže vremena sesti na piće. Nisam primetio previše ljudi u šetnji po Bruklinu. Jednostavno ljudi su još uvek oprezni, ne izlaze bez potrebe a mnogi koji odlaze na posao nedelju, što je i sasvim normalno, doživljavaju kao dan za odmor i pripremu za nove radne aktivnosti. Ja radim od kuće pa sam izgubio taj osečaj šta znači nedelja i šta znači vikend.

Večeras smo saznali da će Skupština Srbije najverovatnije u sredu ukinuti vanredno stanje i da će od četvrtka, ako ta odluka bude objavljena tog dana u “Službenom glasniku”. Policijski čas prestati da važi. To je svakako radosna vest. Takođe, broj zaraženih iz dana u dan opada pa je i to jedan od razloga što više neće biti svakodnevnih konferencija za novinare Kriznog štaba. Ipak to ne znači da od četvrtka treba da prestanemo da vodimo računa o socijalnom distanciranju i drugim merama suzbijanja korona virusa. Do konačne pobede to treba da ostane naša obaveza i zaista nema mesta opuštanju.

A da je vreme da se vratimo svakodnevnom životu i da se svi bezgranično tome radujemo je potpuno očigledno. Gledao sam malo predsednika Aleksandra Vučiča i doktora Predraga Kona u emisiji na Pinku televiziji. Glavni razlog je taj što je bilo najavljeno da će tom prilikom Vučić obelodaniti datum ukidanja vanrednog stanja. Veoma je interesantna promena ponašanja kod obojice gostuju u studiju.

Nema više ljutnje, nema više grdnje nediscipline i priče kako građani moraju da ispaštaju zbog neodgovornih pojedinaca kroz restiktivnije mere. Naprotiv, izgovaraju se samo reči razumevanja za to da građanima nije bilo lako u karantinu. Nemam drugi komentar sem taj da je veoma očigledno da izbori dolaze i to brzo. Mislim da ćemo već sutra znati i datum posle sastanka predsednika Vučića sa predstavnicima partija koje su se odlučile da učestvuju na izborima.

Danas zbog duže šetnje po kraju nisam gledao utakmice beloruske lige pa ovog puta nema uobičajenog izveštaja.

2. maj

Plan mi je bio da prvu subotu u kojoj se ne sprovodi celodnevni policijski čas iskoristim za šetnju. Nameravao sam ponovo da odem do centra grada. Međutim, vreme, odnosno kiša koja je non stop padala pokvarila mi je planove kao verovatno i mnogim drugima koji su imali istu ideju kao i ja.​

Potpuno je normalno da ljudi posle dugačkog zaključavanja žele da se prošetaju i pozabave svojom fizičkom kondicijom. Najbolji primer za to je što su danas Španci pohrlili na ulice da šetaju i trče nakon što im je to dozvoljeno.

Kao što je normalno želeti te svari potpuno je normalno i dozvoliti gradjanima da se njima bave naravno uz održavanje socijalne distance i drugih mera pedostrožnosti.

Zašto se onda razmišljalo da budemo zaključani do ponedeljka i tokom ovog praznika nije mi jasno. Naročito u situaciji u kojoj se normalno ide na posao tokom zaključavanja.​

U kupovinu sam svejedno što je kiša morao. Dosta ljudi u samoposluzi nije imalo maske na licu. Rukavice  sam video samo kod par ljudi. Osećao sam se kao nekakav stranac pod punom opremom sa maskom i rukavicama.

Razumem da je ljudima dosadilo da nose zaštitnu opremu, da su se navikli na situaciju ali nije zgoreg i dalje se pridržavati nošenja maske i rukavica u zatvorenom prostoru a posebno tokom kupovine. Jeste da smo u periodu popuštanja restriktivnih mera ali mislim da će nam svima biti i bolje i lakše ako u tom segmentu budemo disciplonovani još dve sedmice ili do kraja juna.

Meni svakako neće teško pasti. Istina je i da nije lako izdvajati novac za te svrhe tako da bi nadležni morali da obezbede pristupačnije cene za zaštitnu opremu.​

Kada se ne može napolje jer je kiša a nije policijski čas jedino što preostaje je, bar u mom slučaju, da se za zadovoljstvom gleda beloruska fudbalska liga. U prvom meču koji je prenosio SK 1 sastali su se Minsk i Torpedo.

U najjefikasnije meču od početka sezone gosti su zabelećili ubedljivu ponedu od 5:2. Kuriozitet je da je čak pet od ukupno sedam postignutih golova palo u prvom poluvremenu.

Gosti koji su u vrhu tabele su poveli. Minsk nije hteo da se pomiri sa tim a nije ni imao izbora nego da napadne. Ekipa Torpeda je umešno iskoristila razređenu odbranu domaćina i povela sa 3:0. Minsk je uspeo da smanji rezultat na 1:3 ali su gosti do kraja poluvremena poveli sa 1:4 i sa velikom prednošću otišli na odmor.

Minsk je nastavio sa napadima u drugom poluvremenu a gosti su se uspešno branili. Uspeli su da postignu i peti pogodak a na samom kraju meča Minsk je drugim golom koliko toliko spasao svoju čast.

https://www.youtube.com/watch?v=nBExlXKDe_E

​U drugoj utakmici koja je prenošena na SK 1 kanalu sastali su se Ruh i Gorodeja. Gosti koji veoma retko postižu golove i uglavnom se brane posle greške golmana Ruha uspeli su da dođu u vođstvo.

Nakon toga domaćini su opsedali gol Gorodeje koja se orijentisala isključivo na odbranu svog gola. To joj se obilo o glavu jer je u samoj završnici, u 90 minutu meča domaćin izjednačio.

U preostala tri minuta zaustavnog vremena Gorodeja je uspela da drži loptu uglavnom na delu terena koji pripada protivniku i tako sačuva nerešen rezultat kojim je kao gost ipak zadovoljnija.

Ostaje naravno žal što nisu osvojena sva tri boda kada se zna da je do 90 minuta gost vodio.

​U trećem meču koji je na SK 1 prilazan u direktnom tv prenosu, inače derbiju kola, Slusk je savladao posle velike borbe i neizvesne utakmice domaći Dinamo iz Minska rezultatom 2:1.

Zahvaljujući toj važnoj pobedi Slusk je trenutno prvoplasirana ekipa na tabeli sa 16 osvojenih bodova iz sedam odigranih mečeva.

1. maj

Jutros kada sam se probudio nisam imao onaj otužni osećaj koji sam imao tokom svakog dosadašnjeg vikend policijskog časa. Valjda zato što je znatno kraći nego svi prethodni pa ga je lakše prebroditi. Naravno i praznik donosi posebnu svečarsku atmosferu koja se odrazi i na raspoloženje.​

Ovaj 1.maj je za mene potpuno drugačiji nego prethodni. Naime,​ poslednjih nekoliko godina svakog 1.maja kao novinar odlazim na ulične protestne manifestacije koje organizuju reprezentativni sindikati na Trgu Nikole Pašiča sa početkom u 12 časova nakon čega sledi protestna šetnja do zgrade Vlade Srbije.

Svake godine pišem izveštaj za Danas o tom događaju. Ove godine zbog epidemije korona virusa i policijskog časa okupljanja nema tako da sam ovaj 1.maj, Međunarodni praznik rada kao i većina drugih u Srbiji dočekao kod kuće.

Dan sam proveo svečarski, čitajući i četvorobroj Danasa u kome se nalazi i Prvomajski dodatak i moj tekst o tome kako je ove godine obeležavanje 1. maja umesto uličnim manifestacjama obeleženo proglasima sindikalnih centrala koje zahtevaju da u nastupajućoj ekonomskoj krizi ne bude otpuštanja radnika i smanjenja njihovih plata.​

Ostatak dana sam proveo prateći zbivanja na društvenim mrežama, što je trenutno gotovo svima u celom svetu glavna zabava, ali i gledajući epizode nekih od mojih omiljenih sci fi serija. Jednostavno, kada čovek ne izlazi napolje makar i u nabavku ne dešava mu se mnogo toga. A danas nije bilo ni beloruske ni tadžokistanske lige jer nije vikend već praznik koji je „pao“ na radni dan.​

Večeras u 20 h i pored kišnog vremena bio je veoma jak aplauz za zdravstvene radnike. Pet minuta posle toga usledio je protest protiv vlasti lupanjem u šerpe koji je u mom kraju uvek veoma bučan. Tako je bilo i ovog puta.​

Dvadesetak minuta kasnije, po prvi put otkako su krenuli kontraprotesti pristalica vlasti čuo sam snimljeno skandiranje sa ozvučenja protiv Dragana Đilasa, jednog od lidera Saveza za Srbiju i paljenje baklji a da se zbiva u širem centru grada.

Buka i dim su dolazili iz pravca Skupštine Srbije ali nisam uspeo najjasnije da odredim odakle tačno. Kolega Miloš, zvani Mile koji živi na Zelenom vencu mi je rekao da je on takođe čuo buku.

Na osnovu toga sam pretpostavio da se to zbilo u tom delu grada ili kod nekadašnje Glavne železničke stanice.​

Večeras, pred spavanje, odgledaću poslednji snimljeni film  progresivnog britanskog reditelja Kena Louča.

Odavno mi ga je preporučila urednica rubrike kultura u Danasu Ivana Matijević ali dosad nisam stizao pa ću ga sa zadovoljstvom pogledati za koji trenutak. Takođe, pored zadovoljstva, gledati Loučev film za 1.maj je u potpunosti simbolično i prikladno.

30. april

Zato me je i zatekla velika gužva pred kasom u Univereksportu. Moram da priznam da mi to nije godilo jer sam hteo što pre da okončam obaveze kupovine kako bih se našao sa kolegom Miletom u centru grada i prošetao pred zaključavanje. Ali kako Marfijev zakon „nalaže“ red pred kasom je bio najduži od svih koje sam doživeo u toj samoposluzi od početka krize u kojoj se nalazimo. Nakon što sam konačno došao na red, a prethodno kupivši sve što mi je potrebno, uputio sam se odmah kući.

Doručkovao sam i nakon toga poslao novi nastavak Dnevnika na mejl internet redakciji Danasa. Po okončanju tog posla pozvao sam Mileta i dogovorio vreme viđanja u gradu da se dogovorim za vreme viđanja. Lagano sam se uputio ka centru grada uživajuži u lepom vremenu. Ovo je već treći put u poslednje tri sedmice da odlazim do centra, odnosno da se vidim sa Miletom koji živi na Zečenom vencu tako da mi uobičajena atmosfera u tom delu grada više ne predstavlja novinu. Na ulicama u centru i dalje nema puno ljudi. Nešto onih koji rade i nešto šetača. Šetači se uglavnom raspoznaju po garderobi koja je prilagođena boravku u gradu iz rekreativnih a ne poslovnih razloga.

S obzirom da su otvoreni parkovi i šetališta Mile i ja smo se odlučili da odemo do Kalemegdana. Na tom znamenitom mestu je bilo dosta ali ne i previše ljudi. Korona virus čini da deo građana još uvek ne želi da se šeta bez preke potrebe a drugi razlog je što je danas radni dan tako da i oni koji rade od kuće i oni koji idu na posao zbog radnih obaveza ne mogu da stignu da se bave i time i da prošetaju centrom do početka policijskog časa. Nama, novinarima u pisanim medijima zbog prazničnog četvorobroja danas je neradan dan. Mile i ja smo to iskorostili na najbolji način. Mile ide na posao kao urednik a ja kao novinar radim od kuće tako da mi uvek prenese šta se dešava u redakciji u koju nisam kročio zbog novonastale situacije već 48 dana.

Dnevnik iz samoizolacije 6
Posle duže vremena ponovo na Kalemegdanu

Dolazak na popularni Kališ mi je bio veoma zanimljiv. Dugo vremena, čak i pre nego što je nastupila aktuelna kriza, nisam bio tu,tako da mi je sve bilo interesantno kao da dolazim prvi put. Takođe na Kalemegdanu s obzirom da gotovo niko ne nosi maske a svega par ljudi sam video sa rukavicama izgleda kao da epidemija korona virusa ne postoji. Iako je Kališ smešten u samom centru Beograda i njegov je integralni deo, istovremeno je nekako i celina sama za sebe pa čovek kada ode tamo u šetnju može veoma lako da se izoloje od stresne svakodnevnice. Tako se osećam svaki put kada odem na Kalemegdan. Tako sam se osećao i sada. Jedino mesto na kome sam bar za trenutak zaboravio na probleme s kojima se suočava ceo svet je Kalemegdan. Na trenutak sam boraveći tamo zaboravio da korona virus postoji. Takođe sam uspeo da sredim i svoje misli a istovremeno sam razmenio i niz značajnih informacija sa Miletom.

Pri povratku kući primetio sam znatno manje ljudi jer je već bilo skoro pola šest kad smo krenuli nazad. Laganom šetnjom mi je do „Bruklina“ trebalo dvadesetak minuta. Primetih da mnogi ljudi čekaju poslednji trenutak da uđu u svoje stanove pred početak zaključavanja.Razumem ih. Kratko ili dugačko, nijedno zaključavanje ne prija. Osećaj kada znaš ili se setiš da ne možeš napolje nije ni malo prijatan. Stoga me svaki put kada se približavam stanu pred policijski čas hvata neka seta ali ovog puta je pomešana i sa neskrivenim zadovoljstvom što ću ovog puta ipak moći da izađem u subotu.

29. april

Ni jutros nisam imao preteranu veliku nabavku u samoposluzi. Da u Univereksportu nije bilo ljudi sa maskama i rukavicama neko neobavešten bi pomislio da se ne dešava ništa vanredno.

Ispred samoposluge nije bilo reda niti je unutra bilo previše ljudi. Jedino što ukazuje da situacija nije kao i inače je ogroman red ispred kase. Mada, danas je to bilo više zbog toga što su kupci u Univereksportu koji se nalazi u mojoj ulici navikli, otkako je počela kriza s kojom se suočavamo, da stoje u jednom dugačkom redu ispred tri kase a ne da se podele u tri reda kao što je bio slučaj pre pojave epidemije. Sa druge strane u obližnjem Maksiju i dalje postoje tri reda ispred tri kase.

Niko nije uvodio takva pravila već se ljudi spontano orijentišu ka kasama shodno velilini prostora s kojim radnje raspolažu a i u zavisnosti od toga kako su kase postavljene. Ne bih na to ni obratio pažnju nego kada se čeka u redu mora se nekako prekratiti vreme pa mi eto padnu na pamet stvari o kojima ne bih inače razmišljao.

Hteo sam popodne u još jednu kupovinu da bih pribavio namirnice koje mi u trenutnoj situaciji nisu urgentne ali je pala kiša pred sam početak policijskog časa pa sam morao da odustanem.

Večeras se po običaju u 20 h prvo čuo aplauz za medicinske radnike. Kod mene u kraju je učestvovalo manje ljudi nego što je to bio slučaj u periodu pre protesta udaranjem u šerpe ali je sada bio znatno duži iako ga je stvarao manji broj ljudi. Posle pet minuta počelo je lupanje i zviždanje. Protest je bio veoma bučan i intenzivan. I ove noći je muški glas protestovao protiv lupanja vređajući one koji to rade ni malo ne birajući reči. Demonstranti se na to nisu obazirali već su nastavili sa svojim protestom još jače udarajući u šerpe i zviždeći u pištaljke. U Bruklinu kraju u kome živim nije bilo večeras po prvi put održanog kontraprotesta pristalica SNS na poziv poslanika te stranke Vladimira Đukanovića.

Čuo sam samo u daljini nego nerazgovetno mumlanje za koje nisam mogao da ocenim odakle dolazi. Posle sam sa društvenih mreža saznao da je u okolini Ekonomskog fakulteta neko puštao sa zvučnika snimljenu parolu protiv opozicionog političara Dragana Đilasa a da je isto činjeno u Mirijevu, na Vidikovcu, Banjici a van Beograda u Novom Sadu i Nišu. Pristalice SNS najavljuju da će nastaviti tako da ćemo po svemu sudeći sada imati situaciju da će u nekim delovima Beograda i Srbije u toku noći biti tri manifestacije koje se sprovode sa terasa i prozora.

Moram da priznam da sam se obradovao kada sam čuo da za praznik nećemo biti zaključani od četvrtka u 18 h do ponedeljka ujutro već samo do subote ujutro. Subota mi je neradni dan i iskoristiću priliku da se malo prošetam zbog rekreacije i održavanja kondicije. Ispada kao da je struka popustila građanima na šta ja kažem da bi struka ipak trebalo da shvati da nije ništra stručnija i brižnija od struke u regionu, Evropi i svetu koja ne drži ni izbliza toliko svoje građane u izolaciji koliko je to čini naša.

Dugo vremena već ne idem, kao ni svi drugi, u noćni život i veliko je pitanje kada ćemo opet moći da se vratimo tim aktivnostima tako da se rado prisećam tih dana slušajući hit Nine Simon „Sinnerman“ bez koga se dobar klupski provod ne može zamisliti.

Uz pesmu Nine Simon Gojko se priseća vremena izlazaka u klubove

28.april

Prvi put od kako je počelo vanredno stanje nisam morao u prepodnevnu kupovinu jer sam prethodnog dana nabavio sve što je potrebno.

S obzirom da je počelo popuštanje mera a i da moram da održavam fizičku kondiciju koliko je to moguće u ovim uslovima odlučio sam se za prepodnevnu šetnju po kraju.

Dan je bio lep te mi je bilo zbog toga još draže da izađem napolje. Da polako dolazi do vraćanja u normalne tokove života govori to što je većina prodavnica otvorena. Par onih koje nisu obaveštavaju mušterije da će sa radom početi od ponedeljka 4.maja. Naravno, vrata kafića i restorana su još uvek zatvorena ali sam primetio da se u nekima vrše pripreme za skori povratak na posao.

Gledajući konferenciju za medije Kriznog štaba saznao sam da je od danas dozvoljen i boravak u parkovima i šetalištimam da od sledećeg ponedeljka mogu da startuju sa radom kafići i restorani a od 8.maja i gradski saobraćaj u Beogradu. Te mere koje dovode do normalizacije života su me svakako obradovale. Naravno, i dalje smatram da iz izolacije treba izlaziti polako i oprezno da se korona virus opet ne bi raširio. Ipak, cifre u poslednjih par dana pokazuje da se broj zaraženih smanjuje a struka tvrdi da virus više nije toliko snažan kao dosad što su sve dobre vesti.

Tokom aplauza za lekare u 20 h i protesta protiv vlasti peet minuta kasnije sa terasa primetio sam da ima ljudi koji učestvuju u oba performansa. I dalje su demonstranti protiv vlasti brojniji i bučniji od aplauza u 20 h.

Uspeo sam konačno da završim prvo poglavlje svoje nove, druge po redu, knjige. Iako imam više vremena nego ranije, zbog situacije u kojoj se nalazimo, nije ni malo lako pisati u ovakvim uslovima kako zbog svakodnevnih obaveza nabavke tako i zbog atmosfere koja nije baš za pisanje. Ipak, konačno sam uspeo u onome što sam namerio da uradim i zadovoljan sam zbog toga.
Nastupilo je lepo vreme u kontinuitetu,pravo proleće je napolju što popravlja raspoloženje i traži da se sluša vesela muzika dok se obavljaju svakodnevni poslovi. Shodno tome, jedna od mojih himni poslednjih nekoliko dana je optimistična i radosna pesmica grupe Peter, Bjorn And John koja se zove “Young Folks”.

Lepo vreme donosi potrebu i za veselom muzikom

27. april
Kao i nakon svakog dužeg policijskog časa moram do samoposluge u veću nabavku. Univer je bliži ali Maksi ima veći izbor tako da sam se ipak prošetao do ovog drugog.

Ispred radnje nije bilo reda i odmah sam ušao. Na suhomesnatom su tri radnice pa sam brzo pazario. Na kasi je bila manja gužva nego inače pa se poradovah se da ću brzo proći kad odjednom shvatih da mi u džepu nema mobilnog telefona. Pomislih da sam ga ostavio na pultu na suhomesnatom. Dok sam bio tamo stigla mi je poruka koju sam pogledao. Izađoh u panici iz reda probih se kroz gužvu i taman što sam stigao do suhomesnatog shvatim da mi je telefon u zadnjem džepu. Tu sam ga nesvesno odložio što nikad ne radim.To mi je donelo olakšanje pa mi nije teško palo da opet čekam u redu iz koga sam, pokazalo se potpuno nepotrebno, izašao.. Završih i to pa krenuh kući ponosan što ovog puta nisam zaboravio ništa sa spiska kad se setih da nisam kupio ajvar. Osmeh sa lica je nestao. Imao sam dosta radnih obaveza danas pa sam se odlučio da nabavku ajvara ostavim za sutra međutim posao sam uspeo da završim pre nego što sam očekivao tako da sam do početka policijskog časa imao dovoljno vremena da još jednom posetim Maksi i kupim ajvar.

Primetih da je doktor Predrag Kon pored toga što smatra da je stručnjak za ishranu i instalacije, jer je pričao o kaloričnosti konzervi i mogućnosti uvođenja tople vode u bolnicu na Sajmu iako mu to nije struka, u međuvremenu postao i ekonomski analitičar. Čovek koji je do juče pričao da je jedini zadatak da se spreče kontakti, neostvarenog sna o policijskom času koji bi trajao osam do 10 dana bez da bilo ko izađe na ulicu odjednom počeo da priča kako život mora da se vrati u normalu. Slažem se sa tim da moramo polako da ulazimo u normalu, bez nepotrebne žurbe naravno jer zdravlje jeste zaista najvažnije, međutim sviđalo se to doktoru Konu ili ne uveren sam da je jedini razlog što to priča želja da se izađe u susret interesima krupnog kapitala što je potpuno pogrešno. Jer da nije to u pitanju, pretpostavljam da bi doktor Kon digao svoj glas što je Jura nsmetano radila iako se jedan broj radnika zarazio korona virusom. Apsolutno ne prihvatam te dvostruke aršine bilo doktora Kona bilo koga drugog iz struke koji nije zatražio ne samo prekid rada Jure već obustavljanje privrednih aktivnosti na 14 dana što je bila jedna od mera koja se razmatrala ali nije realizovana. A profit nikako ne može da bude vazniji od života.

Večeras je opet u 20 h bio aplauz za medicinske radnike a pet minuta kasnije počeo je protest udaranjem u šerpe. Jedan od stanara iz susedne zgrade je glasno negodovao na to ali je ostao usamljen u svom protestu te je brzo nestao sa svoje terase.

Nisam mogao zbog mraka da primetim da li ima ljudi koji učestvuju u oba performansa ali sam primetio da neki koji su na svoje terase izlazili redovno i aplaudirali to više ne rade ali da ne učestvuju ni u protestu protiv vlasti pet minuta kasnije. Ono što definitivno mogu da procenim da je ovih koji protestuju kod nas u „Bruklinu“ daleko više od onih koji aplaudiraju.

Danas sam se setio da sam poslednje pivo, pre zatvaranja kafana zbog epidemije korona virusa, popio u sredu 11. marta. Dakle, pre mesec i po dana. Pio sam ja naravno pivo i posle samo ne u kafani. Shodno tome, s obzirom da pabova trenutno nema, uz nadu da će što pre biti otvoreni sećam ih se setno uz pesmu Sham 69 – Harry up Harry koja je posvećena upravo tom omiljenom okupljalištu kako mladih tako i seniora. U to ime živeli!

Pabova, koji trenutno ne rade, Gojko se priseća slušajući numeru posvećenu upravo njima

26. april

Danas sam konstatovao da mi vreme tokom zaključavanja ovog vikenda prolazi znatno brže nego prethodnih. Jednostavno, već sam se navikao da je vikend inače predviđen za izlaske i zabavu pretvoren u vreme kada se sedi kod kuće.

Srećom, kad tako moram da kažem, vreme je danas bilo lošije nego prethodnih dana, bilo je hladnije a padala je i kiša, pa je i to učinilo da mi bude manje žao što ne mogu napolje nego što bi bilo inače.​

Smatram da je veoma netaktično i neobzirno od Vlade Srbije da narodu saopšti da će za prvomajske praznike 83 sata biti zatvoren u trenutku kada nije okončan ni aktuelni policijski čas dugačak 59 sati. Zar nije ta odluka mogla da bude saopštena sutra posle isticanja policijskog časa kada bi je ljudi nešto lakše primili k znanju, jer na nju ne mogu nikako da utiču? Šta bi se izgubilo ili šta bi propalo da se ta odluka saopštila dan kasnije?

Zar mora baš u nedelju kada ljudi moraju da sede kod kuće? S obzirom da predstavnici vlasti kao i struke uglavnom ne sede kod kuće zaključani ni 59 ni 83 sata morali bi da znaju da narod tako nešto ne podnosi lako.

Ne zato što je narod razmažen već zato što to nije ni malo lako podneti. Tako teške mere trpi malo koji narod u svetu. U Evropi ako se ne varam nijedan. Zato bi vlast mogla da ima malo više obzira kada će saopštiti određene odluke.​

Večeras su u mom kraju bila dva nastupa sa terasa. Prvo je bilo uobičajeno aplaudiranje medicinskim radnicima u 20 h. Pet minuta kasnije na poziv Ne davimo Beograd i Građanskog fronta je usledio protestni čin usmeren ka vlastima u kome su se lule šerpe, lonci, pištaljke.

U kraju u kome ja živim više je bilo onih koji su učestvovali u drugoj nego onih koji su se odazvali prvoj manifestaciji sa terasa.​

Što se tiče beloruske fudbalske lige vodeći Slutsk je znatno teže nego što se očekivalo kao domaćin pobedio fenjeraša Belšinu rezultatom 3:2. Iako je domaćin došao do očekivane pobede moraće znatno koncentrisaniji da uđe u mečeve sa protivnicima kvalitetnijim od današnjeg inače će teško dolaziti do bodova igrom koju je demonstrirao.

Treba reći da ga je pratila i sreća jer se gost dosta ispromašivao. Belšina je pak pokazala da može da se suprotstavi favoritima što daje nadu da će uspeti da pobegne sa dna tabele.

https://www.youtube.com/watch?v=7tfqfiLmJWg

​Torpedo i Ruh su odigrali tvrdu takmičarsku utakmicu. Reč je o dve ekipe koje teško postižu ali i primaju golove. To najbolje pokazuje ovaj meč završen rezultatom 0:0. Utisak je da su remijem ipak zadovoljniji gosti jer je Toredo propustio priliku da pobedom, zajedno sa ekipom Slutska, bude vodeći klub u šampionatu posle šest kola.

Iako je Vitebsk poznat kao prilično čvrsta ekipa koja retko prima golove Isloč je uspeo da iskoristi prednost domaćeg terena i da dva puta matira protivničkog golmana za rezultat 2:0.

https://www.youtube.com/watch?v=Y89-GfjTyYw

https://www.youtube.com/watch?v=7tfqfiLmJWg

25. april

Jutros sam se probudio prilčno rano. Kada sam se setio da je počeo dugački policijski čas i da nema izlaska do ponedeljka nisam više imao volju za spavanje. To se pokazalo kao korisna stvar jer sam ranije završio rutinske stvari kojima se bavim svaki dan na računaru. Posle toga je usledila jutarnja higijena, vežbanje i doručak. Po pravilu rano posle podne provodim na terasi. Jedini zvuci koji su i ovog puta dopirali spolja a praktično i jedina zanimljiva stvar koja se zbivala su zvuci pomeranja kranova na obližnjem gradilištu „Novog Dorćola“.

Vikendom obično ručam ranije kao bih od 14 mogao da se posvetim gledanju  tadžikistanskog i beloruskog fudbala.

Nova S je prenosila utakmicu tadžikistanske lige Istiklol-Kuktoš. Domaćin je bio apsolutni favorit. Protivnik se držao koliko toliko braneći se bunkerom do sredine prvog poluvremena. Tada je Istiklol uspeo da probije odbranu gostiju i povede sa 1:0. Kuktoš nije više imao kud i morao je da se otvori što su raspoloženi strelci Istiklola iskoristili i svom timu doneli ubedljivu pobedu. Bez obzira što je domaćin kvalitetnija ekipa Kuktošu nije ni malo lako dati ne šest golova, čime je uspeh domaćina još značajniji. Kuktoš ima dobru odbranu, koja je dosad na tri utakmice primila samo jedan gol, a svoju igru bazira na kontrama. Ovoga puta odbrana nije bila na visini zadatka dok su strelci Istiklola, inace lidera na tabeli, bili veoma raspoloženi i precizni.

https://youtu.be/_HC1MnS9N_k

 

Kada je reč o beloruskoj fudbalskoj ligi, mečeve današnjeg programa je prenosio SK 1. Prva utakmica koju sam gledao je Slavija – Minsk. Domaćini poznati po napadačkom stilu igre su tako zaigrali i na ovoj utakmici od prvog minuta. Minsk je međutim uspeo prvi da zatrese mrežu protvnika posle jednog dobrog udarca iz daljine,golman je izboksovao loptu ali samo do usamljenog igrača gostiju kome nije bilo teško da zatrese mrežu. Slavija je krenula još ofanzivnije a Minsk se nije branio klasičnim bunkerom već jakim presingom na sredini terena i povremenim ubojitim napadima. Gosti su tako povećali svoju prednost. Slavija je uspela da smanji rezultat ali je Minsk postigao još jedan gol i zabeležio prve bodove u šampionatu posle tri uzastopna poraza.

https://youtu.be/ys0zbuxWyms

U drugom meču Gorodeja je dočekala Bate Borisov.Gosti su kao što se i očekivalo imali terensku inicijativu. Gorodeja je tim koji se inače uglavnom brani naročito kada igra sa ekipama kvalitetnijim od sebe. Ima prilično čvrstu odbranu ali ekipa Bate Borisova ovog puta nije imala bilo kakvih problema da zabeleži ubedljivu pobedu rezultatom 2:0.

https://youtu.be/6LZG7zP7jk0

U trećem meču, koji se može nazvati i derbjem kola, sastali su se aktuelni šampion Belorusije Dinamo iz Bresta i Šahtjor iz Soligorska. Gosti su bili uspešniji savladavši Dinamo rezultatom 2:0. Dinamo je propustio priliku da se pobedom plasira u sam vrh tabele a Šajtor se trijumfom odlepio od dna tabele gde je dosad zauzimao tek 14 mesto u ligi od 16 klubova.

 

24. april

Kako olakšati 59 sati bez izlaska iz stana nego dobrim ćevapčićima. Shodno tome, ne računajući apoteku u kojoj sam kupio vitamine, prvo stajanje tokom uobičajene kupovine mi je bila mesara kod SUP-a u ulici Despota Stefana. Imaju sjajne sjeničke ćevapčiće pa sam uzeo 30 komada. Morao sam malo da sačekam jer je mesar morao da ih oblikuje od već pripremljene smese. Veoma su ukusni i nije mi teško palo da sačekam da budu pripremljeni.

Drugo stajanje je u samoposluzi u kojoj treba uzeti dovoljno namirnica do ponedeljka. Činjenica da u naredna dva dana neće biti izlaska dovela je do stvaranja gužvi i ispred Maksija i ispred Univereksporta. To su prve gužve ispred samoposluga koje sam video u toku ove sedmice i potpuno je sigurno da su posledica toga da se neće moći izaći do ponedeljka. Ispred Univereksporta je bila manja gužva pa dok sam nosio prvu turu namirnica u stan odlučih da ipak odem do Univera a ne do Maksija koji mi je udaljeniji. Naravno Marfijev zakon je takav da kad sam se obreo ispred samoposluge red se formirao i ispred Univera. Međutim ulazak se odvijao brzo i posle svega par minuta sam bio unutra. Nakon što sam kupio šta mi je bilo potrebno usledilo je čekanje u redu ispred kase. To je potrajalo malo duže nego ulazak u radnju ali je ipak išlo brže nego ranije.

S obzirom da je zbog policijskog časa tokom vikenda za nas novinare danas neradan dan dogovorio sam se opet sa kolegom Miletom da se prošetamo centrom grada. Sad sam već tačno znao šta me tamo čeka za razliku od pre sedam dana. U trenucima mi se činilo da sam pogrešio što sam poneo sa sobom teksas jaknu međutim u hladovini je duvao neki vetar pa je bilo svežije ili smo, kako smo to konstatovali Mile i ja, mi već ljudi u godinama pa nam se samo pričinjava da nije dovoljno toplo. Iako je bio lep dan u gradu nije bilo puno ljudi. Uglavnom su to ljudi koji tu žive i po neko pristigao iz šireg centra kao ja. Moj razlog za dolazak je želja za održavanjem kondicije a jedini način za to je pored vežbi koje radim kod kuće je šetnja. Jednostavno provodim po 23 sata u stanu najviše sedim za kompom što zbog posla što zbog razonode i epilog svega toga je bol u leđima koji se najbolje može odstraniti fizičkim aktivnostima, naročito šetnjom. Drugi razlog je bio da vidim Mileta da se ispričam sa njim i da čujem kakva je situacija u redakciji.

Dnevnik iz samoizolacije 7
Kada je odlazak u kafiće bio stvar svakodnevnice

On kao urednik odlazi na posao svakog radnog dana dok ja kao novinar tekstove pišem kod kuće i šaljem ih mejlom. Tako funkcionišu sve redakcije kako bi se smanjili kontakti i držala socijalna distanca. Bio je lep i prijatan dan i prijala mi je šetnja i druženje sa Miletom.

Ovo mi je bio tek treći boravak u strogom centru grada u periodu od 41 dana i primetio sam da mi već nije neobično što nema bašti kafića, što su sve radnje zatvorene i što sem prehrambenih prodavnica, lokala koji rade dostavu i menjačnica ne radi ništa. Sa izuzetkom kioska za prodaju kokica preko puta Radio Beograda. To je jedini kiosk kokica koji sam video u centru a da je otvoren.

Zašto je izabrao baš tu poziciju nisam siguran, vrlo moguće da je tu najveća frekvencija ljudi zbog velikog broja prehrambenih prodavnica i dosta prostora za šetnju i odmor na klupama.

23. april

I jutros sam imao laganu kupovinu u Maksiju. Naravno, opet sam zaboravio da kupim sve pa sam se vraćao ponovo u Maksi opet po pakovanje pomorandži. Ali nije mi teško palo.

Primećujem da ljudi sada manje robe kupuju u samoposlugama. Očito je da su naučili koliko im zaista namirnica treba pa onda bolje cene koju količinu da uzmu.

Kako će stvar izgledati sutra u radnjama jer nam sledi zaključavanje do ponedeljka preostaje da vidimo. U svakom slučaju, činjenica da je policijski čas skraćen i da prodavnice duže rade prilično znači.

​Opet mi se desilo da u prodavnicu ispred mene uđe Milomir Marić, glodur Hepi TV. Prošli put je istini za volju došao do trafike tik pre mene. Jedino što se nije osvrtao da li u radnji ima nekog ili ne a kupac je u njoj već bio.

Na vratima trafike piše da u njoj može da boravi samo jedna osoba. Shodno tome videvši da je mušterija unutra strpljivo sam čekao ispred prodavnice. U to je naišao Marić koji živi u komšiluku pogledao u mom pravcu, lepo video da ja čekam u redu i bez ustezanja ušao ispred mene.

Dakle po istom principu kao što ga je baš briga da li kod njega u emisiji sagovornik priča ako je Marić odlučio da progovori uopšte neće razmišljati da li će ga prekinuti ili omesti reći će šta je naumio. E istu sebičnu i nadmenu logiku ima i kada je reč o čekanju u redovima.

Što bi on sad čekao tu u redu kad može da se napravi da red ne vidi i uđe unutra. Po svemu sudeći Marić je umislio da je najbitniji kao i da su potrebe drugih u odnosu na njegove sporedne. Zaustih da mu nešto kažem ali odustadoh jer znam da šta god da kažem on za to ne bi mario.

Ipak, ako se situacija ponovi neću ga pustiti da uđe preko reda. Ljubazno ću mu reći da red postoji i da treba da se nađe kao novopridošli na kraju istog. To neću učiniti iz hira, već zato što to što radi Marić nije ni pristojno ni pravedno.​

Inače, nisam od onih ljudi koji ne propušaju nikog u redovima. Baš ispred te trafike sam pre nekoliko dana propustio preko reda dva momka koji su nedaleko parkirali autmobil i videlo se da im se žuri iz objektivnih razloga.

Ne bi mi bio problem da propustim u redu i Marića kad bi uljudno pitao a ne ponašao se kao da se podrazumeva da on ima prednost.​Pročitao sam da bi Super liga Srbije u fudbalu mogla da se nastavi početkom druge polovine maja.

Šef stručnog štaba Vojvodine Nenad Lalatović je ranije najavio da će njegov tim početi sa treninzima početkom maja. Maj nam se približava pa ćemo uskoro videti da li će se sve izjavljeno i predviđeno ostvariti.

Kao neko ko prati domaći a prezire moderni fudbal navijam da i bude tako kako je rečeno. Naravno, pod uslovom da epidemiološka situacija to dozvoli.​Inače ovih dana često slušam pesmu omiljene grupe iz mladosti, Ateist rep – “Ateist hor” koja kao da je pisana za situaciju u kojoj se nalazimo.

22. april

Kako naš narod lepo kaže ko nema u glavi ima u nogama. Ta deviza je danas važila za mene dok sam bio u uobičajenoj kupovini. Iako sam sačinio precizan spisak šta treba kupiti u Maksiju kada sam se vratio u stan shvatio sam da sam neiskusno kupio beli mladi luk umest crnog mladog luka. U stvari imao sam i jednu vezicu crnog mladog luka u cegeru.

Konstatovavši da sam napravio stratešku grešku ponovo sam stavio rukavice i masku i krenuo po drugi put u Maksi. Pobedonosno se vraćavši kući shvatih da sam zaboravio da kupim pomorandže. Toliko o preciznom pravljenju spiska. Sad me je već bilo blam da se po treći put obrem u Maksiju pa sam odlučio da po pomorandže idem u Univereksport.

Ta samoposluga mi je bliža ali Maksi je bolje opskrbljen i pomorandže u korpici ne moraju da se mere na vagi. Ipak po treći put od blama u Maksi nisam mogao pa uđoh u Univer samo zbog pomorandži.

Pročitah šifru izmerih mrežicu sa pomorandžama na vagi pritisnuh odgovarajući taster ali ništa. Isto tako i na drugoj vagi na koju sam prešao misleći da je ona prva pokvarena.

Samo malo reče mi radnica Univera moram kaže nešto da uradim na ovoj vagi. Ako sam dobro razumeo vaga se „zaglupela“ pa je morala da je resetuje. Predloži mi da pređem na onu drugu na kojoj sam već neuspešno probao da dobijem papirić sa cenom. Pokušah opet i ni tog puta nisam uspeo. Ponovio sam radnju ali opet ništa. Ne radi rekoh razočarano radnici.

Ona mi odgovori da radi i pokaza gde da kucam šifru. Ja shvatih da kucam sve vreme pravi broj ali pogrešan taster. Umesto one koja se nalazi malo iznad moje glave ja sam uporno pritiskao brojku na drugom mestu.

Opet doživeh blama. Zahvalih se radnici i konačno sam uspeo posle vaganja da dobijem markicu sa cenom. Na kasi nije bilo gužve uopšte bio sam prvi na redu. To mi se nije desilo ni u jednoj radnji u proteklih više od mesec dana.​Stigoh kući konačno sa svim planiranim i doručkovah i popih jogurt. Nakon toga sam se bavio radnim aktivnostima.

S obzirom da prvo kupujem stvari koje su neophodne a one koje smatram mojim hirom tek naknadno ako ostane vremena a zahvaljuući tome što je policijski čas kraći za jedan sat uspeo sam da izađem i drugi put u toku dana ovog puta do trafike da kupim šta mi treba od grickalica. To je bilo pred samo zaključavanje.

Ljudi su naučili da žive u vanrednom stanju. Na ulici ni ovog puta nisam video ljude koji besciljno lutaju. Svi su imali neku misiju. Ili se vraćali iz kupovine ili su šetali kućne ljubimce. Ovih prvih je bilo manje jer je još samo par kioska bilo otvoreno.

Ja sam se do kuće vraćao dužim putem jer zbog mnogo sedenja u leđima ponekad osećam bolove a jedini lek za to je šetanje to jest fizička aktivnost. Sad je na žalost nemam puno ali se trudim da je obavljam maksimalno koliko je moguće u ovom trenutku.​

Danas se navršava tačno 40 dana kako zbog epidemije korona virusa i pripisanih mera ne odlazim na posao to jest u redakciju.

Dnevnik iz samoizolacije 8
Njegov radni kutak čeka povratak Gojka u redakciju

Redakcija mi definitivno nedostaje i da taj osećaj bude bar malo blaži potrudio se Mile, odnosno kolega Miloš Mitrović urednik spoljnopolitičke rubrike koji me je uveselio slikavši moje radno mesto, to jest računar na kome radim i stolicu na kojoj sedim.

Hvala Mile! Nadam se brzom povratku i viđanju sa kolegama koje, sem glodura Draže, kolege sa sportske Vlade i Mileta, takođe nisam video od 13.marta. potpis za fotografiju: Njegov radni kutak čeka povratak Gojka u redakciju

21. april

Iako je Srbija doživela najduži policijski čas tokom vanednog stanja zbog korona virusa prvi dan „otključavanja“ bio je drugačiji od prethodnih vikenda kada je dolazilo do duže zabrane izlaska.

Ovoga puta nije bilo redova ispred supermarketa kao što je to ranije bio slučaj.  Ni u supermarketima nije bilo gužve i na kasi se znatno manje čekalo u redu.

Ovoga puta sam išao u Maksi. Nikog nije bilo ispred prodavnice i pripadnik obezbeđenja čim me je video da prilazim mahnuo mi je rukom da uđem. Na ulazu je bilo dovoljno korpi za robu i uzeo sam jednu srednje veličine. Uveren sam da je razlog toga što nije bilo gužvi to što je policijski čas smanjen i sad više ne počinje u 17h već u 18h. Ljudi imaju više vremena da odu u prodavnicu tako da se ne stvaraju gužve ispred njih. Svakako je reč o dobroj meri koju su građani dočekali sa olakšanjem jer im znatno olakšava svakodnevnu rutinu u vanrednim okolnostima.​

Nakon što sam završio kupovinu u supermarketu, svratio sam potom i do trafike i pekare. Ni tu nije blo gužvi.Ljudi i dalje disciplinovano nose maske i rukavice kako u zatvorenom prostoru tako i unutra. Činjenica je da jačina epidemije opada ali opreznost treba zadržati jer je to najbolja mera zaštite.​

Nakon kupovine kod kuće sam doručkovao a onda se posvetio radnim obavezama. Pratio sam i nove informacije iz Kriznog štaba. Broj novozaraženih korona virusom je opao u odnosu na brojku od juče. Nadam se da će se taj trend nastaviti.​

Dnevnik iz samoizolacije 9
Penzioneri ponovo na ulicama Beograda, a da nije rano jutro. Foto: Gojko Vlaović

Čuh i da se razmišlja o sednici Skupštine Srbije uz stroge mere bezbednosti i opreza. Koliko je racionalno organizovati sednicu Skupštine u uslovima dok i dalje nisu ukinute mere poput policijskog časa, zabrane kretanja starijih od 65 godina, okupljanja više od dve osobe je nešto za šta se osnovano može tvrditi da se s tim može malo i sačekati. Isto kao i sa najavama povratka privrednim aktivnostima.

Primećujem da isti oni iz struke koji su pričali do skoro kako mere treba da se pooštre, kako treba razmišljati i o policijskom času od 24 h sada govore o potrebi povratka u normalan život. Svi se slažemo s tim ali drastično menjanje mišljenja i pozicija po tom pitanju i u trenutku dok je broj novozaraženih još uvek trocifren takođe daje osnova za pitanje da li je to racionalno razmišljanje. Prvenstveno mislim na onaj deo u kome ne postoje primedbe vezano za povratak industrijskih radnika na posao.​

Najdraža stvar u toku ovog dana mi je bila ta da su ljudi stariji od 65 godina među njima i moja majka danas po prvi put od 18.marta, dakle više od mesec dana, mogli da prošetaju. Ljudi koji su bili najdisciplinovaniji i koji podnose najveći teret karantina su dobili zasluženu priliku da prošetaju i na taj način se relaksiraju i jačaju svoj imunitet i zdravlje.

20. april

Kao i svaki put kad nastupi poslednji dan zaključavanja tokom policijskog časa uhvati me najveći neizdrž. I to po pravilu nastane ujutro kad se probudim i shvatim da nije u pitanju „običan dan“ jer se ne može napolje.​ Jedini način kojim se tome mogu suprotstaviti je svakodnevna rutina.

Prvo sednem za računar i pogledam mejlove kao i poruke na fejsbuku. Pogledam i sajtove koje redovno pratim. Onda popijem čašu ceđene pomorandže ili „energetski top“ kako ga zovu. Veoma retko pijem kafu pa mi je potrebno nešto ujutro da me vrati u formu.

Nakon toga radim vežbe koje mi pomažu da se ne ukočim jer najveći deo dana u karantinu provodim sedeći, Mislim, preko dana je definitivno logičnije sedeti nego ležati. Ako zaspim preko dana to smatram gubljenjem vremena. A ni nemam taj luksuz jer imam obaveze koje moram završiti. Na kraju ako i nađem vremena za spavanje šta ću raditi uveče?

Dnevnik iz samoizolacije 10
Dnevna rutina se sastoji i u boravku na društvenim mrežama

Nakon vežbi ide jutarnja higijena a posle toga doručak. ​Da je „običan dan“ to jest da nema zaključavanja izašao bih napolje u nabavku. Danas to, treći dan uzastopno ne mogu. Nema ni prenosa fudbalskih utakmica kojim bi mogao da se zabavim. Ipak ovaj neradni dan je malo drugačiji za nas novinare nego za druge radne ljude.

Mi naime naše tekstove koji će se pojaviti sutra u novinama moramo da napišemo danas. Tako sam ja prvo poslao novi nastavak mog Dnevnika za sajt Danasa, onda kolumnu koju radim jednom sedmično glavnom i odgovornom uredniku i na kraju i tekst za ekonomsku rubriku na kojoj radim.

U suštini jedini tekst koji sam pisao danas je ovaj za ekonomsku rubriku. Nastavak za Dnevnik i kolumnu sam napisao u subotu a jutros sam ih poslao mejlom.

Naziv pesme The Specials odražava situaciju u gradu tokom najdužeg policijskog časa

Ostalo je još dosta vremena do ručka nakon što sam uradio tekst za sutra pa sam se odlučio da se malo sunčam na terasi i popijem koje pivo dok to činim. Naime i danas je bilo toplo i prijatno.

Posle ručka sam pogledao detaljnije šta se dešava na društvenim mrežama i dopisivao sa kolegom Miletom, urednikom spoljnopolitičke rubrike u Danasu.​Setih se da sam ga u petak video prvi put posle 35 dana otkako je sve ovo počelo.

Veoma je interesantno da mi dani u kojima je zbog policijskog časa celodnevno zabranjeno izlaziti prolaze brzo. Međutim sećanja na događaje pre zaključavanja prilično blede.

Primera radi prošla su samo tri dana otkako sam se sa Miletom prošetao centrom grada u petak a imam utisak kao da je to bilo pre tri sedmice. Takođe potpuno mi nestvarno deluje da su svi ljudi sa kojima inače kontaktiram i dalje u mojoj relativnoj blizini, u gradu ali su faktički, naročito tokom policijskog časa, veze presečene i osećam se kao da sam negde na putovanju van grada ili zemlje a da su svi bliski ljudi daleko od mene i trenutno nedostupni.

O svemu tome sam razmišljao danas a razlog je sigurno taj što i pored obaveza koje sam imao ili zadao sam sebi u nedostatku dva ili tri fudbalska meča beloruske i tadžikistanske lige koje pratim, dan ima dosta „praznog hoda“.

Nadam se da ovako dugačkog policijskog časa više neće biti. Ako bude defiinitivno ću morati da pronađem nove načine da adekvatno ispunim svoje slobodno vreme.​

Sutra je prvi dan u u kome će nastupiti određena popuštanja mera i kako će sve to izgledati u praksi preostaje da vidimo.

19.april

Nakon što sam se probudio čestitao sam telefonom praznik članovima porodice s kojima ovog puta zbog policijskog časa ne mogu da ga provedemzajedno. Nisam bio jedini koji se našao u takvoj situaciji. Uskršnja atmosfera, naročito na društvenim mrežama, učinila je da se o korona virusu danas manje razmišlja nego drugim danima otkako je kriza u kojoj smo se našli počela. Uveren sam da će tako biti i za dve sedmice kada se bude proslavljao 1. maj, Međunarodni praznik rada. Bilo bi sjajno da tada ne bude policijskog časa ali da li će dotad biti ukinut ili ne videćemo.

S obzirom da nema izlaska napolje a da je dan bio prelep gotovo čitavo prepodne sam proveo na terasi čitajući praznični četvorobroj Danasa. Moram da priznam da sam danas bio spokojniji nego u prethodnom periodu. Razlog za to je jer se od utorka najavljuje relaksacija strogih mera koje su propisane u cilju suzbijanja epidemije korona virusa. Sasvim sigurno je to razlog što sam se danas osećao bolje nego inače. Male stvari koje su nam ranije bile beznačajne sada mogu da nas veoma razvesele.

I danas je moja glavna aktivnost bila gledanje fudbala, ovog puta tadžikistanskog. U prvoj utakmici na SK 1 odigran je gradski derbi CSKA Palmir Dušanbae – Lokomotiv. Domaćini su trijumfovali rezultatom 3:1. Nakon što je CSKA poveo sa 2:0 činilo se da je pitanje pobednika u meču rešeno. Međutim tako nisu mislili i igrači Lokomotive koji su u drugom poluvremenu uspeli da smanje na 2:1. Od tog trenutka krenuli su u totalnu ofanzivu ne bi li dali i drugi gol. Imali su nekoliko dobrih prodora i šansi. CSKA se mudro skoncentrisao na presing igru na sredini terena koristeći svaku grešku Lokomotive koja se u potpunosti otvorila za polukontre. Međutim, u samoj završnici igrači CSKA su bili neverovatno neprecizni i promašili su čak tri stoprocentne gol šanse. To je moglo lako da im se osveti jer je Lokomotiva nastavila sa napadima. A onda kada se očekivalo da će gosti možda i izjednačiti napravili su katastrofalnu grešku ispred svog gola nakon čega je CSKA postigao svoj trećo gol. Posle toga je suđen i penal za domaćina koji nije iskorišćen a Lokomotiva je u poslednjem napadu imala izglednu šansu koju nije iskoristila.

U drugom meču prenošenom na SK 1 sastali su se Istiklol i Khatlon. Domaćin je bio apsolutni favorit. Čini se da su igrači Istiklola pomalo i potcenili gostujuću ekipu koja je ostavila sjajan utisak i zasluženo se trenutno nalazi u vrhu tabele. Iako su prikazali prilično loše izdanje domaćini su do pred kraj meča vodili rezultatom 2:1. Međutim ekipa Khatlona se nije predavala a Istiklol je taktizirao i čuvao rezultat. To mu se nije isplatilo jer je pred sam kraj dosuđen jedanaesterac za goste. Oni su ga realizovali i utakmica je neočekivano završena rezultatom 2.2.

https://youtu.be/vpQ8Zjw1GS8

18.april

Jutros me je telefon probudio u 8 i 15 h. Neradni je dan + zaključani smo do utorka u 5 h pa sam planirao malo duže da spavam. Nije bilo kraju mom čuđenju kad sam saznao da me zove kurir da mi kaže da je doneo pošiljku za mene.

Izdavač mog debitantskog romana “Braća po zvuku”, objavljenog prošle godine Peđa Milojević iz Presing izdavaštva mi je poslao desetak knjiga jer sam ostao bez svojih primeraka. Bunovnom, kakav sam bio, trebao mi je koji trenutak da shvatim da je za kurira brze pošte, bez obzira na najduži policijski čas ,redovan radni dan. Definitivno je da i ljudi koji rade dostavu treba da budu slavljeni kao heroji radnog naroda koji omogućavaju da se život koliko je to moguće nesmetano odvija dok traje epidemija korona virusa i vanredno stanje.

Nakon što sam uradio vežbe i doručkovao nisam imao mnogo toga da radim, jer se napolje, pa sam dosta vremena proveo na terasi,jer je bio lep i sunčan dan.

Sa moje terase je prilično lep pogled na dobar deo grada. Napolju se naravno nije dešavalo ništa bitno jer u okolini nije bilo nikog. Samo su se čuli zvuci sa obližnjeg gradilišta. Koliko se, u inače veoma živom komšiluku, nije dešavalo baš ništa najbolje govori podatak da sam za velikim zanimanjem posmatrao kretanje velike dizalice jedne od ukupno tri postavljene na obližnjem dorćolskom gradilištu.

Kad smo već kod gradilišta predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozvao građevinare da se od utorka 21.aprila „punom parom“ vrate na posao.

Naravno da svi priželjkujemo da se što pre vratimo na posao ali u situaciji kada lekari ne mogu da tvrde da neće biti policijskog časa za prvomajske praznike i kada upozoravaju da u narednom periodu ne treba pokvariiti ono što je dosad dobro učinjeno veoma pažljivo treba proveriti da li postoje bezbedni uslovi za rad na gradilištima u uslovima epidemije korona virusa. Da li je moguće držati distancu među radnicima i maksimalno smanjiti kontakte kako se virus ne bi širio?

Bitno je da se ekonomija stavi na noge ali ljudski životi su najvažniji a radnici oni o čijim interesima društvo i država najviše treba da vode računa.

Naravno, kao i svake subote dok ovo traje praćenje utakmica beloruske fudbalske lige je cetralni deo dana za mene. U prvom meču koji je SK 1 prenosio danas Isloč je u Minsku kao domačin savladao Slaviju rezultatom 2:1. Isloč je želevši da iskoristi prednost domaćeg terena konstantno napadao dok se Slavija odlučila za defanzivnu taktiku. Napadačka igra se isplatila domaćinima koji su poveli sa 2:0. Zbog toga je Slavija morala da promeni svoj koncept igre, nije se predavala što joj se isplatilo jer je postigla gol. Do kraja utakmice pokušavala je da izjednači ali u tome nije uspela na žalost svojih simpatizera.

https://www.youtube.com/watch?v=YASfeXx15ys

Ruh je u Brestu dočekao ekipu Minska. Domaćin je poznat kao ekipa koja retko prima golove ali ih i veoma teško daje. Minsk u Brest nije došao bez želje za pobedom ali ni nerešen rezultat za tu ekipu ne bi bio neuspeh.Može se reći da je to bio susret dva izjednačena protivnika međutim zahvaljujući evro golu u drugom poluvremenu Ruh je trijumfovao minimalnim rezultatom, 1:0.
Izjednačenu utakmicu odigrali su i Vitebsk i Brest.

Činilo se da će gosti iako su ostali sa igračem manje uspeti da ostanu neporaženi međutim nakon nepotrebnog faula u šesnaestercu Bresta ta ekipa je ostala i bez drugog štopera koji je isključen a dosuđen je i jedanaesterac. Pokazalo se da je to bio presudni momenat jer je Vitebsk postigao gol sa bele tačke i lako se odbranio od malobrojnijeg protivnika u nastavku meča do koga je inače u tom trenutku ostalo veoma malo.

Bate je bio foavorit kao domaćin u meču sa ekipom Torpedo što je dokazao i terenskom incijativom koju je imao konstantno ali na žalost svojih navijača nije uspeo da je finalizuje, odbrana Torpeda je odolela, i meč je završen najnepopularnijim rezultatom u fudbalu 0:0.

https://www.youtube.com/watch?v=QxVhR5YNpfc

 

 

17.april

Začudo u Univereksportu nije bio red ispred radnje kada sam došao oko 12 sati. Pretpostavljam da je razlog taj što su danas radnje radile duže, odnosno do 16 h zbog praznika. Red ispred kase je pak bio standardno dugačak ali je to zbog toga što svi uzimaju veću količinu namirnica pa naplata ide sporije. Posle sam išao i do trafike da kupim Danas. Videh da u tu trafiku ispred mene ulazi Marić, alfa i omega Hepi TV.

Iako piše da u radnji može da boravi samo jedan kupac ne proveravajući da li je neko već unutra ušetao se u trafiku.

Dnevnik iz samoizolacije 11
Na terasi tokom policijskog časa

Uzeo je nekoliko dnevnih listova i neke periodične. Masku je spustio na bradu, iako je preporuka da se u takvim prostorima ona drži na licu dok rukavice nije imao ako se dobro sećam.Htedoh da ga pitam kada će da ukine nepotrebne kontakte koji se svakodnevno ostvaruju u rijalitiju “Parovi”, koji se na Hepi TV i dalje odvija kao da pandemije nema, ali on je izlazio ali s obzirom da je izlazio ostavih to za drugu priliku jer sam vaspitan tako da je dovikivati se u prolazu nepristojno.

Uglavnom, uđoh u trafiku nakon što je glavni i odgovorni urednik Hepi TV izašao i odmah primetih da nema Danasa zbog kojeg sam i došao. Da li je poslednji primerak odneo Marić ili neko drugi ne znam. Uzeh samo “koka kolu”.

Ni na susednom kiosku nisam našao Danas ali jesam na onom koji se smešten tik uz Maksi. Tako da dok sam kupovao praznični četvorobroj primetih i da ispred Maksija nema gužve što je prvi put da vidim tako nešto otkako se nalazimo u stanju u kome smo.
S obzirom da je petak zbog trodnevnog zaključavanja neradan dan za novine a da je do početka policijskog sata ostalo dosta odlučih da prošetam do centra.

Naime, pročitao sam da čovek ako želi da smanji rizik da umre u narednih 10 godina treba da šeta dnevno 6,5 kilometara. Da baš toliko šetam u vreme vanrednog stanja i u situaciji kada se traži smanjenje kontakata nemam priliku ali s ozbirom da sam primetio da mi je kondicija zbog nekretanja u prethodna 34 dana, koliko ne odlazim na posao, prilično opala odlučih da odem do Trga republike.

Živim kod Botaničke bašte pa ako nema prevoza do centra mogu da lagano otpešačim. Od „Bruklina“ kako se zove kraj u kome živim do Trga republike ima 1,8 km. Tako bar piše u informacijama koje sam našao na netu. Na tamo i nazad peške to je 3,6 kilometara, sasvim pristojno za vežbu. Pozvao sam kolegu Mileta, odnosno Miloša Mitrovića, urednika spoljnopolitičke rubrike Danasa da mi se pridruži jer živi na Zelenom vencu. On je pristao. Dogovorili smo se da se nađemo u 14 i 30 h ispred Narodnog pozorišta.

Krenuo sam peške ka centru u 14 i 10 h. Prolazeći pored Botaničke bašte setih se da je to prvi put posle 24.marta da napuštam „Bruklin“. Tada sam doduše do grada stigao kolima kojima me je prevezao kolega sa sportske rubrike Danasa Vlada Živanović.

Morao sam do banke da uzmem novu VISA karticu. Za razliku od tog dana kada je bilo hladno a padao je i sneg ovog puta je bilo sunčano. Nisam primetio puno prolaznika na Baniji, koja je inače krcata ljudima uvek jer dosta njih tu čeka gradski prevoz ka raznim delovima grada a blizu je i Bajlonijeva pijaca. Međutim kada sam se obreo kod Radio Beograda zatekao sam drugačiju sliku. Ljudi je bilo više nego što ih viđam kod sebe u kraju ili danas na putovanju do centra. Video sam čoveka koji prodaje kokice. To me je prijatno iznenadilo i obradovalo. Da neko sa strane ko recimo ne zna s čim se suočava ceo svet boravi u Beogradu u centru bi najviše doživeo osećaj „normalnosti“. Ne toliko zbog broja ljudi i automobila na ulicama, kojih nema previše, ali svakao zbog sadržaja koje centar grada ima. Istini za volju svi ti sadržaji sem prodavca kokica, prehrambenih radnji i taksista na stanici nije bilo kako zbog vanrednog stanja tako i zbog toga što je praznični dan.

Ono što sam primetio je da ljudi koji žive u centru, a takvih je bilo najviše kad sam se ja obreo tamo, ne nose rukavice. Ja sam bio jedan od retkih. To me je u početku čudilo a posle sam shvatio rukavice im, kao inače i svima, služe za odlazak u prodavnicu. Oni koji su izašli da se prošetaju ili sednu da se osunčaju ispred svojih zgrada ih ne nose jer im za to ne trebaju. Ja odviknut od bilo kakve šetnje sam krenuo opremljen kao za kupovinu. Shvatih da u centru važe druga pravila. Inače, ljudi su odgovorni i u centru. Sede po dvoje, šetaju se po dvoje i svi drže distancu. Nisam primetio nedisciplinu koju je struka isticala naročito u početku krize. Jedina nedisciplinu koju sam sa žaljenjem primetio je ta da iako su postavljene trake koje označavaju da na Kalemegdan ne treba ići, jer je to ako se ne varam zabranjeno, neki ljudi to ignorisali i svejedno se po njemu šetali. To zaista nije u redu.

Svi mi želimo da se prošetamo po prirodi ali ako je rečeno da ne treba onda ne treba. Ljude koji su se šetali po Knez Mihajlovoj razumem u potpunosti jer se noge moraju protegnuti pred dugačko „zaključavanje“. Nema te struke koja može da negira da to nije dobro za zdravlje. Naravno uz sve potrebne mere opreza koje treba preduzeti. Mile i ja smo se susreli sa koleginicom Minom i njenim suprugom. Popričali smo malo, naravno držeći distancu. Nakon toga smo prošli par puta po centralnim ulicama, popričali o poslu i razišli se oko 16 i 20 h svako na svoju stranu. Hodajući ka „Bruklinu“ ovog puta pored Bajloni pijace konstatovao sam da mi je šetnja prijala kao i boravak u centru grada. Prođoh i pored Cetinjske to jest prostora nekadašnje BIP pivare koja je sad zona lokala gde u klubu “Zaokret” drugar Pera i ja radimo našu podkast radio emisiju „Čoškari“.

Nakon ručka kod kuće sam konstatovao da je i posle 17 h sunčano i prijatno pa sam odlučio da izvesno vreme provedem i na terasi. To ću svakako činiti još češće tokom trodnevnog „zaključavanja“.

16. april

S obzirom da se približava novi najduži policijski čas Univereksport je bio pun kupaca pa je ispred kase bila velika gužva. Većina je želela da se što bolje snabde za period od tri dana bez izlaska i u kome nijedna prodavnica neće raditi.

Neko razmišlja da sve odjednom pazari, ali dosta njih a mislim da je to većina, koristi svaki dan za kupovinu do samog “zaključavanja”. Što ne kupi danas kupiće sutra, ali bolje ne čekati „zadnji dan“. To je ta logika. Jednostavno “veliko zaključavanje” odnosno dugačak policijski čas to uzrokuje. Takođe, ide veliki petak, pa treba kupiti posnu hranu za taj dan što je dodatni razlog za navalu na prodavnice. Ja sam i danas nabavljao najosnovnije, a sutra mi predstoji nabavka za tri dana bez izlaska.

Danas sam obilazio kraj da vidim šta od radnji radi a šta ne, gde mi vredi ići a gde je to gubljenje vremena jer je zatvoreno. Da znam za naredni period. I shvatih da sam prilično izgubio kondiciju jer se slabo krećem iz objektivnih razloga a vezano za situaciju u kojoj smo se našli. Inače, dosta sedim zbog posla kojim se bavim ali sada sedim, s obzirom da retko i malo izlazim te da sam uglavnom u stanu, sedim još više. Ne krećem se puno i to se odražava na ukočenost u predelu kičme a sad i kroz gubitak kondicije. Šta bi tek bilo da ne radim vežbe kod kuće. Bavim se time svakog dana ali je to jednostavno nedovoljno. Organizam prosto traži šetnju, to je dobro za zdravlje i moraću u narednom periodu na tome da poradim. Ne trče ljudi po kraju džaba. Kondicija se mora održavati. Nisam čovek trčanja niti u godinama za to ali šetnju ne treba izbegavati. Do kuće se iz prodavnice može i dužim putem naravno uz pridržavanje distanciranja i izbegavanja kontakata.

Kao i svakog dana pogledao sam društvene mreže. Pročitah da je doktor Predrag Kon gostujući na Hepi televiziji rekao da su „građani u početku bili nedisciplinovani“ i da je zato dobro što je uvedeno vanredno stanje. To je zaista nekorektna izjava koja je, kada je reč o Konovim nastupima, odnosno odnosu prema narodu u ovoj krizi , prevršila svaku meru. Doktor Kon treba da radi svoj posao a ne da generalizuje i građane proizvoljno optužuje za stvari koje većina ne radi. Niko nema moralno pravo da kaže da su građani bili neodgovorni. Narod nije nezreo da bi ga trebalo tretirati i o njemu govoriti na način kako to čini doktor Kon i većina iz Kriznog štaba. Jednom rečju, dosta više sa tim! Struka treba da donosi mere za suzbijanje korona virusa a ne da upire prstom u narod i kvalifikuje ga.

Inače, bio sam u pravu. Razlog za slabiji sinoćnji aplauz, u mom kraju, doktorima koji se bore protiv korona virusa bio je samo zbog hladnijeg vremena. Večeras u 20 sati je bilo toplo, dosta ljudi je bilo na terasama i prozorima a aplauz je bio gromoglasan. Mislim da je to i zbog optimizma jer smo izašli iz šeste sedmice epidemije i sada bi stvari trebalo da krenu brže na bolje.

Pesma „Dosada“ od Radničke kontrole je jedna od mojih himni ovih dana. Klin se klinom izbija pa je slušam da pobedim dosadu koja se i pored obaveza tu i tamo javlja.

15. april

Iako je i danas bio red ispred Maksija brzo sam ušao u samoposlugu jer su puštali da ulaze po troje mušterija. Unutra nije bila velika gužva. Naravno jeste na suhomesnatom a tu sam morao da se zadržim da bih uzeo omiljenu salamu, Grand Podere ćureća prsa. Pored toga mi je trebalo još samo nekoliko stavki, što je prednost ako idete svaki dan u kupovinu, ne morate posle kući pretovareni namernicama što nije ni malo lako.Na kasi isto nije bilo gužve pa sam se za čas posla našao ispred trafike uzeo i tu šta mi treba i onda pravac kući jer je to bilo sve za danas od kupovine.

Rečeno je da će prodavnice u petak zbog praznika raditi nešto duže nego inače otkako je proglašeno vanredno stanje pa se nadam da sutra neće biti gužvi u radnjama što za petak već ne bih mogao da tvrdim.​

Lep i sunčan dan bez kiše u odnosu na jučerašnji svakako utiče na raspoloženje i da se čovek oseća vedro i bodro čak i u ovakvoj prilično neveseloj situaciji. Posle 31 dana vanrednog stanja odnosno režima života uspostavljenog u njemu u sklopu borbe za suzbijanje epidemije korona virusa mogu da kažem da svi zaslužuju pohvale. Naročito oni koji trpe najveće žrtve a to su medicinski radnici, trgovinski radnici, radnici u fabrikama, radnici u kancelarijama koji odlaze na posao svaki dan, radnici u transportu, radnici gradske čistoće, penzioneri koji ne mogu da izlaze iz svojih stanova i na kraju građani koji rade od svojih kuća i disciplinovano poštuju sve mere i policijski čas. Ne čujem previše pripadnike Kriznog štaba da hvale disciplinovane građane, istini za volju više ih i ne kude kao na početku pričajući da će disciplinovani da snose teže mere zbog nedisciplinovanih. Zato sam ja osetio potrebu da to uradim. Nisam ja nikakav faktor ali smatram da je ljudski da to uradim to jest napišem.​

Ono što je pak neljudski i neprihvatljivo je policijska brutalnost koju je pripadnik MUP-a iskazao prema građaninu koji je prekršio zabranu izlaska tokom policijskog časa u opštini Vračar u Beogradu. Ne postoji nijedno opravdanje za tako nešto i dužnost je rukovodilaca u policiji i predstavnika resornog ministarstva da to policajcima govore svaki dan po 100 puta da se zna šta ne sme. To bi bilo mnogo korisnije od apelovanja na odgovorne građane da budu odgovorni.​

Primetio sam da je večerašnji aplauz u 20 h bio slabiji nego inače. Da li je razlog što su se ljudi umorili ili to što je večeras nije bilo toplo kao za vikend preostaje da se vidi ali verujem da je ipak u pitanju ovo drugo.

Veoma često slušam jednu pesmu KUD Idijota tokom krize u kojoj smo se našli. U stvari to je obrada pesme benda ANL iz Britanije koju su pulski pankeri prepevali. Zove se „Preživjeti“ i prija kao svojevrsna himna optimizma u ovim treškim trenucima.

14. april

Danas je bilo malo komplikovanije ići u kupovinu zbog toga što je padala je kiša pa je bilo zbog toga i hladno. Nisam od meda, sluzio sam u Vojsci Jugoslavije 12 meseci redovni rok i imao tri dana pravog logorovanja na poligonu na -10 u
šatorima za trojicu, ali definitivno nije ni malo prijatno čekati u redu ispred prodavnice dok pada kiša,​

Prvo sam išao u mesaru. U radnju može da uđe po dvoje tako da je nas nekoliko čekalo napolju. Srećom tada je kiša bila znatno slabija. Ispred mene je stajao čovek koji me je pitao da li je u mesari dobra jagnjetina. Ja sam mu odgovorio da je kod njih sve dobro i da neće pogrešiti ako tu pazari. Kaže mi kupuje za majku koja živi u zgradi koja se nalazi u blizini. Ispostavilo se da je išao u istu osnovnu školu kao i ja. Malo smo popričali i od njega saznadoh da su na obližnjoj Dunav stanici bila postavljena prva dva flipera u Beogradu a setili smo se i viršli sa senfom iz poznatih PKB crvenih kioska. Nešto po čemu je Beograd bio poznat a čega više nema. Nakon što sam pazario 20 ćevapa zaputio sam se ka stanu kako bih ostavio kupljeno da bih odmah krenuo u drugu turu ovog puta u Univer.​

Dnevnik iz samoizolacije 12
Spreman za kupovinu po kiši Foto: Privatna arhiva

Ispred Univereksporta je red već bio znatno veći. Taman sam hteo da stanem ispod dela koji je natrkriven da ne kisnem ali je žena pre mene stala u redu.

Udaljih se od nje na propisanu razdaljinu. Doktor Stevanović se u početku vanrednog stanja ljutio što ljudi u redovima ne drže odstojanje koje je porpisano a ja sam savestan i poštujem sve mere i savete. Samo da nam se doktor Stevanović
ne ljuti i ne gubi energiju na to. Ali ne može sve da bude idealno pa sam bio na kiši koji minut dok se red nije pomerio. Primetio sam da kada je reč o ponašanju kupaca u samoposlugama nema pravila. Recimo juče prvog dana posle najdužeg
policijskog časa u redu je bilo manje ljudi nego danas drugog dana po otključavanju.

Takođe ljudi su kupovali znatno više robe nego što sma primetio da su uzimali juče. Ne nisam gledao u tuđe korpe šta ko kupuje već sam u redu pred kasom a radile su sve tri konstatovao da ću dugo čekati na red jer je većina ljudi ispred mene kupila dosta namirnica uglavnom smeštenih u velikim kolicima. Ja ovoga puta nisam puno pazario jer sam dosta toga čega je nestalo uzeo juče. Tako da je moj savet, ako bilo koga moj savet interesuje, da ako želite da kupite manje robe dok sve ovo traje potražite manju prodavnicu ili piljaru jer ćete brže doći na red. Ja obično to i radim ali danas je padala kiša i bilo je hladno pa nisam pešačio do Šop and Go prodavnice koja je udaljena jedno pet minuta hoda.​

Ljudi mi pričaju da je u nekim drugim delovima grada, rubnim recimo, mnogo veći red pred prodavnicama i da se mnogo duže čeka i da su građani stacionirani u širem centru u boljem položaju što se toga tiče. Vrlo verovatno da je to tako. Ne sumnjam. Međutim, ja napolju već 30 dana provodim vrlo malo vremena. Ne znam da li sam u jednom danu otkako je sve ovo počelo proveo dva sata van stana. Mogu da pišem samo o onom što vidim. A ne vidim puno toga jer od 24.marta nisam napustio kraj u kome živim popularni „Bruklin“. U pravcu Hale „Pionir“ nisam otišao dalje od SUP-a u ulici Despota Stefana a ka centru ne dalje od početka Botaničke bašte. To je trenutno ceo moj svet. Daleko da je to kao onda kada sam tri noći spavao u šatoru na logorovanju ali nije baš prijatno.

Sve ovo pišem da bih konstatovao da se građani mučeni svojim svakodnevnim brigama kao i radnim obavezama u uslovima korona virusa drže sjajno i dobro i da ne zasluzuju da ih bilo ko grdi za bilo šta a na žalost bilo je takvih stvari kroz nepotrebno generalisanje u početnim danima vanrednog stanja.​

Vidim da je doktor Kon prešao brz put od ostavke do odluke da ipak ne da ostavku. Već sam pisao na tu temu kad se sve ovo završi biće prilike za analizu mera za koje se on zalagao. Ono što sad želim da konstatujem je da doktor Kon i ostali iz struke koji čine Krizni štab na žalost postupaju nedosledno. Prihvatljiv im je bio najduži policijski čas verujem da će im biti prihvatljiv i ovaj još duži koji se najavljuje od petka, smatraju da nije dobro da vernici idu u crkve tokom Uskrsa ali im sa druge strane ne predstavlja problem što neke fabrike rade, čak i jedna čiji su radnici oboleli od virusa korone, i ne zalažu se da se rad u fabrikama prekine na 14 dana kako bi se smanjili kontakti i mogućnost infekjcije o čemu stalno pričaju.

Mere struke treba poštovati ali to ne znači da javnost struku ne treba da kritikuje kada postoji razlog za to.​ Drago mi je što će deca sa autizmom odsad moći da izlaze u šetnju a s obzirom da mi majka ne izlazi iz stana od 18. marta zbog zabrane za starije od 65 godina raduje me što će prema najavama biti određeni termini za penzionere da izađu u šetnju tokom trajanja policijskog časa. Kako zbog majke tako i svih drugih penzionera starijih od 65 godina.

13. april

Danas sam video nešto veće gužve ispred supermarketa u mom kraju. Cenim da je to zbog toga što su posle najdužeg policijskog časa ljudi pohrlili da kupe namirnice koje su im ponestale.​

Ovog puta sam išao do Maksija. Red je bio dugačak ali su puštali po tri mušterije tako da sam ušao prilično brzo posle nekih pet minuta čekanja. Maksi je uvek dobro snabdeven, stalno se dopunjavaju rafovi. E sada malo je teže kretati se
po samoposluzi nego inače jer svi uzimaju velika ili srednja kolica za namirnice a radnici što slažu po rafovima moraju da imaju u svojoj blizini kolica sa robom pa sam se veoma često orijentisao na logiku preko preče neokolo bliže da bih stigao
do cllja.​

Danas je bio veoma sunčan dan i bilo je veoma toplo. Obukao sam teksas jaknu ali sam brzo shvatio da mi nije bila potrebna. Ono što sam zapazio je i to da je veoma neprijatno nositi masku i rukavice na visokoj temperaturi ali sam se
disciplinovano pridržavao saveta struke i sve sam to imao na sebi.​

Ni lepše vreme nije izmamilo ljude na ulicu zbog šetnje i dalje srećem samo one koji idu u kupovinu, putnike namernike koji idu ka centru grada peške komšije koji šetaju kućne ljubimce i po nekog ko trći, vozi bicikl ili trotinet zbog
rekreacije.

Dnevnik iz samoizolacije 13
Gvozdena disciplina tokom policijskog časa Foto: Privatna arhiva

Prema onom što ja vidim ljudi disciplinovano poštuju propisane mere i savete struke. Sad čekamo da vidimo odluku koliko dugo će važiti policijski čas za uskršnje praznike. Da li će biti dugačak koliko i minuli ili čak i duži saznaćemo
uskoro.​

Ono što svakako raduje da se razmišlja o tome da se penzionerima dozvoli šetnja u određenom periodu tokom uskršnjih ppraznika. Zaslužili su to, a period koji je označen kao najkritičniji sa šestom sedmicom se ako mi je računica dobro
na osnovu onoga što priča struka završava u petak. Takođe rečeno je da bi jedna od prvih mera popuptanja restrikcija koje su uvedene bilo otvaranje zelenih pijaca. To je takođe dobra vest.​

Dnevnik iz samoizolacije 14
Da li će se Gojko vratiti svom imidžu iz 2006. godine Foto: Privatna arhiva

Ja sam već „zreo“ za šišanje ali od toga zasad nema ništa. Dok se ne otvori „Mimoza“ salon u kome se redovno šišam imam dva izbora. Jedan je mašinica i šišanje do glave ili da se vratim imidžu iz 2006. godine i puštam kosu.

12. april

Današnji Dnevnik počinjem sa ispravkom. U jednom od prethodnih napisao sam da bi nadležni u Srbiji trebalo da obezbede mogućnost starijima od 65 godina da izađu iz kuća i pazare u supermarkertima u nekom pristojnijem terminu kao što to rade recimo u Češkoj. Čitalac je pravilno uočio grešku koju sam napravio. Za razliku od Srbije u Češkoj starijima od 65 godina nije zabranjen izlazak iz kuća, ali u supermarketima postoji poseban termin kada mogu samo oni da kupuju kako se ne bi izlagali riziku mešanja sa mlađom populacijom. Izvinjavam se zbog te nenamerne greške. Kada sam pisao taj zapis za Dnevnik nisam imao dovoljno informacija kako zaista stoji situacija u Češkoj.​

I jutrošnje buđenje je bilo nespokojno. Jednostavno osećaj da ne možeš da izađeš napolje čoveka zaista optereti i utiče na raspoloženje. Naravno odmah po umivanju i gimnastici već dok sam se bavio uobičajenom rutinom ispred računara i
pripremajući se za doručak taj nelagodni osećaj je nestao.​

I danas sam dosta vremena proveo na terasi. Bilo je još toplije nego juče i zaista mi je boravak na njoj prijao. Opet su se čuli samo radnici sa obližnjeg  gradilišta i po neki automobil u daljini.​ Sve u svemu i danas je jedina prava zabava gledanje beloruske fudbalske lige.​

Dnevnik iz samoizolacije 15
Iz udobne fotelje gleda se beloruski fudbal  Foto: Privatna arhiva

U prvom meču koji je bio prikazan na SK 1 domaći Minsk nije uspeo da načini iznenađenje kao u meču drugog kola na svom stadionu sa gradskim rivalom Dinamom, te ga je najuspešniji belorusku klub u proteklih 30 godina Bate Borisov
lako pobedio rezultatom 3:0. U ovom meču se pokazala razlika u kvalitetu koja je na strani ekipe iz Borisova kao i njihova želja da nađu u vrhu tabele posle veoma lošeg starta.​

Za razliku od Bate Borisova, Šahtjor iz Soligorska nije opravdao ulogu favorita na gostovanju ekipi Smoleviči. Meč je završen rezultatom 0:0. Domaćin kome predviđaju borbu za opstanak u ovoj sezoni ima veliki razlog da se raduje
ovom remiju a i da žali što njegovi napadači u samoj završnici nisu bili koncentrisaniji jer da jesu Smoleviči je mogao da osvoji sva tri boda.​ Dinamo iz Bresta je kao domaćin očekivano rezultatom 3:1 pobedio ekipu Isloča. Rezultat izgleda ubedljiviji od samog stanja na terenu naročito ako se zna da su gosti poveli.

Međutim igrači aktuelnog šampiona Belorusije su bili kadri da preokrenu rezultat u svoju korist i obraduju svoje navijače pobedom.

11. april:

Kad sam se jutros probudio odmah sam se setio da se nalazimo u periodu najdužeg policijskog časa i pošteno da kažem sneveselio sam se. Jednostavno, osećaj da ne možete napolje a dan je lep i da to nećete moći da ostvarite do ponedeljka je veoma neprijatan. Shvatam ja da je to za moje i opšte dobro ali je neprirodno da čovek ne izlazi iz stana i otuda se takva misao i rodila u mojoj glavi. Međutim, napolje se ne može pa se mora naći neka zanimacija da se ne misli na tu sumornu činjenicu.​

Izašao sam na terasu posle jutranjih vežbi i doručka. Tamo me je sačekao lep i sunčan dan.Nikakvi zvuci nisu dopirali sa ulice osim dovikivanje radnika i rad mašina na obližnjoj građevini. Izbegavanje kontakata nije mogućnost za te radnike. Moraju da rade da bi se rokovi izgradnje ispoštovali. Da bi se zaštitili moraju da održavaju socijalnu distancu što kada se radi na gradilištu čak i uz zaštitnu opremu nije uvek lako izvesti. Nekada kolegi nešto treba dodati, neku stvar treba preneti, nešto zajednički uraditi. Mislim da ni radnici u fabrikama ni na građevini u ovom trenutku ne bi trebalo da rade naročito jer se nalazimo u ključnom periodu borbe protiv korona virusa.​

Na ulici sa terase vidim samo mačke koje se lenjo šetaju dvorištem. Moja terasa ima lep pogled na razne delove Beograda a s obzirom da je sunčano i da sa Dunava ne duva hladan vetar, koji se u mojoj ulici uvek oseti a naročito na višim spratovima poput osmog gde sam ja smešten, mogao sam da se sunčam i da posmatram okolinu. To mi uvek prija a ovog puta mi je posebno prijalo. Moja terasa nije široma ali je dugačka pa sam se šetao levo desno boraveći na svežem vazduhu. Nisam još isprobao ali mislim da je terasa sasvim ok i da se sedne na nju u većernjim časovima dobro obučen. Jednostavno, ljudima je potreban svež vazduh i sunce. Kad već ne možemo napolje onda ko ima prilku u ovakvoj situaciji bi trebalo da što više vremena provodi na terasi. Primetio sam u okolini da dosta ljudi razmišlja tako.​

Posle izvesnog vremena vratio sam se u sobu ispred računara, poslao interent redakciji sve što sam dosad pisaou mom Dnevniku iz samoizolacije. Od danas se to može čitati i na sajtu Danasa a iz dana u dan će iči nove priče sve dok se ne vrati sa rada od kuće na redovni rad u redakciju.​S obzirom da drugih fudbalskih liga pa tako ni naše nema redovno svakog vikenda gledam utakmice tadžikistanskog i beloruskog prvenstva.​

Nova Sport tv je prenosila meč tadžokostanskog prvenstva Istaravšan – Kuktaš 0:3. Gosti su bili favoriti i napadali su od prvog trenutka. Domaćin se skoncentrisao na odbranu polušavajući da iznenadi iz kontri.Možda domaćin i ne bi bio tako defanzivan da u ranoj fazi igre nije ostao sa 10 igrača. Tad se još više povukao i uspešno branio do pred kraj meča. Kada su gosti poveli Istaravšan je morao da se otvori i krene u napad što je Kuktaš znao da kazni i na kraju ubedljivo trijumfovao rezultatom 3:0.

Što se tiče beloruske lige prenošene su tri utakmice SK 1 tv kanalu.​Sluck je dočekao Vitebsk. Meč je završen rezultatom 1:1. Vitebsk je poznat po napadačkoj igri u gostima. Do vog mela je pobedio oba puta kad je gostovao. Ovoga puta nisu uspeli u tome ali su i u trećem meču na strani ostali bez poraza. Napadački i otvoreno su igrlai i jedni i drugi a žal za pobedom je ipak veća kod Slucka jer nisu iskoristili prednost domačeg terena.

https://www.youtube.com/watch?v=eNkbBFqkI8s&fbclid=IwAR0ZqfDwhzS1p0pZfPcfwrmZzo4e0+yzFM-01aYvNuolVZEGzFD3NONCACVk+%E2%80%8B

U drugom meču Žrdno je pobedilo Energtik sa 2:0 i tako nanelo prvi poraz i otkunulo prve bodove lideru na tabeli. S obzirom na to igrači domaćina su bili veoma zadovoljni na kraju mela. Energetik je prućio dobru partiju, napadao je nakon što su domaćini poveli svim silama ali ovog puta kvalitet igre nije bio na njihovoj strani.​ U trećem meču današnjeg tv programa Gorodeja je savladala Dinamo iz Minska rezultatom 1:0. Gorodeja je tako postigla tek četvrtu pobedu nad Dinamom iz Minska a gosti su nastavili sa lošim igrama koje ih prate od samog početka šampionata.

10. april

Iako je u 17 h počeo najdužni policijski čas od 60 sati ispred Univereksporta pre podne nije bilo gužve. Nije je bilo ni unutra. U samoposlugu sam ušao posle 12 sati. Bila je popunjena robom u dovoljnim količinama. Nisam imao mnogo za kupiti tako da sam brzo sve pronašao a na red pred kasom nisam puno čekao.

Posle sam konstatovao da sam imao sreće jer taman kad sam stigao na red na kasi pogledao sam red iza sebe koji je bio golem. Morao sam i do apoteke. I tu me je sreća pratila pa sam tako ušao u apoteku bez čekanja u redu jer u njoj nije bilo kupaca. Kada sam posle par minuta izašao uzevši tri stvari i plativši ispred sam video bar troje ljudi da čekaju.Morao sam u kupovinu još jednom pred sam početak policijskog časa da uzmem neke sitnice koje nisam stigao da pazarim u prvoj turi zbog drugih obaveza koje sam imao. Radio je samo jedan kiosk. Ispred njega je bio red i mušterije su kupovale uglavnom pivo. Ipak je petak veče dan za izazak u grad. Vikend je. Kad se ne može do kluba pazari se pivo da se pije u karantinu. Priznajem i ja sam danas kupio tri komada. Da imam za svaki dan po jedno. Da se lakše prebrodi dugačak ostanak kod kuće tokom policijskog časa.

Jutros sam saznao da je radnik Jure u Rači uhapšen pod optužbom da je širio paniku tvrdeći drugim radnicima da je nebezbedno raditi u fabrici. Jednom rečju skandalozno. Kako širenje panike može da bude ono što nam svaki dan ponavlja struka a to je da je potrebno izbeći kontakte? Ne postoji garancija da možete da izbegnete kontakte kada se ide na posao. Sami radnici tvrde da je priroda posla takva da bezbedan razmak između dva radnika na traci ne može da se ostvari. Srećom posle noći provedene u pritvoru radnik je pušten. To me je kao radnog čoveka veoma obradovalo.

Stručna javnost je saopštila da nema potrebe za odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u izolaciju, zbog toga što je njegov stariji sin pozitivan na korona virus, i da su svi kontakti koje je imao provereni. Bez obzira na sve to smatram da je predsednik Vučić trebalo da se testira na korona virus, kao što je to bio svojevremeno slučaj sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, i da se rezultati testa predoče javnosti. To bi na najefikasniji način prekinulo bilo kakve spekulacije vezano za tu temu.

Prvih sat vremena policijskog časa dok je još bilo sunca proveo sam na terasi svog stana. Iako na osmom spratu temepratura je sada dovoljno visoka da vetar koji duva sa Dunava nije hladan i bez problema se može boraviti u prijatnim uslovima na terasi. Dobro je to znati s obzirok da me očekuju dva dana bez bilo kakvog izalaska napolje. Terasa dođe kao uteha. Novi prostor koji se može iskoristiti u dokolici a koji dosad nije bio u toj meri dostupan zbog hladnijeg vremena.

I večeras su građani sa svojih terasa u 20 h aplaudirali borbi protiv korona virusa. Borbeni duh nije opao ni posle 26 dana vanrednog stanja ni 36 dana od pojave epidemije u Srbiji.

9. april

Danas red ispred Univereksporta nije bio dugačak. Brzo se išlo sa ulaskom unutra. Dosta stvari sam kupio u sredu pa nisam imao mnogo namirnica na spisku.Brzo sam ih pronašao neplanirano uzeo još par stvari koje će mi korisititi.Sve tri kase su radile i brzo se smanjivao red. Malo sam prekratio vreme pričajući sa komšijom. Naravno održavali smo razmak i imali smo maske i rukavice ne samo nas dvojica vec i većina ljudi u samoposluzi.

Po dolasku kući bavio sam se radnim aktivnostima. Posle sam otišao do trafike pred sami početak policijskog časa da kupim još neke sitne stvarčice koje nisam mogao u prvoj turi pre podne jer sam morao da radim i za posao. Iako je dan bio sunčan i lep malo je ljudi bilo na ulici. Zaista bar što se tiče „Bruklina“, kraja Beograda u kome živim i koga njegovi mlađi stanovnici tako zovu, ovde se propisane mere poštuju. Verujem da je tako i u drugim delovima grada i zemlje.

Danas je opao broj preminulih i zaraženih u odnosu na juče ako sam se dobro informisao. To se sve desilo u poslednjem danu pete sedmice od početka epidemije.To nam daje nadu da će stvari početi da se odvijaju na bolje u šestoj sedmici uz verovatno određene oscilacije koje su se dešavale i u zemljama poput Italije koje su pre nas dostigle taj period. U još nekim zemljama dolazi do smirivanja situacije. Po prvi put i lekari iz Kriznog štaba su na konferenciji za novinare pokazali skromni optimizam. To svakako raduje.

Što se tiče te konferencije za novinare na njoj je prokomentarisano i da li predsednik Srbije mora da ide u iziolaciju jer mu je stariji sin pozitivan na korona virus kako je Vučić juče sam na svom Instagramu profilu i saopštio. Iz odgovora koji smo dobili ne može se zaključiti šta će se po tom pitanju zbiti. Juče sam u dnevniku koji pišem poželeo brz oporavak Danilu Vučiču. Danas moram da kažem da nadležni moraju što pre da informišu zainteresovanu javnost da li ima razloga da predsednik ide u karantin ili ne. Sasvim je jasno da za sve važe ista pravila i da nema izuzetaka, što je svojim izjavama potvrdila i struka.

Radnik Jure je uhapšen u Rači i sad je u pritvoru. Videćemo za šta je optužen pa ću tada moći da prokomentarišem situaciju.

8. april:

Danas sam zbog specifičnosti nabavke u koju sam išao pazario u Maksiju. Izbegavam Maksi jer je tamo dugačak red ispred samoposluge a Univereksport mi je znatno bliži iako mi je i Maksi blizu.

Univer mi je odmah preko puta zgrade ali u njemu nema nekih namirnica koje su mi potrebne pa onda sam morao do Maksija da obnovim zalihe. Ovog puta je red bio manji nego što je inače ispred samoposluge mada sam u kupovinu ovog puta izašao ranije nego inače.

Opet nisam primetio da ima puno ljudi na ulicama ovde kod mene u kraju. Skoncentrisani su samo ispred prehrambenih prodavnica i apoteka i ako nisu tu žurno idu ka kućama. Šetače ne primećujem sem ljudi koji izvode svoje kućne ljubimce i putnike namernike koji idu ka centru grada.Vecina ljudi da kazemo tri cetvrtnine prisutnih na ulicama nosi maske a dosta njih i rukavice.

Danas su radnici Jure u Nišu odbili da rade jer tvrde da su im neke kolege zaražene od korona virusa i da se nalaze u bolnickom smestaju predviđenom za te svrhe. Menadžment međutim traži od njih da nastave sa radom. Opet postavljam veoma logično pitanje zbog čega nadležni ne nalože zatvaranje fabrika u uslovima kada se radnici kao što je to slučaj u Leskovcu razboljevaju od korona virusa što je i zvanično potvrđeno? Nadležni traže smanjenje kontakta, razmatraju dodatne restriktivne mere tako da ne vidim razlog da se u sklopu toga ne zatvore fabrike. Jednostavno nema logike da to ne bude učinjeno.

Gledam sjajnu naučno fantastičnu seriju, alternativna istorija je u pitanju, “Plot Against America”. Dosta mi pomaže da odagnam misli sa sumorne svakodnevice i zabavim se koliko je to moguće. Nadam se da će druge Sci-Fi serije koje pratim a trebalo je da se nastavi njihovo emitovanje tokom aprila, što je nažalost otkazano usled epidemije korona virusa, ipak uskoro biti nastavljene.

Večeras je objavljena vest da je stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Danilo, pozitivan na korona virus. Danilu Vučiću i svim ostalim obolelim od korona virusa u Srbiji i svetu želim brz oporavak! Takođe, očekujem da će nas nadležni obavestiti da li je, s obzirom na situaciju, potrebno da predsednik Vučič bude u izolaciji i testiran, shodno praksi koja je dosad u takvim slučajevima primenjivana.

7. april:

Ovaj Dnevnik sam napisao nakon što sam odgledao nastup predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je gostovao u emisiji “Oko” na RTS-u.

Definitivno na čoveka utiče da mu raspoloženje ne bude na najvišem nivou kada mu neko a u konkretnom slučaju predsednik Vučić kaže da će najstrožiji vikend policijski čas uz crnogorski, bar za koji sam ja čuo, biti dodatno produžen i da će možda od osam do 10 dana u inače prazničnom periodu biti zatvoren u kuću zbog 24 policijskog sata. Naročito se čovek smori zbog toga, što je potpuno ljudski ma šta Krizni štab mislio o tome, kada oni koji to vrlo non šarlantno predlažu u prvom redu doktor Kon ne žele da pokažu lični primer i sami provode vreme u samoizolaciji i tako se solidarišu sa građanima.

Još predsednik kaže kako je pocrveneo u licu jer je obiliazio poljoprivredna dobra. Predsedniče vi ste pocrveneli u licu obilazeći poljoprivredna dobra kako bi ste doprineli opštoj stvari a ja sedim kod kuće 23 sata dnevno nekad i 24 h takođe da bih doprineo opštem interesu. Vaša žrtva nije veća od moja i to se mora poštovati. Poštovanje se pokazuje tako da ljudima koji su prebledeli u svojim stanovima jer ne vide sunce ne govorite kako ste vi na istom pocrveneli ma koliko plemenit razlog toga bio.

Inače, dan mi je bio ispunjen kupovinom namirnica i lekova za majku a istovremeno i radnim obavezama. Uspeo sam malo da radim i na rukopisu za moju drugu knjigu i odgledam neku seriju.

6. april:

Danas sam prvo pazario u Univereksportu. Nije bilo gužve sem malo pred kasom ali radile su sve tri i išlo je prilično brzo. Izgleda da sam se izveštio u svakodnevnoj kupovine pa brže i organizovanije pronađem i uzmem sve što mi je potrebno. Samo slabo procenim koliki ceger treba da ponesem jer mu je uvek knap za sve ono što uzmem.

Morao sam posle toga do mesare, pekare i trafike. Na kraju do apoteke majci za lekove. Nisam mogao da izvedem sve odjednom i izlazio sam tri puta. Ovo naglašavam zbog toga što sam išavši na više strana primetio da u mom kraju nema šetača. Bukvalno svi ljudi koji su bili napolju ili rade ili su kupci. Treća kategorija ne postoji.

Ono što mi je posebno neverovatno je da sam se u potpunosti navikao da na autobuskoj stanici nema nikog i da ne prolaze autobusi. Kao da nikad nisu prolazili.

Uglavnom nisam primetio neodgovorne ljude koji ne vode računa o sebi ni drugima i kruže bez cilja naokolo u doba epidemije korone. Tako je kod nas u „Bruklinu“. Kako je u centru grada nemam pojma jer odavde nisam mrdnuo od 24.marta odnosno punih 13 dana. Slaviju gde radim nisam video 24 dana.

Nakon kupovine sam se bavio radnim obavezama a večeras sam odgledao i epizodu “Walking Dead”. Praćenje serije o zombi apokalipsi mi uspešno skrene misli sa naše sumorne svakodnevnice.

Uglavnom kao i svi učim se da živim sa ovim sa čim se suočava ceo svet.

Inače interesantno je da prilično goropadni predstavnici vlasti i medicinske struke koji ne biraju reči da ukažu na to kako nam je potrebna gvozdena disciplina i da su spremni da donesu i oštrije mere ako se ove ne budu poštovale i nikad nisu zadovoljni nisu zatražili od poslovodstva Jure u Leskovcu da prestane sa radom iako je kod jedne radnice ustanovljeno da je obolela od korona virusa a još neki radnici su testirani i postoji osnovana sumnja da je bar još dvoje zaraženo. Veoma je interesantno kako nadležni odjednom nisu više tako goropadni kao prema građanima kada je reč o privatnom u konkretnom slučaju stranom kapitalu.

5. april

Na oko pet i po sati do isteka 40časovnog policijskog časa mogu reći da sam taj period izdržao bolje nego što sam očekivao.

Naravno, koliko puta mi se desilo da ceo vikend ostanem kod kuće da ne izađem nigde ali sam psihološki osećaj da ne možeš napolje do ponedeljka je veoma čudan i specifičan. Naravno ne mislim da sam veći heroj od onih koji su se borili u Moskvi, Staljingradu, Lenjingradu, u borbi za oslobođenje Beograda ali definitivno je specifično iskustvo i nije baš ugodno. Ali ono što se mora nije teško. Jesmo bili u izolaciji ali ne i bez komfora tako da niti sam u tripu da izigravam lažnog Spartanca kao neki koji jedva čekaju da sutra sednu na bajs i vozikaju se sve sa profilnim fotkama ostani kod kuce ali ne spadam ni u one koji prave strašni sud oko toga što ne mogu napolje. Takav stav je posebno bezvezan kada si nemoćan da utičeš na njega. A da je potrebno protiv zaraze se boriti jedinim trenutnim oružjem potrebno je. S tim što ću uvek biti protiv svaljivanja kolektivne krivice na narod, na ljude koji su došli iz inostranstva i tretiranja nas odgovornih kao nezrele gomile.

Najneobičniji trenutak mi je bio kada sam se probudio jutros. Lep sunčan dan napolju ali vidim nešto mi je drugačije nego inače. I onda se setim. Nema nikog napolju nikakvi zvuci se ne čuju samo cvrkut ptica. Potpuno prazan grad sa stanovnicima u domovima. Taj trenutak mi je bio neprijatan priznajem ali sam se brzo adaptirao.

Prvi meč beloruske lige koji je na tv emitivan danas bio je Energetik – Minsk. Redovno pratim belorusku fudbalsku ligu jer je jedina koja se igra u Evropi trenutno. Sve ostale su prekinute zbog pandemije korona virusa. Što se tiče utakmice, gosti su rano primili gol i morali da se otvore što je domaćin vešto iskoristio da igra povučeno i oprezno uz ubojite kontre i na kraju je pobedio sa 2:0. Time je ostvario treću pobedu i sad je sam na čelu tabele sa 9 bodova.
Smoleviči je u drugom meču današnjeg programa dočekao Vitebsk. Suviše je zatvoren bio domaćin dopustili su gostima da igraju napadački verovatno mislivši da ih kazne iz kontri. Međutim protivnik je bio veštiji i postigao gol i to sa igračem manje i onda je domaćinu bilo veoma teško da se vrati u igru jer je ipak ekipa koja je jača u defanzivnom segementu. Istini za volju pitanje je da li bi sve bilo tako da gosti nisu postigli gol iz prekida možda bi meč bio završen i bez pobednika.

U trećem meču Isloč je dočekao Sluck. Domačini su išli na pobedu i deobu prvog mesta sa Energetikom međutim Sluck je takođe hteo da ostvari pobedu i u tome je uspeo pobedivši sa 3:2 iznenadivši domaćina. Utakmica je bila dobra i otvorena mogao je rezultat da bude i drugačiji. Najlepši meč dana sa najviše golova.

Inače u Belorusiji je dozvoljeno prisustvo gledalaca na utakmicama ali pod uslovom da se održava razmak. Neki gledaoci nose maske. Primetio sam da ih nose i redari. Zbog tog rastojanja i manjeg broja gledalaca nisam uspeo da uočim kopove domaćih i gostujućih navijalča. Sem kopa navijača Bate Borisova za koji od ranije znam gde se nalazi, jer sam imao prilike da u bezbroj navrata  gledam utakmice tog kluba u evropskim kupovima. Najbučniji su bli navijači Slucka njih nekoliko sa velikim bubnjem koji su veoma bučno bodrili svoj tim.

4. april

Danas nisam morao u veću kupovinu jer sam prethodno nabavio gotovo sve što mi je trebalo. To je dobro jer su zbog dodatnog produženja policijskog časa samoposluge radile još kraće nego dosad vikendom. To malo što mi je trebalo uzeo sam u trafici da se obezbedim za 40 sati bez izlaska iz kuće. Usput sam bacio i smeće.

S obzirom da se u poslednje tri sedmice krećem daleko manje nego što je to uobičajeno a za šetnju sad nije vreme a i nemam vremena za istu zbog poslovnih i privatnih obaveza odlučio sam da se sa osmog sprata spuštam peške umesto liftom. Da uz vežbe na taj način bar malo održavam fizičku kondiciju. Merio sam se na vagi za 21. dan sam smršao za dva kilograma. Nije neki rezultat ali ajde neki je podstrek.

Subota je dan za belorusku fudbalsku ligu. Odgovorno i disciplinovano poštujući policijski čas odgledao sam sve tri utakmice na SK 1. Iako je bio apsolutni favorit u meču sa Nemanom, Šahtjor iz Soligorska kao domaćin nije uspeo da pobedi goste i utakmica je završena rezultatom 0:0. Kao i u prošlom kolu kada je gostovao Gorodeji Šahtjor, koji je uz Dinamo Minsk i Bate Borisov glavni favorit za osvajanje titule, je imao terensku inicijativu i loptu u svom posedu. Međutim ovog puta nije uspeo da probije odbranu protivnika. Neman je uspeo da se odbrani a u napadu je opasniji od Gorodeje i igraći Šahtjora su morali da vode računa i u defanzivi.

Bate Borisov je dočekao novog prvologaša Ruh i ostvario prvu pobedu i tako osvojio prve bodove u novoj sezoni rezultatom 1:0. Iako novi prvoligaš Ruh se sjajno branio a nakon što su domaćini poveli pokazao je i da je tim koji može da kontroliše loptu i organizovano napada. Na njihovu zalost nisu uspeli da izjednače.

U trećem meču odigranom u subotu u Brestu je domaći Dinamo izgubio od Slavije rezultatom 1:2. Gosti su tim koji sjajno izvodi kontre i na taj nalin su uspeli da povedu sa 2:0. Dinamo iz Bresta je smanjio rezultat pred kraj na 1:2 imao sjajnu sansu u poslednjim trenucima meča ali je nije realizovao pa je Slavija odnela sva tri boda kući.

3. april

Danas je opet uspostavljeno pravilo da se u Univereksport ulazi samo po dvoje. Formiran je veliki red ispred radnje ali je bio i veliki red unutra ispred prostora gde su smeštene kase.

Želim da ne mislim da je jučerašnja ponovljena izjava predsednika da će uvesti da se 24 sata ne izlazi iz kuća ako struka to zatraži izavala nešto veću navalu na samoposlugu u kojoj često kupujem nego inače. Obično ako je formiran red ispred radnje nije veliki ispred kasa. Ne želim da mislim da su ljudi pomislili da će uskoro doći do najradikalnijeg pooštravanja mera pa su pohrlili u nabavku i kad inače ne bi. Ipak mislim da je razlog sasvim drugi, odnosno da im je bio cilj da što više pokupuju danas jer će sutra policijski čas početi od 13 h što znači da će se i radnje zatvoriti još u toku prepodnevnih časova pretpostavljam.

Primetio sam da je ekipa prodavaca iz Univereksporta znatno neljubaznija u odnosu na ekipu prodavaca iz Maksija. Tako je bilo i pre vanrednog stanja. Da li su u pitanju manje plate ili nešto drugo ne znam. Uglavnom uvek sam solidaran sa radnim ljudima razumem šta znači imati malu platu i nikada se ne bunim bez potrebe. Trgovački radnici i inače rade težak posao a posebno sad i ne treba im zamerati za sitnice. Naprotiv, treba im čestitati na naporima koje ulažu.

Danas je bio lep i sunčan dan koji najavljuje da nam dolazi da tako kažem klasično proleće i tome sam se radovao.Bez obzira što ne mogu napolju da uživam u lepom danu i prijatnoj noći ipak se radujem što dolazi proleće. Radovao sam se i u vojsci,radujem se svake godine pa nema razloga da se ne radujem i sad. A mnogi tvrde da visoke temperature ne gode virusu i iskreno se nadam da je to i zaista tako.

Sutra počinje pdoruženi policijski las od 13 h do ponedeljka u 5 ujutro. Penzioneri izlaze u nabavku rano ujutro sutra a ne više u nedelju kao dosad. Videćemo kako će da izgleda sve to i što je najvažnije da li će poboljšati rezultate odnosno smanjiti kontakte.

2. april

Danas sam otišao najdalje od kuće u proteklih osam dana. Ovog puta mi je opet cilj bio mesara kod SUP-a u Despota Stefana. Imaju odlične ćevape te sam kupio 15 komada. Ostalo je i ujutro za doručak.

Prethodno sam išao u pekaru i kupio hleb. Valjda zato što nema velike gužve ili nema uopšte gužvi ispred pekare, mesare, trafike nekako se osećam „normalnije“ u njima dok sve ovo traje nego u isto tako dobro poznatim supermarketima. Čitav život u njih ulazim rutinski a sada je to neka druga priča. Najviše se to oseti po gužvama ispred kase a i po velikom broju ljudi sa maskama na licu. Išao sam u apoteku zbog majke zbog njenih lekova.

Apoteka je bila prazna. Iza mene je ušla jedna devojka i pitala je jel imaju maske rečeno joj je „ne“.Morao sam da hitam dalje pa ne stigoh da se raspitam da li ih je bilo pa su se rasprodale ili nisu stizale dosad.

Sinoć je uhapšena koleginica sa portala Nova. Bio sam veoma razočaran i ljut kada sam to pročitao. Osetio sam to kao atak na novinarsku struku. Prethodno sam pročitao tekst i nisam u njemu primetio nikakve „lažne vesti“. Koleginica se pozvala na izjavu anonimnog izvora kako mediji to uglavnom rade. Bilo da su provladini bilo da su naklonjeni opoziciji. Koleginica je pokušala da dobije i drugi stranu to jest KC Vojvodine ali oni nisu odgovorili na njena pitanja. Ignorisali su ih. Ako nadležni u KC Vojvodina nisu imai ovlaščenja da odgovore koleginicu je trebalo da upute ili na Krizni štab ili da konsultuju Krizni štab kako da postupe u konkretnom slučaju. Svakako je da nadležni nikog nisu morali ni smeli da hapse već su mogli da demantuju pisanje ako smatraju da je netačno i iznesu činjenice da je to tako. Umesto toga uhapšena je novinarka samo zato što je radila svoj posao. Uvek sam solidaran sa novinarima koji se hapse samo zato što rade svoj posao i uvek sam solidaran sa njima bez obzira iz koje redakcije dolaze. Smatram da je profesionalno i kolegijalno da svi novinari tako razmišljaju.

Od sutra najavljuju toplije vreme. Izgleda da nam dolazi pravo proleće. Visoke temperature su loše za virus korona i lepšem vremenu treba da se radujemo bez obzira što veći deo dana ne možemo da izlazimo. Na kraju, raduje me što će ljudi ponovo moći uveče da izvode svoje kućne ljubimce u šetnju u terminu kada je to propisano.

1. april

Pazario u Univereksportu. Ta samoposluga mi je najbliža a dok sam prolazio pored nje provalio sam da nema gužve ispred, tačnije rečeno da nema nikog. To sam iskoristio da uđem a onda sam shvatio da je radnja puna. Nije bilo pripadnika obezbeđenja iz nekog razloga a time verovatno nikog da formira red ispred prodavnice. Primehtih da su bolje opskrbljeni nego prethodnih dana. Pronašao sam sve što mi treba.

Red za kasu a bile su otvorene sve tri je bio „kilometarski“. Dok sam čekao u redu pitao sam se da li bi red bio toliko veliki da doktor Stevanović nije imao onakav nastup kakav je imao na konferenciji za novinare počevši je sa „braćo i sestre“ ili da nije stigla poruka od Kriznog štaba na mobilne telefone građana putem sms-a da ostanemo kod kuće jer nam preti „italijanski i španski scenario“. Da li bi red bio manji da nije bilo takvih poruka ili bi pak bez obzira na to bio tako dugačak?

Morajući da čekam u dugačkom redu a nemajući da radim šta drugo proučavao sam tipove maski koje nose ljudi u samoposluzi. Većina njih ima maske. Neke su bele sa više podvrsta, druge su plave, treće zelene, postoje one takođe su bele boje što kad ih staviš izgledaju kao kljun ptice. Ima i dosta kućno izrađenih maski i improvizovanih maski čini mi se. Jeidno neke crne što sam video kod nekoliko ljudi, imam dilemu da li su kućna radinost maske ili je reč o masovnoj proizvodnji.

Da nije bilo jedne fore osnivača socijalnog folka u Srbiji legendarnog Zoke Bosanca i da drugu foru nisam video na profilu gospođice Erkić koja je radila fotografiju za moju prvu knjigu totalno bih zaboravio da je 1.april, dan šale.

Inače moj favorit broj jedan u aktuelnom trenutku je kolega Miloš Vučković, urednik portala radnik.rs koji kada izlazi iz stana na glavi nosi gas masku. To je odgovornost i disciplina.

31. mart

Danas sam išao u veću nabavku i zbog specifičnih potreba kupovine do Maksija. Red je bio veliki bar 20tak minuta sam čekao. Vreme je bilo hladno pa sam se odlučio za motorističku jaknu nalik vijetnamki koja ima postavu. Nisam pogrešio. Na nogama sam imao adidas patike, mogle su i martinke cipele da budu, ali mi ipak nije bilo hladno na nogama.

Kad sam konačno došao na red i ušao konstatovao sam da nema korpi. Momak ispred mene je pitao čoveka iz obezbeđenja gde su korpe. Ovaj mu je odbrusio da su iza kase. Inače nikad ne stoje iza kase nego na ulazu u radnju. Kapiram ja da radi za malu platu, kapiram i da je nervozan zbog situacije ali kupci mu nisu ništa krivi, sve radni ljudi od krvi i mesa kao i on. Pri tome momak mu se obratio uljudno bez bilo kakvog potcenjivanja. Ali čovek radi težak posao i ko sam ja da mu pametujem pa sam se suzdržao od komentara. Otišli smo nas dvoje ili troje što smo ušli do kase i uzeli korpe koje očito niko nije doneo do mesta gde treba da stoje jer po svemu sudeći nema ko. Maksi je dobro opskrbljen i kupio sam sve što treba. Potom sam svratio do još jedne prodavnice potom i do trafike.

Posle podne sam morao još jednom do trafike po par stvarčica koje me je brat zamolio da mu donesem. On svakog dana ide na posao ja radim od kuće pa sam osetio potrebu da mu učinim. Sve u svemu bio sam van stana ne više od 45 minuta. Znači danas sam 23 časa i 15 minuta najmanje proveo u stanu. Proveo bih ja i 24 h ali ne mogu jer moram da izađem u nabavku.

Brat mi je s obzirom da ide svaki dan platio račune u pošti u kojoj nije velika gužva. Ovde sam u pošti u kraju viđao velike redove. Kupio je i duvan čvarke u “Zlatiborcu” u Njegoševoj. To mi je ulepšalo dan. Dugo, odnosno otkako ne idem u redakciju zbog izmene režima rada, nisam imao priliku da probam te čvarke i veoma su mi prijali plus podsetili su me na deo grada u kome radim i koji mi mnogo nedostaje. Setio sam se i svojih kolega i kafana i kafića koje posećujemo u okolini.

Prebrodili smo martovski period samoizolacije. Idemo dalje i svi se iskreno nadamo da ćemo iz nje izaći čim epidemija korona virusa naravno bude suzbijena.

30. mart

Danas takođe nisam imao mnogo toga da kupujem pa sam otišao samo do pekare i trafike. Sve sam brzo obavio i van stana sam bio oko 20 minuta. Juče 15, danas 20 zaista se smatram odgovornim i disciplinovanim koliko god to mogu da budem. Zato mi teško i pada kada nadležni tvrde da odgovorni ispaštaju zbog neodgovornih umesto da učine nešto da neodgovorne spreče da budu neodgovorni.

Sutra ću morati u malo veću kupovinu pa ću verovatno morati da čekam duže. Redovi su veliki, odem do Šop and Go

Dokaz da smo u veoma stresnoj situaciji je taj što ni jedna od meni najomiljenijih serija “Walking Dead” koju pratim na FOX kanalu ne moze da mi sto posto zaokupira misli i skrene sa sporadičnog razmišljanju o aktuelnoj situaciji u kojoj smo se našli. Pokušaću ovih dana to da premostim sa par novih serija koje još nisam počeo da gledam u stvari jednom novom i drugom koju već gledam ali je počela njena nova sezona. Žao mi je što kasnije nisam počeo da pratim seriju “Van Helsing” koja je baš uzbudljiva i mislim da bi mi prilično bar na trenutak Međutim sve emtovane sezone sam odgledao pred početak epidemije korona virusa a nove sezone još nema. Verovatno će i kasniti kao i sve druge planirane nove sezone sem onih možda što su palnirane za emitovanje od jeseni. Šteta jer bi mi sigurno skrenula misli sa ni malo zavidne svakodnevnice u kojoj je čitava zemaljska kugla nalazi u ovom trenutku. Možda će nekom biti čudno da se ja od sumorne stvarnosti odmaram gledajući naučnu fantastiku i postapokaliptične tema između ostalog ali zaista jeste tako jer me to dobro zabavlja. Kao što sam pisao ranije jedina podvrsta istih koje apsolutno ne mogu da vidim očima je ono što nas je sada zadesilo u realnosti a to je pandemija.

Sutra ćemo da čujemo i predlog ekonomskih mera za suzbijanje efekata epidemije korona virusa. Već je nešto izašlo u javnost ali hajde da sačekamo sutrašnji dan pa da ih na adekvatan način komentarišemo.

29. mart

Polako se okončava 14 dan samoizolacije. Proteklo mi je brže nego što sam očekivao. I dalje mi je neobično, što je i normalno jer se veoma mnogo krećem zbog posla a i inače, ali sam se prilično i privikao na novonastale uslove.

Danas sam po prvi put video terasu na poslu koju je kao fotografiju postavio kolega Vlada Živanovič. Na fotografiji su bili članovi Kolegijuma dnevnog lista Danas. Još jednom konstatujem da Miletu odlično stoji maska.

Čestitam Mile!! Bilo mi je drago što vidim tu terasu i deo redakcije bar na fotografiji. U tom delu grada nisam bio evo već dve sedmice. To mi se dešava samo kad sam na odmoru.

Danas nisam išao u veliku kupovinu jer je sve što je potrebno već uglavnom bilo u kući. Stoga sam nešto kasnije nego obično izašao samo do trafike da kupim neke sitnice. Baš je tad počela da pada kiša ali sam uspeo da dođem do zgrade pre nego što je počeo jak pljusak. Već oko 14 h sam nastavio sa pisanjem „Mrguda“. Knjiga dobro napreduje. Uspeo sam da pročitam šta sam dosad napisao i sviđa mi se. Za ovu knjigu nema rokova i pišem je koliko god treba ali da bude urađena kako ja želim. Ne da bih ispunio neki svoj hir nego zato što to tako treba.

Tek danas samo konstatovao šta mi to nedostaje noću dok sedim na gajbi. Danima mislim o tome ali mi nije sinulo u glavi do skoro malopre. Pa, lift uopšte nije u upotebi ne čujem ga. Nema noćnih izlazaka svi sede kući. Očito da u mom ulazu nema ljudi, bar zasad, sa radnim dozvolama u vreme policijskog časa.

Neke od mojih omiljenih serija će kasnije biti emitovane nego što je planirano zbog pojave epidemije korona virusa. Tu sam svakako na gubitku jer su sve četiri u kategoriji najboljih koje gledam. Prva je trebalo da počne da se emituje u prvoj polovini aprila, tačnije za katolički Uskrs čini mi se. Ništa od toga a nije ni poznato kada će početi sa prikazivanjem. Jedina informacija je „tokom ove godine“.

28. mart

Odgledao sam dve utakmice beloruske fudbalske lige. U prvoj, koja je emitovana na SK 1, u gradskom derbiju Minsk je kao domaćin savladao Dinamo iz Minska rezultatom 3:2. To je prva pobeda ekipe Minska nad gradskim rivalom nakon uzastopnih 15 poraza. Posle prvog poluvremena Minsk je dostigao veliku prednost od 3:0. Činilo se da je reč o nedostižnoj prednosti, međutim gosti su u nastavku postigli dva gola i do kraja meča napadali pokušavajući da izjednače ali nisu imali uspeha u tome. Na istočnoj tribini je bila jedna veća organizovana grupa navijača Dinama. Skandirali su tokom celog meča i na kraju pozdravili svoju ekipu i bodrili je i pored serije poraza koju je ostvarila u dosadašnjem toku sezone. Ne znam da li je reč o organizovanoj navijačkoj grupi u pravom smislu te reči ali sam na zapadnoj tribini primetio navijače Minska sa šalovima a imali su i bar jedan transparent zakačen za ogradu.

U drugom meču beloruske lige, emitovanom na kanalu N Sport, susreli su se Gorodeja i Šahjtor. U toj utakmici trijumfovali su gosti rezultatom 2:0. Šahtjor je kvalitetnija ekipa i jedino što je Gorodeji preostajalo je da se organizovano brani. Domaćin je to uspešno činio sve do prvog primljenog gola. S obzirom da Gorodeja nije tako uspešna u fazi napada a koliko toliko je morala da se otvori pa je Šahtjor postigao i drugi gol. Gorodeja se inače nije ni tada previše otvorila jer je pravilno shvatajući svoje deficite u napadu protiv kvalitetnjeg protivnika ipak više računa vodila da ne doživi rezulatsku katastrofu. Gorodeja ima organizovanu navijačku grupu smeštenu na istoku svog stadiona. Šahtjor je takođe imao podršku sa tribina, njegovi tifozi su bili stacionirani za zapadnoj tribini u delu rezervisanom za gostujuće navijače.

Inače veoma mi je bio interesantan pristup beloruskih fudbalera sigurnosti lopte u igri. Čim protivnik dođe u situaciju da ugrozi posed lopte ona se vraća unazad . To je taktika koju bi sasvim sigurno trebalo da koriste i naši vodeći timovi a ne da se blamiraju katastrofalnim greškama. Opet je ispred Univereksporta i Maksija bila velika gužva. U mojoj omiljenoj pekari nije bilo hleba kada sam ja stigao tako da sam se prošetao do nešto udaljenijeg Šop and Go kao i prošli put. U redu ispred mene je bilo dvoje ljudi. Lako i brzo sam stigao na red da pazarim šta je trebalo.

27. mart:

Danas sam čekao dvadesetak minuta u redu ispred Univereksporta. Do juče nisu praktikovali da samo određeni broj ljudi bude u radnji,na to sam kod njih naleteo dosad samo jednom, ali su očito promenili pravila. Sreća da sam na sebi imao fajerku jer je duvao jak vetar a moja ulica je u blizini Dunava i njoj uvek duva čak i leti.

Nije bilo prijatno čekati na vetru, sreća da se bar temperatura malo povećala, ali šta se mora na to se ne vredi žaliti. U svakom slučaju, preporuka je da se dobro obučete za čekanje u redu ako je napolju hladno ili da u kupovinu odete ranije pri čemu nećete naleteti na velike gužve ispred prehrambenih prodavnica a pretpostavljam ni ispred apoteka gde sam takođe video redove. Jogurt i dalje brzo nestaje u Univereksportu pa ko tu kupuje neka ide što ranije. Bar ako živi u “Bruklinu” suočava se sa takvom situacijom. Drugih osnovnih namirnica ima u dovoljnim količinama i opskrbljenost je sasvim ok.

Primetio sam da sve veći broj ljudi nosi zaštitne maske. Razumem ljude a to je i dobro. Nadam se da će pandemija biti okončana u dogledno vreme, svi mi želimo da to bude što pre, i da zaštitne maske neće postati svakodnevan „modni“ detalj. Čuli smo od nadležnih da nas očekuju dve veoma bitne sedmice i da u tom periodu moramo da se ponašamo odgovorno. Svi treba da budemo odgovorni, da pokažemo čeličnu disciplinu i da vidimo da li će te mere dovesti do suzbijanja opake bolesti.

Pokušaću da pogledam neku utakmicu beloruske fudbalske lige tokom vikenda. Legendarni Ika komšija me je obavestio da ima prenosa na SK kanalu. Gledaću jer mi fudbal i sport koji veoma pratim nedostaje. Naročito vikendom.

26. mart

Danas sam tokom kupovine isprobao zaštitnu masku koju sam dobio. Ok je, možeš normalno da dišeš i pričaš.Jedini je problem, a to važi za nas što nosimo naočare što se stakla non stop magle usled disanja.

U svakom slučaju to je nešto što može da se istrpi a ja se definitivno osećam sigurnije sa maskom na licu. Snabdevenost u samoposlugama je dobra s tim što ljudi masovno kupuju artikle poput recimo jogurta u velikim količinama tako da ako dođete kasnije ne možete da ga nađete. Danas je u Univereksportu u kome je pazarim jer mi je preko puta zgrade ostalo samo nekoliko manjih pakovanja. Međutim, Gojka ne može ništa obeshrabri pa s obzirom da je ispred obližnjeg Maksija bio ogroman red pešačio sam do nešto udaljenijeg Šop and Go i tamo pronašao jogurt. Bilo ga je u dovoljnim količinama. Manja radnja je nekad opskrbljenija pa mislite o tome kada idete u nabavku. Nisam primetio da se ostale namirnice tako lako razgrabe kao jogurt. Rafovi sa testeninama su prilično ispražnjeni a nema ni meda u Univeru. Sve ostalo je tu u dovoljnim količinama.

Vidim da je ministar rada Đorđević rekao da će se objaviti imena poslodavaca koji otpuštaju radnike u toku vanrednog stanja i da će im to biti kazna. Odmah da kažem od toga nema ništa. Samo insistiranje države kod privatnih poslodavaca može spasiti radna mesta, ništa drugo.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da samo od discipline građana zavisi da li će biti uvedena totalna blokada Beograda odnosno zabrana ulaska i izlaska u grad. Rekao je da je većina ljudi disciplinovana ali da nekoliicina koja nije ruši disciplinu svih drugih građana. E to nije tačno i ne može tako. Niko nema pravo, pa ni u ovim uslovima u kojima se nalazimo, da nameće kolekitivnu krivicu građanima. Ja sam disciplinovan i na moju disciplinu nedisciplinovani ne mogu da utiču niti sam ja odgovoran za njihovu nedisciplinu. Ok ako je potrebno zbog zaštite zdravlja uvesti rigoroznije mere uvedite ih. Niti hoćemo niti možemo da sprečimo nadležne. Ali to ne znači da disciplinovani građani treba da snose kolektivnu krivicu niti da su odgovorni za uvođenje novih mera, Predstavnici vlasti bi to morali da imaju u vidu prilikom davanja izjava.

25. mart

Danas sam imao dosta aktivnosti. Ustajanje ranije ujutro nego obično. Odlazak do pekare po hleb, onda do mesare po meso i na kraju do Univera da kupim kevi sa spiska šta je tražila. Neko bi sve to obavio odjednom ali ja nisam toliko sposoban a i volim stvari da radim jednu po jednu, dobro je za koncentraciju, pa se manje stvari u kupovini zaboravi.

Nakon toga žurio sam kući. Juče se pokvario bojler a bez njega se u kući ne može. Zahvaljujući komšinici brzo je nađen majstor. Kvar je popravljen i majstor kaže da je sad bojler miran i da treba da radi bez greške bar dve godine.

Nakon odlaska majstora radio sam tekst. Čekao odgovore nadležnih, razgovarao sa sagovornikom, i na kraju uradio najvažniju stvar napisao zadatu temu. Potpuno sam se uhodao u rad od kuće koji se ni po čemu ne razlikuje bitno, kad je bar o pisanju reč, od rada u redakciji tako da nisam morao puno ni da se prilagođavam . I ranije sam radio od kuće kad drugačije nisam mogao a dobar trening za ovu situaciju mi predstavlja to što kolumnu pišem gotovo isključivo subotom za ponedeljak.

Kao i svake večeri pogledam vesti na portalu B92. To radim već godinama i predstavlja mi svakodnevnu rutinu. Koliko je korona virus prisutan u celom svetu dovoljno govori podatak da sam teK na četvrtoj strani pregledajući vesti našao svega dve koje ni direktno ni indikrektno nemaju veze sa pandemijom.

Kao što sam već obelodanio danas sam dobio na poklon zaštitnu masku. Zahvaljujem se donatoru!

24. mart

Danas sam ‚po prvi put od 13.marta, išao do strogog centra grada. Naime, 1.aprila mi ističe VISA kartica koju koristim za kupovinu kako ne bih podizao keš sa banke. Posebno mi je nužna ta kartica u ovo doba kada se ograničeno krećem.

Bankomata moje banke nema u neposrednoj blizini mesta gde živim. Dakle izbora nisam imao, morao sam da idem do centra grada u filijalu koja mi je naznačena kako bih podigao novu karticu. O tome me je putem sms obavestila banka. S obzirom da u strogom centru nisam bio duži period, to jest da nisam napuštao kraj otkako su nastupile mere borbe protiv korona virusa pitao sam se šta će me zateči tamo gde idem. To što nema prevoza, što ne radi većina prodavnica i lokala a i sneg koji je juče padao me je veoma demotivisalo. Ali svejedno morao sam u pohod, Ako je ne uzmem kad mi istekne stara ne bih mogao da kupujem bezgotovinski čak ni da podignem novac na bankomatima već bih morao da idem do banke na šalter po novac.

Kolega Vlada Živanović ide svaki dan u redakciju zbog obavljanja uredničkih poslova na sportskoj rubrici a živi u Višnjičkoj banji pa sam ga zamolio da me poveze do centra kada krene na posao i spase me bar malo od kijameta a i da budem odgovoran da ne šetam bez potrebe. Pokupio me je na potpuno praznoj stanici gradskog prevoza kod SUP-a u ulici Despota Stefana. Malo smo popričali. Video sam i Dražu Petrovića glodura Danasa koji nas je sačekao ispred svoje zgrade. Njih dvojica i Mile, urednik spoljne Miloš Mitrović svaki dan se tako voze na posao. Njega kupe na Zelenjaku. Ja sam izašao kod Skadarlije pa Mileta nisam video. Na stanici na kojoj sam izašao nigde nikoga. Samo par ljudi oko mene. Radi pekara, trafika, možda još koji lokal sve drugo zatvoreno. Omiljena moja sendvičara Babalu ne radi. Skadarlijske kobasice rade gore u Skadarskoj ali samo dostava i za poneti. Nailazim samo na ženu koja puši cigaretu ispred zgrade, očito je da je reč o zaposlenoj iz neke prodavnice ili firme na pauzi. Pada jak sneg, kod Karibik pice nigde nikog. Isto i kod Mašinac pice. Obe rade dostavu i za poneti ali nema da se jede ispred zabranjeno. Nikad nisam video otkako te picerije postoje bilo da je dan bilo da je noć da u njihovoj blizini nema nikog. Sam samcat čekam na pešačkom prelazu ka Staklencu tačnije rečeno ka kafani Zora. Automobila na ulicama već ima. Nisam primetio te linijske autobuse ali nisam ni obraćao pažnju jer na njih ne mogu da računam. Verovatno je prošao neki a ja ne primetih. Opet čekam na semaforu ka Terazijama. Preko puta mene samo trojica radnika Gradske čistoće čiste sneg. Provalim u jednom trenutku dok čekam zeleno svetlo da je neverovatna tišina. Samo zvuk automobila koji prolaze i ništa se drugo ne čuje. Dok sam bio mlađi dosta sam izlazio ali ni u gluvo doba u najužem cetru to nikad nisam doživeo. Bacio sam pogled na Trg Republike. Možda troje ili četvoro prolaznika. Potpuno prazan. Nadrealna slika.

Konačno prelazim pešački. Do Bezistana sam naišao na ženu koja šeta psa i uličnog prodavca novina. Plašio sam se velikog reda ispred banke. Na moju sreću nigde nikog. Ulazim u banku. Par ljudi ispred bankomata. Par čeka za šalter a za operatera ispred mene samo jedan momak. Vrlo brzo dolazim na red dobijam novu karticu na brzinu se raspitujem za osnovne informacije u vezi nje i napuštam banku. Sneg i dalje pada, hladno je.Pokušavam da uhvatim taksi na ulici. Nema ga. Srećom ne živim daleko od strogog centra, legendarni Bruklin je ipak blizu. Vidim bilbord sa zastavom NR Kine. Uskliknem u sebi živela NR Kina. Bacim pogled ka Knez Mihajlovoj. I ona nadrealno prazna možda pet šest ljudi u tom delu dokle mi seže pogled. Prolazim kraj Doma omladine nema nikog ispred. Krećem peške kraj Politike i za 15 minuta stižem kući.

23. mart:

Iako je kalendarski počelo proleče takozvana „baba Marta“ se ne da i večeras je u Beogradu pao prvi pravi sneg ove sezone. Koliko mi je krivo što ga nije bilo kada je trebalo toliko u aktuelnoj situaciji nije dobro došao jer pretpostavke govore da virus korone ne trpi visoke temperature a one će u narednih nekoliko dana zbog snega biti niske.

Navijam da zhalađenje bude što kraće te da od 1.aprila kako je to bio običaj u Jugoslovenskoj narodnoj armiji a kasnije Vojsci Jugoslavije vetrovke budu skinute zbog toplog vremena a vojska ostane samo u bluzama. Nisam ekspert ali se iskreno nadam da će visoka temperatura štetiti virusu a to tvrde i neki strulnjaci.

Od svih sci fi serija i filmova jedino ne volim i ne gledam one o pandemijama. U stvari veoma retko to radim. I eto sad nas je u realnom životu zadesila pandemija i ja koji nkada nisam pratio naročito pomno vesti iz te oblasti sada veoma proučavam tu oblast. Ne zato što me zanima već zato što je to sada nasušna potreba.

Danas je na konferenciji za novinare Kriznog štaba saopšteno da neće biti novih produžavanja trajanja policijskog časa. Kineski medicinski eksperti su rekli da to nije pottebno. Predložili su najučinkovitiju meru u borbi protiv epidemije korona virusa a to je testiranje. Koliko sam pratio sve zemlje koje su tu metodu primenjivale kao osnovnu poput recimo Rusije i Belorusije drže zarazu pod kontrolom bez mrtvih u ovom trenutku. Danas sam imao dosta obaveza oko nabavke, vreme rada supermarketa je sada kraće pa ljudi krenu što ranije u nabavku i sada se više čeka, imao sam i radne obaveze plus još neke stvari što sam preuzeo na sebe. Sve me je to sprečilo da radim na mojoj drugoj knjizi „Mrgud“ danas ali sutra ću sigurno pisanje iste posle radnih obaveza i nabavke staviti na listu prioriteta broj jedan.

Pročitao sam negde da Italijane u karantunu opušta kuvanje, da je porasla kupovina testenina i da će se u karantinu neki od njih udebljati. Želim im sve najbolje pre svega da što pre izađu iz karantina a ako nabace neko kilo više nije problem skinuće ga kad se sve vrate u normalu.

Ja pak radim vežbe koliko mogu i trudim se da smršam. Zasad uspevam da jedem samo dva umesto tri puta dnevno i nadam se uspehu.

22. mart:

Beograd nikada u svojoj istoriji nije doživeo takvu situaciju kao rano ujutro u nedelju. Nakon 4 h kada je budna i na ulicama samo omladina zbog povratka iz izlaska u grad ovog puta u to doba nisu bili aktivni juniori, koji su u to vreme spavali, već penzioneri koji su po prvi put u istoriji masovno izašli napolje da bi kupili namirrnice. To je naime jedini termin kada mogu izaći iz kuća kao što je poznato.

Postavlja se pitanje zar je moralo baš tad? Češka je dozvolila da penzioneri jednom sedmično kupuju namirnice u ranim popodnevnim časovima. E sad pitanje na koje će nadam se bar nakon završetka vanrednog stanja stručna javnost da nam odgovori je da li su eksperti u Srbiji pametniji i bolji stručnjaci nego njihove kolege u Češkoj. Nadam se da će tada nadležni eksperti da nam objasne zašto je njihovo opredeljenje bilo bolje od opredeljenja čeških stručnjaka. Verujem da što se tiče školske spreme eksperata i naših i čeških nema nikakvih razlika pa će biti veoma zanimljivo čuti objašnjenje srpskih stručnjaka odnosno nadležnih. Ne mislim tu zašto su se odlučili na tu meru. To smo čuli. Da bi penzioneri manje izlazili i tad. Već se nadam da ćemo saznati zašto je ta mera stručnija od one pokrenute u Češkoj a istovetna je.

Ovo je najneobičniji vikend za mene otkako znam za sebe. Redovno pratim sva sportska dešavanje uglavnom u kolektivnim olimpijskim sportovima. To znači da pratim sve lige. Tek sam negde predveče shvatio da mi je neobično zbog toga što ne mogu da ispunim svoju svakodnevnu nedeljnu rutinu i propratim rezultate u domaćim ligama. Inače, jedina fudbalska liga koja se igra je ona u Belorusiji, kad je reč o Evropi, to jest njihov šampionat je startovao ovog vikenda. Njihov predsednik Lukašenko smatra da je karantin neučinkovita mera u većem obimu, kako je rekao, i da se treba orijentisati na testiranje i izolaciju bolesnih. Poziva se na relativno mali broj zaraženih korona virusom u Belorusiji.

Danas je bio razoran zemljotres u Zagrebu. Tamo mi živi brat od tetke i rodbina sa strane majčinog ujaka. Prva stvar je jutros bila kad sam čuo za vest da ih kontaktiram i svi su na sreću dobro.

21. mart:

Danas se navršilo tačno sedam dana kako nisam napuštao kraj u kome živim beogradski “Bruklin” zbog epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Poslednji put takozvani „krug dvojke“ koji označava centar grada sam video prošle subote i to ulicu Kneza Miloša iz automobila tokom putovanja ka i u povratku sa Vidikovca gde sam bio u poseti kod mog pobratima Spasketa.

Njegova cerka je slavila sedmi rođendan i on je napravio malo slavlje na kojem je još bio i njegov kum. To je naravno bilo pre svih zabrana okupljanja i bilo je reč o malobrojnom skupu iz bezbedonosnih razloga. Najuži centar grada Trg Republike, Terazije, Knez Mihajlovu nisam video od prošlog petka od kada više ne idem u redakciju već kako je naloženo radim od kuće. Opet ponavljam da mi je to neobično jer bih tuda prolazio svakog radnog dana na putu do posla.

Danas sam prvi put tokom odlaska u kupovinu pešačio dalje od Univereksporta i Maksija koji su u samoj blizini moje zgrade. Išao sam do mesare koja se nalazi pored SUP-a u ulici Despota Stefana. Iako je subota na ulicama je bio veoma mali broj ljudi. Beograd ne pamti takvu subotu koja je inače dan za izlazak u grad. Tek po koji prolaznik. Vozila GSP je bilo dosta na ulici ali u njima je bilo izuzetno malo putnika.

Slušao sam predsednika Srbije Vučića koji je govorio na konferenciji za novinare. Opet je ponovio molbu privatnim preduzetnicima da ne otpuštaju radnike. Opet kažem kao i juče nije dovoljno zamoliti potrebno je insistirati da se to ne radi. Zato što i inače nije ok otpuštati ljude zarad većeg profita a naročito je neljudski to raditi u doba epidemije korona virusa. Predsednik je rekao da „na konferenciji nema novinara koji viče na žene“. Ne znam na kog novinara je predsednik mislio ali odgovorno tvrdim da kolega Davor Lukač koga su neki nepravedno otpužili da je „napao“ premijerku ne viče na žene kao i da ni na koji način nije napao premijerku. Kao novinar dužan sam da se založim i izrazim solidarnost sa kolegom prema kome je učinjena nepravda.

Večeras je Kina poslala pomoć u ljudstvu i opremi Srbiji u borbi protiv epidemije korona virusa. Hvala Narodnoj Republici Kini, hvala bratskom kineskom narodu na pomoći!

20. mart:

Pre dvadesetak minuta izašao sam na terasu. Kada je vreme lepo, kao što je slučaj večeras prvog dana proleća, mogu se čuti muzika, žamor ljudi na ulici i zvuci koje proizvode automobili i autobusi. Večeras se od toga ništa nije moglo čuti sem tišine koju bi s vremena na vreme presecao udaljeni lavež pasa.

Mislim da takvu tišinu i mirnoću Beograd nije doživeo još od perioda Drugog svetskog rata. Ne računajući period bombardovanja 1999. godine kada se oglase sirene za vazdušni napad. U redakciji sam poslednji put dosad bio prošlog petka. Period od tad mi je brzo protekao ali mi se čini kao da je prošla večnost od mog boravka na Vračaru. Znam da će mnogi reći da me u ovom trenutku muče banalne stvari ali stvarno mi nedostaju čvarci iz Zlatiborca i libanska šavarma iz Njegoševe.

Juče je predsednik rekao da moće samo da zamoli privatne poslodavce da ne otpuštaju ljude sa posla. Kao pošten radni čovek smatram da je potrebno insistirati kod privatnih poslodavaca da nikog ne otpuštaju. Svi znamo kakva bi katastrofa nastala za nekog ko ostane bez plate u periodu epidemije. Takođe, svako ko u ovakvoj situaciji dođe na ideju da otpusti radnika zbog profita ma kakav izgovor da iznese je apsolutno protiv humanosti, ljudskosti, zdravog razuma i svake logike. Sem ako misliti na svoj džep to jest da profitna stopa ostane ista nije ok priča. E pa nije ok priča!

I danas sam bio u nabavci namirnica. Ako odete ranije, stičem utisak, da je gužva manja. Pretpostavljam da je to zbog toga što većina koja radi odlučuje da ide u kupovinu po povratku sa posla. Univereksport u koji zasad odlazim je dobro opskrbljen namirnicama. Stupaju na snagu nove mere. Neće biti više javnog gradskog prevoza. Ostaje da se vidi kako će ljudi stizati na posao. Mislim da bi informacije tog tipa koje interesuju građane a u prvom redu kako će trgovci, apotekari, bankari, radnci u menjačnicama stizati na posao trebalo da budu istaknute u prvi plan da građani jednostavno znaju da će se sve funkcije koje im znače a nisu privremeno suspendovane i dalje odvijati na zadovoljavajući način. To je važnije nego non stop ponavljati da treba da budemo odgovorni. Devedeset i pet odsto ljudi su veoma odgovorni i disciplinovani i ne trebaju nam podsećanja. Ok nadležni smatraju da će stalnim apelovanjem da urazume deo ljudi koji se neodgovorno ponašaju. To se onda kaže jednom dva ili tri puta tokom govora. A ne non stop da se iste rečenice ponavljaju a onda ljudi izgube koncentraciju ili se sklone od televizora da bi obavili kućne poslove pa ili ne čuju stvari koje bi im bile bitne a slede u nastavku ili one ni ne budu izrečene.
Danas je preminuo jedan oboleli pacijent od korona virusa iz Kikinde. Iskreno saučešće porodici. Od nedelje najavljuju tmurno i hladno vreme. S jedne strane biće teže sedeti u kućama a sa druge strane neki koii bi neodgovorno izašli dok je policijski čas to neće činiti. Evo već sedmi dan jedem dva puta dnevno umesto tri, radim i neke vežbe i nadam se da ću smršati neko kilo.

19. mart:

Po drugi put sam danas kupovao namirnice potrebne mojoj majci koja podleže zabrani izlaska iz stana jer ima 70 godina. Poučen iskustvom od juče, kad nisam mogao da uđem dvadesetak minuta pre zatvaranja samoposluge, ovoga puta sam u Univereksportu sve kupio odjednom na vreme.

U samoposlugi je bilo dovoljno robe ali su neki ljudi kupovali dosta namirnica jer očito prave zalihe i bila je gužva na kasi. Nepotrebno je zaista i jedno i drugo. Zbog čega ljudi prave zalihe i zbog čega su gužve na kasama iako robe definitivno ima?. Nadležni bi trebalo dobro da analiziraju ovu situaciju i da vide da li neke poruke koje upućuju zvaničnici mogu nenamerno da motivišu kupce da prave zalihe i da idu u kupovinu kad im to nije potrebno i na taj način stvaraju gužve. Ljudima treba realno predočavati situaciju to je nesporno a pojedini komentari kao onaj premijerke da će vanredno stanje ako zatreba trajati i četiri meseca stvarno nisu potrebni. Svi mi znamo da će vanredno stanje trajati dok struka ne saopšti da je vreme da se iz njega izađe i stvarno nema potrebe premijerka daje takve izjave.

I danas sam obavljao radne aktivnosti od kuće kako je to propisano merama vanrednog stanja. Želeo bih da naglasim da u samoizolaciji nisam iz kukavičluka ili nedostatka novinarskog profesionalizma već zato što je tako propisano od strane nadležnih. Čim moja redakcija od mene zatraži rad na terenu ja ću mu se sa zadovoljstvom odazvati. To je moja dužnost koju nemam nameru da izbegavam. Odgovorno ću se ponašati i u tom slučaju kao i što se sada ponašam.

Vežbe redovno radim i manje jedem. Dva puta dnevno umesto tri. Nadam se da će se to na meni primetiti. Takođe od subote nisam popio nijedno pivo ali naravno ne obećavam da ću sa tim prekinuti.

Inače, danas na Fejsbuku nisam video informaciju kolege Crnomarkovića šta će jesti dok je na djeti koju je  započeo ovih dana. Moguće da ju je postavio na Instagram ali ja ga nemam pa ne mogu ni da vidim. Željno čekam objavu Crnog na Fejsbuku u vezi toga pa da i ja probam te njegove recepte možda mi pomognu u mojoj djeti.

Veliki pozdrav za Milicu pankerku koja je trenutno na privremenom radu u Rijeci! Drži se!

18. mart

Trećeg dana samoizolacije, 18.marta, mogao sam kompletno da sagledam kako će izgledati moj život u narednom periodu.

Danas sam po prvi put išao u nabavku za majku koja ima 70 godina. Kao preporuku onima koji to možda ne znaju mogu da kažem da sve što planirate da kupite  po to treba da odete na vreme. Ja sam pokušao u 17 i 50 h da kupim kiselu vodu u Univereksportu ali mi je pripadnik obezbeđenja rekao da ne mogu da uđem jer se radi do 18 h a „unutra ima dosta ljudi pa nećete stići na red na vreme“. Okrenuo sam se odloživši korpu i otišao do obližnje trafike i kupio šta mi treba.

Kao i svakog dana od ponedeljka ujutro u uslovima vanrednog stanja, i danas sam obavljao svoje radne zadatke iz samoizolacije, kako je i naloženo od strane nadležnih. Moram da priznam da mi je neobično da u toku radnih dana boravim kod kuće preko dana a da nisam na godišnjem odmoru ili bolovanju i da nije praznik. Već posle tri dana nedostaje mi kontakt sa centrom Beograda. Sve one ulice kojima sam rutinski prolazio sada su mi nekako veoma drage.

Uvek sam voleo Beograd ali da mi je neko rekao da će mi nedostajati Trg Republike, Terazije ili Slavija, odnosno da ću biti u gradu ali da te njegove delove neću moći da vidim, ne bih mu verovao. Jednostavno, svakog radnog dana na putu do posla tuda prolazim. Tri dana ne idem u centar zbog situacije a i nemam potrebe. Može se reći da iako sam tek tri dana samoizolovan  da mi centar grada nedostaje kao da ga nisam video mesecima. Čudan osećaj. Nisam osećao takvu nevidljivu barijeru čak ni kada sam služio deo vojnog roka u Generalštabu dok sam sa prozora posmatrao park kod SKC-a i pankere koji piju pivo u istom. Osećam se delimično slično kao kad su me roditelji sa bratom kao dete odmah po završetku škole odvodili na selo u Crnu Goru gde sam provodio po tri meseca do početka nove školske godine. Tad su mi dani tekli sporo kao što mi i sada teku a prošla su samo tri. Ali tako se mora i tome se prilagođavam.

Ako u ovoj epidimiji ima bilo čega „dobrog“ to je da ću moći više da se posvetim telesnim vežbama. Kičma me sve više boli od stalnog sedenja a udebljao sam se preko svake mere. Verujem da ću vežbama i time što ću jesti dva puta dnevno umesto tri plus užina izgubiti koje kilo.

Nadam se da ću za koji dan kada se priviknem još malo na situaciju ozbiljnije početi da radim i na svojoj drugoj knjizi koja će se zvati „Mrgud“. Svaki dan kupujem i čitam Danas dnevni list u kome radim. Nedostaje mi redakcija. Kolege kontaktiram da vidim kako su preko društvenih mreža uglavnom. Pročitao sam zanimljiv tekst koleginice Olgice Nikolić sa sportske rubrike koja je opisala svoja iskustva u povratku iz Nemačke gde je bila na odmoru u Srbiju. Napisala je da putnicima iz inostranstva na aerodromu nije merena temperatura. Ne razumem se u medicinsku proceduru vezanu za to pa ne bih komentarisao ali me čudi da nadležni na aerodromu nemaju spremna vozila kojim bi putnike koje nema ko da dočeka na aerodromu odvozili do kuće jer je reč o ljudima koji moraju u strogu dvonedeljnu izolaciju zbog korone virusa već oni moraju gradskim prevozom do kuće. Ne verujem da bi nadležne mnogo koštalo da omoguće tako nešto a definitivno bi se smanjila mogućnost da se neko zarazi od korona virusa.

Penzionerima je zabranjeno da izlaze van stanova ako imaju 65 + godina u gradskim sredinama. Stoga odmenjujem majku u kupovini koju je svakodnevno obavljala. I ona se privikava na samoizolaciju. Ona je disciplinovana građanka a ja ću se truditi maksimalno da joj olakšam

Drugar sa kojim imam radio projekat Čoškari Pera i ja jednom sedmično se u toku radnih dana nađemo u gradu na piću. Svakog vikenda sem kad ja radim nedeljom pa ne mogu odemo sa drugim drugarima do grada. To sada nije moguće i već mi nedostaje. Kao što sam u vojsci brojao svaki dan i radovao se što ima sve manje do povratka kući, prvo u Svilajncu a potom u Generalštabu, tako i sada brojim svaki dan samoizolacije i nadam se da će što pre biti okončana.

U 20 h sam izašao na terasu i sledeći poziv sa društvenih mreža sa drugim komšijama aplaudirao medicinskim radnicima koji su na prvoj liniji fronta borbe protiv korona virusa. Odziv je bio veliki verujem da je tako bilo i u drugim delovima grada.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.