Sračunati štab

Međutim, odgovornost za porast novozaraženih upravo snose ministar Lončar i članovi Kriznog štaba a ne građani Srbije koji se u najvećem broju ponašaju disciplinovano i poštuju propisane mere.

Do naglog skoka zaraženih je došlo zbog okupljanja u zatvorenim prostorima na raznim slavljima i drugim skupovima. Pitanje na koje ministar Lončar i Krizni štab treba da odgovore je zbog čega je dozvoljeno okupljanje velikog broja ljudi u takvim prostorima iako se znalo da su to rizična mesta.

Postojala je logična pretpostavka da će se posle ukidanja restriktivnih mera ljudi vratiti uobičajenim aktivnostima. Zašto onda struka nije delovala preventivno već je pozivala građane „da se oslobode straha“ i „vrate normalnom životu“? Zbog čega je dozvoljeno da se u javni prevoz ulazi bez maski?

Zbog čega su uoči izbora održani brojni događaji upriličeni od državnih zvaničnika od kojih su se neki kasnije i zarazili korona virusom?

Zbog čega je Srbija jedina uz Mađarsku dozvolila da se fudbalske utakmice igraju uz prisustvo gledalaca?

Zbog čega je dozvoljen rad noćnim klubovima na kojima se okupljaju mladi koji sada najviše obolevaju?

Kako to da od „zemlje koja naviše testira u regionu“ sada Srbija „nema dovoljno testova za kontakte obolelih“?

Tek kada odgovori na ta i mnoga druga pitanja pitanja ministar Lončar može da opomene građane da se pridržavaju mera. Prvo samokritika a onda kritika, ministar bi to trebalo da zna.

Isto važi i za struku odnosno Krizni štab. Potpuno je neprihvatljivo i bezobrazno što se njegovi članovi u poslednjih sedam dana utrkuju u kritikama „nediscipline među građanima zbog koje je došlo do novog skoka novozaraženih korona virusom“.

Međutim, kako to da članovi Kriznog štaba nisu primetili da broj novozaraženih raste u vreme predizborne kampanje kada je sve bilo dozvoljeno a oni su ćutali kao zaliveni?

Kako to da Krizni štab drsko za sve epidemiološke probleme optužuje narod a ali istovremeno nedisciplinu ne vidi tokom pobedničkog izbornog slavlja Srpske napredne stranke u zatvorenom prostoru?

Jasno mi je da iz svojih razloga Krizni štab ne sme da kritikuje vlast, ali, gospodo, u tom slučaju dalje ruke od naroda. Narod nije kriv za drugi pik prvog talasa korona virusa već političari na vlasti i stručnjaci iz Kriznog štaba.

Da se sredinom aprila nije izašlo u susret profiterskim interesima krupnog kapitala i da je primenjena epidemiološka mera o 14 dana bez privrednih aktivnosti do završetka prvomajskih praznika, novi uzlet zaraze bi bio znatno slabiji ili ga možda ne bi ni bilo.