Foto: Miroslav Dragojević

Ako se plašiš batina, na primer, treba da dobiješ batine. Da trčiš da se pobiješ sa nekim i da te taj neko prebije. To ti neće biti teško, jer čim se plašiš sigurno će te prebiti”, kaže autor priče. Plašio se ja ili ne, sigurno bih dobio batine od Majka Tajsona, jer protiv sile parole ne pomažu. Šta znači da trčim da se pobijem?

Da bez razloga napadnem nekog ili možda da nađem nekog slabijeg od sebe? Svako ko je u mladosti imao priliku da dobije batine zna koliko je to neprijatno. Nisu problem sami udarci, to je najlakši deo, već spoznaja da je preko puta tebe opaka ekipa i da ne postoji diplomatija koja će sprečiti neizostavni sukob.

Tući se da bi se prebrodio strah, ne samo da nije pristojno, već je i kontraproduktivno. Braniti sebe i druge od napada da, ali ložiti se na “Fight Club” ideologiju nikako.

“Ako se plašiš da ostaneš bez posla, treba da daš otkaz. Odmah. Ili da ti to bude prva stvar sutra ujutru. Da daš otkaz i da vidiš kako to jeste strašno, ali strašno okrepljujuće”, nastavlja autor sa svojim savetima. U klasno podeljenom društvu u kome živimo da daju otkaz mogu samo dobrostojeći.

Takođe, to što neko vredno radi ne znači da ima dobru platu. Fabrički radnik ili kasirka u samoposluzi ne mogu da daju otkaz jer bi to ugrozilo njihovu egzistenciju. Proletarijat nema luksuz da sluša srednjoklasne parole. Stoga je sasvim racionalno izbeći avanturizam i ne tući se radi dokazivanja i ne davati otkaz ako ne postoji alternativa.