Udar NBS na sirotinju

U praksi ovakva odluka NBS znači da će svim klijentima banaka u Srbiji zaduženim u dinarima biti povećana kreditna rata, ako su ugovorili promenljive kamatne stope. Takođe, oni koji tek planiraju da se zaduže moraju da računaju na veći iznos kamate.

Ako se trend rasta referentne kamatne stope nastavi i u narednom periodu, a stručna javnost kaže da će se upravo to i desiti, poskupeće svi bankarski dinarski proizvodi poput dozvoljenih minusa i keš kredita.

Drugim rečima građani koji nemaju dovoljno para, a takvi najviše i uzimaju dozvoljene minuse i kredite da bi sastavili kraj sa krajem, će biti u velikim problemima. Zbog niskih primanja i visokih životnih troškova prinuđeni su da se zadužuju a kamata koju vraćaju banci postaje veća nego što je bila.

Inače finansijski eksperti ističu da se u situaciji kada se poveća referentna ili ključna kamatna stopa stvaraju i uslovi za povećanje kamata na štedne uloge.

Međutim, struka smatra da se banke neće odlučiti na taj korak tako da ni štediše neće imati bilo kakvu korist od odluke Narodne banke Srbije o referentnim kamatama.

Jedine kojima takav potez NBS-a odgovara su banke koje su u našoj zemlji uglavnom u vlasništvu stranog kapitala. Naime, povećanje kamatne stope će im, između ostalog, omogućiti da i u uslovima ekonomske krize i dalje ostvaruju unosne profite, Da to nije slučaj, odnosno da rade u minusu i da svojim vlasnicima ne donose zaradu te banke bi se odavno povukle sa našeg tržišta.

Osnovanog razloga za povećanje referentne kamatne stope u uslovima u kojima su građani, od kojih je većina skromnih primanja, suočeni sa stalnim rastom cena, nema. Jednostavno, mera koju je preduzela NBS neće zaustaviti, u prvom redu privatni kapital, da podiže cene svojih proizvoda i usluga kako bi zaradio što više u kriznim uslovima.

Kamatne stope u Srbiji su i onako već veoma visoke pa nije bilo razloga dodatno ih dizati. Neke zemlje u okruženju su pomagale svojim građanima kada su se suočili sa enormnim rastom kamata ali Narodna banka Srbije to ne praktikuje.A trebalo bi jer je njen osnovni zadatak da monetarnu politiku i druge oblasti u kojima ima ingerencije vodi u interesu građana.

Inflacija se može zauzdati samo time što bi država proširila špalir proizvoda i usluga koje u kriznim uslovima moraju imati gornju maksimalno dozvoljenu cenu kako bi se očuvao životni standard i kupovna moć građana. Pri tome te mere treba uvoditi na samom početku inflacije a ne kada cene počnu da enormno rastu.

Drugi metod za smirivanje ekonomske krize je oživljavanje domaće privrede. Toga nema bez reindustrijalizacije, obnove velikih sistema, koje bi mala i srednja preduzeća mogla da opslužuju, kao i osnivanja razvojne banke za kreditiranje projekata domaće privrede. Međutim, zbog svog potpuno pogrešnog neoliberalnog ekonomskog kursa aktuelna vlast takve poteze neće preduzeti. Na štetu svojih građana, naravno.