Ispravna ideja senatorke Voren

Demokratska senatorka iz američke države Masačusets je na svom nalogu napisala „hajde da promenimo poreski zakon koji privileguje bogate tako što će ličnost godine zapravo plaćati poreze i skinuti taj teret sa svih ostalih“.

Kada je to rekla mislila je upravo na Maska, koga je časopis „Tajms“ proglasio za ličnost godine.

Taj komentar je naljutio milijardera koji je u odgovoru na svom Tviter nalogu napisao „kada biste otvorili oči na dve sekunde, shvatili biste da ću ove godine platiti veći porez nego bilo koji Amerikanac u istoriji“.

To što će, kako tvrdi, platiti najveći porez u istoriji Sjedinjenih Američkih Država ne znači da senatorka Voren nije u pravu i da Mask u budžet ne treba da uplati daleko veću sumu od one koju ističe.

Elizabet Voren se godinama unazad zalaže da se porezi najbogatijim Amerikancima naplaćuju ne iz njihovih prihoda već da se u tom segmentu sagledava njihova ukupna imovina.

Senatorka Voren je apsolutno u pravu kada zahteva donošenje takvih poreskih rešenja s obzirom da je veoma čest slučaj da vlasnici multinacionalnih kompanija sebi uplaćuju niske lične dohotke kako bi platili što manji porez a bogatstvo gomilaju na račun vlasničkih dividendi.

Shodno tome, svako objektivan i pravdoljubiv u sučeljavanju mišljenja po ovom pitanju treba da podrži poziciju senatorke Voren a nikako Ilona Maska, veoma privilegovanog biznismena koji je unosno zaradio upravo koristeći novac poreskih obveznika SAD, odnosno sredstava iz budžeta NASA, za razvijanje svemirskog programa svoje kompanije „Spejs Iks“.

Bilo bi dobro da i Srbija dobije poslanika nacionalnog parlamenta, poput senatorke Voren, koji bi se zalagao ili zalagala za povećanja poreza za bogate u našoj zemlji.

Kao što u Sjedinjenim Američkim Državama kompanije koje ostvaruju ogromne profite ne plaćaju poreze u iznosu u kome bi zaista trebalo isto se dešava i u Srbiji.

Naime, naša zemlja, čime se aktuelna vlast ponosi, ima najniže poreske stope na dobit u Evropi. Ta stopa iznosi svega 15 odsto i jedna je od najnižih u Evropi i najniža u našem okruženju, sa izuzetkom Bugarske.

U strukturi budžetskih prihoda porez na dobit učestvuje sa svega oko devet odsto. Koliko je to malo može se videti iz dostupnih podatka da od PDV-a i akciza, koje iz svojih džepova plaćaju građani Srbije, budžet inkasira 51 odnosno 29 odsto prihoda.

Sasvim je jasno da niskim poreskim stopama, subvencijama, besplatnim ustupanjem zemljišta, oslobađanjem plaćanja raznih parafiskalnih obaveza, aktuelna vlast krupnom kapitalu omogućava basnoslovne profite na račun manjka novca u budžetu. Sa druge strane, popunjava ga uglavnom kroz opterećenja građanima, od kojih veliki broj jedva sastavlja kraj sa krajem.

Ukoliko bi se u Srbiji uveli veći porezi na dobit bili bi obezbeđeni veći prihode u državnu kasu. Drugim rečima, država bi imala više novca za socijalna davanja, zdravstvo i školstvo. To bi svakako bilo u interesu građana Srbije.