Red vožnje

To nije mnogo ali s obzirom da na mojoj stanici busevi staju na bukvalno pola minuta vreme koje sam proveo čekajući prevoz prava je „večnost“. U centru sedam na trolu i putujem ka redakciji Danasa. To mi je uobičajena rutina svakog radnog dana. Čekajući trolejbus desilo mi se isto što i na stanici kod kuće. Niti trole niti busa broj 31 nije bilo nekih pet minuta. Ko se vozi trolejbusima po centru grada ka Slaviji zna da su oni veoma česti. Kad sam se vratio u stan, na Fejsbuku sam video objavu kolege Davora Lukača iz FoNeta o tome da se njemu desio isti problem, odnosno da je čekao prevoz do centra duže nego obično. Na Badnji dan sam sedeo sa drugarom Perom u Cetinjskoj na piću i on mi je pričao da je i u dolasku i odlasku na posao čekao po 20 minuta. Prvi dani januara su veoma hladni tako da iskustva čekanja gradskog prevoza nisu nimalo prijatna. Ok, desi se da se vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ pokvare, nekada nastupi kolaps u saobraćaju pa putnici duže čekaju na stanicama. Međutim, ovog puta se radilo o sasvim drugoj stvari, o čemu je u svojoj objavi izvestio kolega Lukač. Naime, neko se veoma „pametno“ dosetio da za „najnormalnije“ radne dane važi subotnji red vožnje GSP dok je kad je reč o „Beo vozu“ od 1. do 9. januara važio nedeljni red vožnje. Koliko je meni poznato, subota je neradni dan za najveći broj Beograđana pa samim tim red vožnje za taj dan nikako ne može da važi 4, 5. i 6. januara koji su bili klasični radni dani za sve. Drugim rečima, odluka nadležnih da smanji broj vozila tokom ta tri dana je potpuno nepravilna i skandalozna. Ta odluka je izazvala da se građani smrzavaju po stanicama a neki i kasne na posao računajući da je red vožnje uobičajen kakav je i trebalo da bude. Grad je dužan da obezbedi dovoljan broj vozila svakog radnog dana pa je to trebalo da važi i za pomenuta tri januarska dana koji nisu bili praznični. Razumem da GSP želi da uštedi na troškovima i odmori svoje zaposlene, međutim, raditi to preko leđa građana je nedopustivo. Ako su već nadležni u Gradu došli na ideju da se štedi, onda je trebalo da apeluju na poslodavce da i ta tri dana između Nove godine i Božića proglase neradnim. Ovako, sebe su „rasteretili“, poslodavcima omogućili sticanje profita, a jedini koji su platili ceh bili su građani koji su se smrzavali čekajući prevoz na izuzetno niskim temperaturama.