Glavni šef pomaže dobrostojećima, ali nikako i radnicima

– Bila je priča da se pomogne oko nekog pregradnog zida na stadionu Zvezde. I Mali kaže sasvim sigurno je da će i „glavni šef“ reći da pomogne. Šta je tu loše? Svakoga dana kažem svima da pomognu. Ja to kažem hiljadu puta dnevno. I za svakoga kažem, sve što je u skladu sa zakonom – rekao je Vučić.

Izjava predsednika Vučića da Fudbalski klub Crvena zvezda nije jedini za koji se založio da dobije pomoć potpuno je tačna.

Svojevremeno je pevačica narodne muzike Nada Topčagić istakla da je dobila reprogram duga zahvaljujući tome što je predsednik Vučić tadašnjem zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću rekao “ izađi Nadi u susret”.

Takođe, predsednik pomaže i investitorima jer se zalaže da im država daje subvencije a oni zahvaljujući tome ostvaruju unosnu zaradu.

Pomaže i stranim kompanijama tako što im garantuje niske poreze zbog čega one beleže velike profitne stope.

I vlasnicima trgovinskih lanaca izlazi u susret jer ne želi ni da čuje da nedelja bude neradan dan za njihove zaposlene.

Isto tako pomaže i jedan broj poslodavaca koji pod firmom takozvanog “dualnog obrazovanja” dobijaju jeftinu radnu snagu sastavljenu od tinejdžera a što je za predsednika potpuno ispravno i prihvatljivo.

Međutim, iako predsednik Vučić pomaže mnogima to ipak ne znači da izlazi u susret baš svima kojima je to potrebno.

Pa tako, prvi čovek države nikada nije predložio Vladi da poveća minimalnu zaradu u Srbiji ( trenutno iznos je 47.000 dinara) kako bi se ona bar izjednačila sa iznosom minimalne potrošačke korpe (52.000 dinara).

Isto tako nikada od poslodavaca nije zatražio da podignu zarade u njihovim preduzećima iako polovina zaposlenih u Srbiji radi za platu do svega 69.000 dinara što je znatno niže od prosečnog ličnog dohotka koji iznosi oko 90.000 dinara.

Predsednik Vučić se nikada nije založio za povećanje socijalne pomoći, iako je prima svaki deveti stanovnik Srbije, a njen iznos ne prelazi sumu od sramnih 21.810 dinara.

Isto tako, nije zatražio da se ukine služba izvršitelja koja, veoma često, građane koji ne mogu da vrate dugove brutalno izbacuje iz njihovih stanova i tako ih ostavalja bez krova nad glavom.

Dosad se nije čula ni izjava predsednika Srbije kojom bi zatražio od banaka da smanje kamate koje su među najvećim u regionu i od klijenata stvaraju dužničke robove.

Iz izloženog se može zaključiti da predsednik Vučić uglavnom pomaže dobrostojećima dok potezima koje povlači radničkoj klasi u potpunosti odmaže.

To ne treba da čudi, s obzirom na njegovu neoliberalnu ideologiju kao i izjavu da je Srpska napredna stranka, čiji je član, zastupnik interesa “niže srednje i srednje klase, a ponekad i više srednje klase” ne pominjući dakle nijednom rečju klasu koja jedina stvara višak vrednosti, a to je radnička.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.