Nema naših građevinaca, ali ni pristojnih plata

Vučić je naglasio da je od 3.000 radnika angažovanih na izgradnji saobraćajnice “Moravski koridor” iz Srbije njih 1.200 a da je od ukupnog broja zaposlenih na gradilištu luksuzne četvrti ” Beograd na vodi” svega 40 odsto srpskih radnika.

Predsednik je rekao da u Srbiji ima sve više građevinskih radnika iz Turske, Indije, Bangladeša te da je razlog za to što se naša zemlja “razvija” a strani građevinci dolaze kako bi zaradili.

Neko bi, slušajući predsednika Vučića, mogao da zaključi da građani Srbije prosto ne žele da budu građevinski radnici te da je reč o zanimanju koje odumire u domaćoj populaciji, a da te poslove na našim prostorima većinski obavljaju ljudi iz inostranstva kako bi “dobro zaradili”.

Sem činjenice da je na gradilištima u Srbiji sve više radnika iz inostranstva sve drugo iz navedenog nije tačno.

Osnovni razlog zbog čega nema dovoljno naših građevinskih radnika na projektima u Srbiji je taj da su i oni prinuđeni da rade u inostranstvu kako bi obezbedili egzistenciju svojim porodicama.

Naime, većina velikih građevinskih projekata u Srbiji finansira se iz inostranih kredita. Obično je uslov za njihovo odobravanje da radove izvodi građevinska firma iz zemlje koja je odobrila kredit.

To znači da će najveći deo novca namenjen za plaćanje usluga izvođača radova dobiti strana firma. Domaća građevinska preduzeća bivaju na tim projektima angažovana na takozvanim podizvođačkim poslovima za šta se dobija znatno manje novca.

Zbog toga, domaće firme ne mogu da isplate pristojne plate svojim radnicima a domaći građevinci odlaze u inostranstvo kako bi zaradili za život. Suočeni sa takvom situacijom, mladi ljudi se sve ređe odlučuju za školovanje za zanimanja u građevinarstvu već se orijentišu ka drugim strukama.

Ponekad, domaćih građevinskih radnika na gradilištima u Srbiji nema i zato što strani investitor dovede svoje.

Takođe, sve češći slučaj je da izvođači zapošljavaju strane radnike umesto srpskih za manje nadnice kako bi ostvarili što veći profit.

Nije teško zaključiti da je podređeni položaj domaće građevinske industrije upravo i doveo do problema o kome je govorio predsednik Vučić.

Orijentacija vlasti da se infrastrukturni projekti finansiraju iz stranih kredita potpuno je pogrešna jer to naša građevinska preduzeća ostavlja bez sredstava ali i referenci za dobijanje unosnih poslova u inostranstvu.

Da bi se građevinci zadržali u zemlji nužno je obezbediti im plate dovoljne za kvalitetan život.

Domaće građevinske firme treba da budu nosioci posla a to se može obezbediti formiranjem nacionalne razvojne banke koja bi ih kreditirala.

Naravno, nadležni treba strogo da kontrolišu investitore i da im ne dozvole da obaraju cenu rada, to jest da ih obavežu da radnike iz inostranstva plaćaju isto koliko i domaće.

U zaštitu prava stranih radnika nužno je da se aktivno uključe i sindikati kako bi se sprečilo njihovo izrabljivanje i diskriminacija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.